Potez koji je svako od nas muških isprobavao u osnovnoj školi na drugarima.
- Evo ide jedan majgeri!
- Ide tebi jedna pesnaja u glavu!
Nindža potez iz detinjstva, više natprirodan nego stvaran, potez čija je veština izvođenja bila poznata jedino istrajnim borcima u američkim filmovima. San za sve dečake i devojčice koje su volele da se tuku. Dakle sve dečake i devojčice.
Izvođenje ovog poteza predstavljalo je prvi korak deteta u svet baleta i prašine sa patosa. Nije bilo tuče bez majgerija ili bar pretnje istim. Neko je umeo da skupi pesnice čvrsto, da zamahne nogom dovoljno jako čak da se preturi u izvođenju najgrotesknije piruete u svetu pocepanih majica i prljavih patika, a da opet bude proglašen za odličnog borca, nekoga ko zaista ume da izvede famozni majgeri. Taj neko bi odmah dobio nadimak "Roki" ili "tabadžija".
Negde na internetu videh da se majgeri piše odvojeno.
Mene je majgeri oduvek podsećao na majonez.
