
Основа вештачког усађивања механичким путем(принцип - што се више пута понови, боље ће у навику) речи које нас чине љубазним и фино васпитаним од малих ногу. Вештачки, јер тешко да деца разумеју сврху тих речи у свакодневном говору са својих пар годиница, па ће свако дете укапирати на свој начин..
Поред "како се каже?" моји родитељи су имали праксу да ме, кад дођемо у госте, упитају тако "Како седе мирна деца?", то је био знак да ће ускоро домаћин да ме похвали и у том тренутку устајем и правим русвај. Мирна деца седе тако што не заузимају пуно простора на каучу, скупљене ноге, руке спуштене на колена, поглед оборен и стиде се.
Тетка: Изволи Дејо!
Тата: Како се каже, сине?
Ја: Хвала лепо, тетка..
Тата: Тенк ју веримач, љуби га тата..
Тетка: Ју како је фин! :ЗНАК!:
Поглед унезверен, зауставља се на руској салати.. Хватам супену кашику заватам пола чиније и покушај да се убаци сео садржај у уста..
Ћале:( ааагрррх пизда ли ти материна алава ко да немаш код куће) Хехех. Па немој тако брзо сине, полако, треба тетки да дође још гостију..
Тетка: Ма нека једе, само да му не буде мука..
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.