Више продужени део тела него одевни предмет, нешто као тинејџерски тач или тробрзински вибратор незадовољне супруге, верни пратилац свог власника и његова амајлија, капиџон није обично покривало за главу већ својеврсно спомен обележје носиоца. Од јутра до мрака њих двојица су заједно, један је ту да носи, а други да, лети, штити од сунца, зими од хладноће, буде срећна амајлија у швалерским походима или једноставно покрива ћелу. Капиџон најчешће нема никакву материјалну вредност, вероватно је то обичан качкет добијен у рекламној кампањи локалне мешаонице сточне хране, радна капа са знаком бивше фирме која још једног мученика на евиденцији подсећа на нека лепша времена или обичан сувенир купљен на сеоској слави. Насупрот скоро безначајној тржишној, капиџон поседује далеко већу сентименталну вредност јер је баш док му је он био на глави извукао шарана од 14 и кусур кила (додуше у ловостају, али то је небитно), одиграо тикет са шест прелаза и обогаљио кладионицу за вјек и вјекова или му је жена саопштила да је трудна, са касније се испоставило јединим наследником. Због тога је он увек ту, са њим, ако не као најбољи друг онда бар заузимајући његово почасно место.
- Ево га, иде Станко!
- Накривио је капиџон, изгледа да је продао све прасиће.
- Мала! Дај још једну туру, од сада све иде на Станков рачун.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Hehe. Znam par ljudi koji se ne odvajaju od kapidžona. Dobra defka! +
Vrhunski odrađeno. Bra'o!