Nego sta nego zanimljivo. Eto, a ja sam ziveo i u Beogradu i u Krupnju, u Beogradu stalno do 1999.godine, pa onda sa prekidima u Beogradu, Tabanovicima kod Pozege (odatle je moja majka) i Krupnju, a u Krupnju za stalno od 2001.godine, neko vreme nakon sto su moji roditelji izgubili svoj dugogodisnji posao u "Tekstilu". Nakon toga, cesto sam isao u Beograd, zato sto sam voleo i zato sto su i moji roditelji voleli, a posle i zato sto sam morao, buduci da sam imao febrilne konvulzije kao dete (konvulzije, stanje slicno epilepticnom napadu, ali samo pri visokoj temperaturi, u mom slucaju, pri niskoj, granicnoj, i to kada mi opada), pa sam morao da idem da se lecim. A pride imam i tetku i tecu u Beogradu. Sta je poenta? Poenta je u tome da ja nikada, za sve to vreme, ni od 1997. do 2001. godine, kada sam ziveo u Beogradu, ni od 2001.godine, pa do danas, kada sam samo isao u Beograd, izuzev jednom, meni nije bilo hladno u Beogradu. Zaista, Beograd je lisen hladnoce, "operisan" je od nje, kako se to kaze. Taj jedan put kad mi je bilo hladno, ne znam koja je godina bila, ali sam bio jos kod uciteljice, znaci, od prvog do cetvrtog razreda osnovne skole, i to ja mislim blizu cetvrtog, ili cetvrti, buduci da ja znam kako sam se osecao kada. E, taj put smo bili ja i moja majka u Beogradu, ja mislim zbog mene, da odem na EEG. Kada smo se vracali, trebali smo da idemo na onaj autobus u 21:15 za Krupanj, onaj nocni. I hladno mi je bilo kada smo isli Knez Mihajlovom. Duvala je kosava, onako hladna, rezuci, secuci i prodiruci kroz debele slojeve odece i smrzavajuci moje kosti. E, to je jedan jedini put. Mada, sad, sa ove vremenske distance kad pogledam, moguce da ni tad nije bilo realno hladno (nije bilo ni rose, ni slane, ni mraza, ni leda, ni kise, ni snega), vec je lako moguce da je to opet bio moj subjektivni osecaj, jer vetar cesto zna da stvori subjektivni osecaj da je hladnije. Ali, eto, cak i da je bilo stvarno hladno, to je bio jedan jedini put da je meni u Beogradu bilo hladno. Mozda je i bilo hladno nekad, a ja tad nisam bio u Beogradu. Ja sam iz Beograda otisao kao jako mali, nisam bio jos sasvim ni svesno bice, i moguce da nisam osecao hladnocu zato sto sam se vozio u kolicima, onako ususkan, ili sto me je majka dobro oblacila, mozda nisam ni izlazio iz naseg stana, mozda se ne secam jer sam bio mali, ali, uglavnom, to je moje secanje, tako se ja secam.
I zaista, kada pogledam ponasanje i shvatanje o temperaturi, toplom i hladnom ljudi koji zive u Beogradu i nas koji ne zivimo u Beogradu, dosta se razlikuje. Na primer, za Beogradjane je zima oblacno, vetrovito i kisno vreme, sa temperaturama malo iznad nule. Za Krupanjce je zima ledeno vreme u kojem su dani celi ledeni i u kojem je sasvim normalna temperatura 20 stepeni ispod nule. A cak je, ja mislim pre nekoliko godina, znalo da bude i ispod minus dvadeset, pored reka (a imamo ih 5 ili 6, imamo ih toliko da, kad me neko pita koliko ih imamo, ja moram da ih nabrajam, jer ne mogu odmah da se setim, buduci da ih ima mnogo, a ukoliko racunamo sve vodotokove, potoke, potocice, izvore, mocvare, onda ih ima bezbroj, i nicu na svakom mestu stalno). Za Krupanjce je, opet, leto blago hladno ili toplo (ne vruce, u vrh glave prijatno!) godisnje doba, sa temperaturama od oko nekih tridesetak stepeni. Za Beogradjane je leto, opet, vruce i vrelo doba u kojem se temperatura svake godine penje iznad cetrdeset, a nekad i do pedeset (pre nekoliko godina je bilo 52 u hladu!), u kojem se asfalt ugiba i topi pod nogama, i u kom ni nocu ne mozes da se rashladis. A ja, evo, za sve vreme koje zivim u Krupnju stalno, a i ranije, mogu da kazem da se secam samo dva vruca leta u Krupnju: prvo je bilo pre nekoliko godina, ono kad je u Beogradu u hladu izmereno 52 stepena, i drugo 2011. ili 2012., kada smo imali osecaj da Sunce onako pece po kozi. To su jedina dva puta.
