Један од највећих могућих покушаја привлачења пажње на себе на фејсбуку, после качења голишавих слика.
Све почиње када један пар са тикета падне, тада његов власник (најчешће малолетан) наставља да прати утакмице, у нади да ће тикет пасти само на том једном пару. Тада он може да подели своју немерљиву тугу, и тешку судбину са свима, уз пригодан текст или рандом песму Синана Сакића. На тај пост се надовезују сапатници власника тикета уз коментаре типа: ау туга брате...
Изузетак су људи којима тикет стварно падне на последњој утакмици, мада кога брига што ти немаш среће.
-Брате, ај' види шта ради Атлетико.
-Води 1-0 малопре сам гледао.
-До јаја, још само Сан Лоренцо.
-Чек, зар ниси ти играо на Рому данас?
-Ма јесам, него ја то онако гледам...
Статус на фејсбуку сутрадан:
Кол'ко ја немам среће. Мртва Рома, све јој јебем, од голмана до чистачице.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.