Jednostavno najbolji film koji je snimljen u poslednjih 20-tak godina. Pored toga što se velika većina slaže da je najbolji u umetničkom smislu, provejavaju priče da ima ideološku pozadinu kao anti-srpski. Ovu tezu brane pričom kako svi likovi, junaci koji iz Srbije idu u rat, idu iz određenih ličnih, ili privatnih, ali nema patriotskih razloga. Jedan je švercer, drugi je narkoman, treći oficir JNA koji ratuje za bratstvo i jedinstvo. A lika koji brani srpstvo nema. Ali svi zaboravljaju lik profesora, koji doduše nije iz Srbije, mada zašto bi neko ko nije iz administrativnih srpskih granica bio Srbin drugog kova? Pa ako se nađe Srbin koji to brani, meni je svejedno da li je iz Trebinja, ili Šumadije. Pored njega, defaktno imamo još dva pozitivna srpska lika. Jeste da tu ima neuravnoteženosti, kroz kordinate prostora i vremena stasale ljude, ali kad posmatrate likove koji dolaze iz ruralne Srbije npr oni koje tumače Pera i Manda ne možete reći da u rat ne idu iz patriotskih razloga. Druga je stvar što njih na neki način zavodi Miloševićev režim preko TV dnevnika. Ne možemo sad , zato što neko nije bio u stanju, u jednom veoma komplikovanom istorijskom vremenu, očekivati da obični ljudi to neporgrešivo raspoznaju pogotovo u prvo vreme rata. Za mene su oni pozitivni likovi, kao i pomenuti profesor, pa i noseći lik koga tumači Dragan Bjelogrlić. Ali sam po sebi rat je mračna stvar, on razvija heroiku, ali i zločin. Ne zato što su ljudi po prirodi loši, i tamo navodno najgori ljudi otišli, ili što je neko dobar neko loš, kako nas učili u totalno deplasiranoj heroici drugog svetskog rata. Neko je rekao „Odlazili smo u rat, neznajući čije grehove plaćamo“, možda smo samo generacija koja treba neke račune da plati. Možda su najrealije zamerke filmu one koje se odnose na one avanturistično-ratne sekvence, koje bi se u američkoj kinematografiji do perfekcije odradili, ali ono što je najbitnije, vidimo ljude s dušom. Tako da možda koja zamerka, ali generalno to NIJE anti-srpski film, nego film ljudi koji su hteli da pokažu malo i drugu stranu, koji nisu hteli da se dodvoravaju zapadu, za razliku od npr nesrećne Mirjane Karanović koja više ne zna ni gde ide ni šta radi. Prvenstveno Bjelogrlić i njegova ekipa su ti koji imaju patriotski osećaj, i snimili su najbolji film o proteklim ratovima, daleko bolji i kompleksniji od onog koji je dobio oskara.
"... a ružna ostaju ružna, čak i kad gore"
Zaista sjajan film Srdjana Dragojevica.Prikazao je realno rat u Bosni, ratnu medijsku propagandu, pretvaranje iz dobrih odnosa dva naroda u odnose krvnih neprijatelja,kako u ratu uvek neduzni najvise stradaju prikazao je kako ratni profiteri lepo zive, a kako su oni koji su, sto naterani, sto hipnotisani medijskom propagandom,ili ginuli iili ostali invalidi ceo zivot, ili umno oboleli.Film je nastao po istinitom dogadjaju koji se desio u jednom tunelu.Takodje, film je prikazao kako su decu u Bosni plasili drekavcem ako idu u zabranjenu zonu( o tome je i glumac i koscenarista filma Nikola Pejakovic svojevremeno pricao, kako su i njega plasili drekavcem kada je bio klinac).U dva sata filma receno je mnogo toga o tom ratu.Jedini film Srdjana Dragojevica koji mi jos uvek drzi paznju od pocetka do kraja.
Drekavac... jebo mu ja mater!
S tim Lepa Lukić daje na znanje da je lepo sela gore, na sprat.
