Dve reči koje vašem sagovorniku na pitanje kako da dođe do recimo Ekonomskog fakulteta u Beogradu ne daju nikakvu asocijaciju. Reči koje recimo samo možda još stranci mogu koristiti za sopstvenu orijentaciju. Naravno i oni ih koriste samo dok ne saznaju za daleko "prigodniju " asocijaciju.
A: Da, da. Reče mi Bane da studiraš. Samo sam zaboravio šta?
B: Ekonomiju..na Ekonomskom fakultetu.
A: A gde je to? Tek sam stigao u Beograd pa sam jos neupućen.
B: To ti je kad se spustiš sa Zelenog venca, Kamenička ulica.
A: Auuuu. Znam gde je Zeleni, ali gde ti je ta ulica?
B: Ma kod Železničke stanice..
A: Razmišlja (zna gde je otprilike, ali ne i tačnu lokaciju).
B: (već pomalo iznervirano) A jel znaš gde je picin park?
A: Znam! Kako to ne bih znao?
B: E pa tu ti je (jebem te ja).
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.