Boj epskih razmera, nadmetanje koje ne poznaje granice, kako prostorne tako i vremenske. Poprište ove bespoštedne borbe obično nije prostrana poljana, već zadimljena krčma, konoba, birtija, ili jednostavno- lokal. Shodno tome, boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije svijetlo pivo. Ponekad i tamno. Neretko žestina. Kada megdandžije, uglavnom mlade i neiskusne, odlučno ukrste čaše, pokolj je neizbežan. Narednog dana stradalnici, poput istinskih guslara, ispredaju priče o junačkom sunovratu pod astal. A guslari k'o guslari, poneti pesmom, vazda preteruju.
Milinković: Braćo moja, kako sam se ulokao sinoć, pore mi mesto znoja odišu Vinjakom!
Srećko: Hajde ćuti, posle čaše i po nisi znao za sebe, ne znam kojepičkematerine smo te poveli! Ja sam te nosio kući, a popio sam pola kafane!
Veljko: Jeb'o te Bebek, ti si nosio njega a ja tebe, mrcino!
Srećko: Ti što gasiš prepečenicu vodom si našao da nam držiš predavanje!
Veljko: Gasio sam pivom koje je vama dvojici vrlo brzo preteklo. Jedva je čekao mehandžija da mi vidi leđa, nije imao više čime da me posluži čovek!(nakon nekoliko replika, rasprava je poprimila formu deseterca)
Bravo Duhe, sad povezujem slepog guslara sa bojem epskih razmera. Metil i etil su čudo +++
Мноого добро ово +++