Krug oko postelje

Милисав је државни службеник са 30 година радног стажа. Увек је свој посао обављао савесно и успео да га сачува свих ових трусних година. Више нема амбиција да ће постати шеф јер не припада ни једној политичкој партији нити се увлачи више него му црногорско порекло дозвољава. Нико га више ни не моли за услугу.Изашао је на 350 евра и не таласа.
Излазећи из купатила где је управо опрао ноге и зубе, прилази постељи и крајичком ока одмерава своју жену Милеву која са виклерима у коси једе јабуку будимку и чита Практичну жену.
Милева је шнајдерка у комбинату трикотаже где после треће приватизације и десетак штрајкова, успева да напабирчи 200 евра, а приватно сашије по пар хаљина годишње за комшинице из зграде које су елегантно попуњене па не могу да се увуку у фабричке бројеве а више ионако не маре за моду. Милисав зна да ове жентураче попију литре кафе и изједу брдо колача док долазе на пробе, а о нарушавању породичне приватности да и не говоримо.
Свестан је Милисав да је узалудно камчити сношај овог уторка увече јер је већ добио пре два викенда, Милеву свакако боли глава и има проблема у комбинату а и побогу, деца су будна и још увек на интернету. Њему при самој помисли да се она више не депилира редовно, рапидно пада надражај за сексом.
Док леже на своју страну постеље и окреће се према зиду, по глави мота филм који му предстоји ујутру, и како треба да уплати рату за оно румунско говно од аута у гаражи, и како ће син опет кмечати за нове патике а ћерка за шестодневну апсолвентску екскурзију у Грчкој, а он нема одакле. И како су јавили за кишу, а њему је десна ципела зинула још пре два месеца. Ипак, сети се да је сутра Лига Шампиона и да долази кум Радован да гледају заједно, а Милисав има сачуван литар дуње још од ономад кад је рођаку са села помогао да узме пасош без да долази 8 пута у општину. Он верује да ће после, када кум оде, у добро припитом стању и док гледа преглед осталих утакмица ЛШ избећи овај досадни круг око постеље и заспати на каучу. Пун оптимизма због надолазећег дана, Милисав тоне у први сан док му се из утробе отима тихи полувлажни прдеж.
Док Милева театрално устаје, диже јорган и отвара прозор да се излуфтира од смрада који би је у супротном лагано давио сатима и бесно напушта спаваћу собу лупајући вратима, последње што Милисав чује овог бедног уторка са блаженим полуосмехом на лицу, су њене речи пуне гнева али без наде да се ишта може променити:
- Стоко једна!