Eskimska mušmula. Pravi se od sveže ulovljenih njorki zašivenih u trup foke i ostavljenih šest meseci do godinu dana u led da natenane fermentišu. Za to vreme unutrašnjost njorke se u potpunosti pretvori u kašu koju svaki čistokrvni Eskim najradije jede o svadbama ili kakvom drugom veselju.
- Ajde sine, upreži kerove, idemo po kivijak za sekin rođendan, dolaze i kumovi a kum nije dugme, red je da se počasti kako priliči.
- Znači, idemo do Generalove radnje?
- Ne baš, idemo tamo na pola puta do rupe za foke broj šest, videćeš.
...
- Evo nas, sine, vidiš tu kod ove stene što liči na irvasa u teranju, e tu je još moj otac zakopavao kivijak a tu ćeš i ti da ga zakopavaš kad mene ne bude. Ako dobro onjušiš može da se oseti miris tradicije kako probija kroz led. Evo ti lopata, samo pazi, kad udariš u mekano odmah zadrži dah dok se ne raziđe.
- Meni je već malo muka...
- A šta si ti mislio svilenko? Da fokin leš od godinu dana miriše na ulje od bakalara? Aha, evo ga, nije bilo duboko.
- Puuu, a joj majko moja ala bazdi, i šta sad?
- Vidiš, prvo rasporiš foku, ovako, izvučeš par njorki a ostatak vratiš i foku ponovo zašiješ, valjaće kad deda mraz svrati na kafu s kivijakom.
- Pa gde je sad ovde kivijak?
- A jebem te smotana, gledaj sad vamo. Odgrizeš krajičak, ovde kod trtice, stisneš njorku... puna usta kivijaka, evo ti, probaj.
- Uf, nešto nisam gladan.
- A šta bi ti, mušmule?
- Pljuc, kah...
- Ne pljuj koščice pizda ti materina, to je dobro za varenje.
