1. Oficir: obično grub, namrgođen i ozbiljan, prošao je sito i rešeto i deli životne lekcije vojnicima kroz metafore o relativnosti smrti.
2. Melanholični vojnik: Ili je lekar ili nosi ranjenike na nosilima, tih, zamišljen. Često se pita zašto ljudi uopšte ratuju za komad zemlje i zašto tolika krv i ubijanja.
3. Mladi vojnik: Preplašen, on nije ni nameravao da ratuje nego se prosto tu zatekao igrom slučaja, obično prvi pogine i karakterišu ga reči kao: Oh fuck, oh Jesus Christ koje izgovara kada ugleda neke naročito izmasakrirane leševe. On obično ili prvi pogine ili preživi rat i sazri kao ličnost, pa nam retrospektivno opisuje bitku sećajući se palih drugova. Komandant ga ili mrzi zato što je slabić ili mu postane kao otac ili stariji brat, štiti ga i podučava kroz bitke.
4. Šaljivdžija: Dok ozbiljni komandant stalno oblači, ovaj momak vedri raspoloženje u jedinici, obično je pušač, priča anegdote i zasmejava vojnike, pokušava da ih razmrda, komandant ga mrzi a četa ga uglavnom voli, jer im skreće misli sa ratnih strahota. Na kraju se obično pomiri sa komandantom, neretko na samrti (svojoj ili njegovoj).
5. Najbolji strelac: Okoreli iskusni vojnik, često komandantov najbolji drug, i sam je prošao sve i svašta, porodica mu je poginula, nosi sliku žene i sina u rancu i često misli o njima, ćutljiv je i ne priča mnogo sa saborcima ali kad treba da se dela pokaže koliko vredi, za jedan minut pobije 30 neprijatelja i štiti drugove koji su mu maltene postali porodica. Ako se desi da pogine naprasno se otvara i priča sve o svom životu na samrti.
Ono što je zajedničko svim ratnim filmovima je da gore navedene likove postepeno uvode u priču, upoznajući nas sa njihovim životom i ličnostima do te mere da smo negde oko polovine filma već vezani za sve junake. Onda, surovi režiser u drugoj polovini filma, nakon mnogobrojnih rokanja sve te iste junake koje smo zavoleli i počeli da cenimo svakog na svoj način, pobije, i na kraju obično niko ne preživi.
