Naziv za upadače na velika veselja kao što su svadbe i ispraćaji u vojsku. Za ove osobe postoji više naziva a ovo je samo jedan od njih, uglavnom se odnose na to da su to ”Oni koji su došli da oglođu koske”, pa ih negde nazivaju i jednostavno “koske“. Nepisano pravilo kokčinarstva je da se upada samo na veselja koja se slave pod šatorom, i to onda kada su gosti poustajali, što zbog slikanja, što zbog igranja. Upada se naravno, sa strane šatora a nikako na glavni ulaz. S obzirom da ispraćaji praktično više ne postoje, a svadbe se u 90% slučajeva proslavljavaju u restoranima, kokčinari su vrsta u izumiranju.
Postoje 2 vrste kokčinara:
1. Dobroćudni kokčinari – Oni su došli da piju i da jedu, pa i da se provedu, i ako je moguće navataju nešto žensko, najčešće su to ljudi koji poznaju slavljenike, ali nisu naročito bliski s njima, pa zbog toga i nisu pozvani na veselje.
2. Zlonamerni kokčinari – I oni su takođe tu da bi pili i jeli, ali i da maznu pokoji telefon, novčanik itd., a bogami i da se pobiju sa nekim od regularnih gostiju.
-Je li Milorade, jel ono Dragicin mali?
-E crna Živadinka, lepo sam ti reko da poneseš naočare, eno ga Dragicin mali u kolu, dovatio se sa onom kumom, a ovo je neki kokčinar, vidiš valjda da je zagužvao sa pečenjem, ne mož’ da diše.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.