Nekada davno, ova rečenica predstavljala je odgovor na povređenu čast i ugled porodice ili nekog pojedinca kao takvog. Kazivanje tih reči značilo je da će se čast braniti nekim onjeginovskim duelom, nakon koga ništa neće biti kao što je nekad bilo. U to starinsko vreme, čast je bila ideal i nematerijalna zaostavština budućim naraštajima kao najveći zalog za budućnost. Čast je predstavljala najveću vrednost i njeno očuvanje, dokazivanje i razvijanje bilo je misija svake poštene porodice, nevezano za socijalnu, materijalnu ili etničku strukturu. Tada se za čast ginulo.
Danas, ova rečenica znači da je tvoja nova devojka nevina i da imaš tu čast da joj budeš prvi prozor u svet istinskog hedonizma i požude.
Beograd, 1907. godina
Jovane Dimitrijeviću, izađi iz kuće i budi muško!
- Šta od mene išteš, Bogdane Ostojiću, zmijo ljudska?!
Glasovi neki mi javiše da se oko moje žene motaš i njenu čast kušaš! Neki kažu da si bludničio s njom i ljagu na moju porodicu stavio! Reci, nečoveče, šta imaš, ne krij se k'o poslednja kukavica!
- Imao sam, priznajem, čovek sam i ja! Tvoja je žena u meni videla ono što u tebi nemade - čoveka, uzora... ma, more, muškarca!
Oh, zmijo, ljigo, gnjido! Neće na ovome ostati, ja ti to garantujem! Ili ti, ili ja, samo za jednog od nas mesta ima posle ovoga!
- Reci kad i gde, na ovo se tačka mora staviti!
Sutra kod gradske trošarine, kad sunce u zenitu bude, krv će poteći!
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Beograd, 2012. godina
Tebra, moram ti nešto reći, znači - nevera!
- Reci, matori, naši smo!
Smuvao sam se sa Ivanom!
- Ohoho, ludilo, torima! Ekstra je ona, pičić k'o bombon! Što si tako sjeban?
Tebra, on je nevina!
- Šta da ti kažem... krv će poteći, ali što se mora - mora se!
