Malograđanski rat

Rat vođen na ovdašnjoj teritoriji verovatno od nastanka prve amebe, pa do današnjih dana. Sukobljene strane su većinsko malograđanstvo i manjinsko građanstvo. Sudeći po lokaciji i ozbiljnosti rata, može se svrstati u jedan od Balkanskih ratova.

Oružja korišćena u ovom ratu svrstavaju se u tešku artiljeriju psovki, kletvi deset kolena unazad i deset kolena unapred, mrtšenja, pljuvanje, a sukobi nekada kulminiraju i do fizičkih nasrtaja.

Povod za izbijanje i trajanje ovog neprekidnog rata, ogleda se u krajnjem nezadovoljstvu pučanstva, pre svega zbog siromaštva i generalnog nezadovoljstva, a ponekad i zbog same dosade i neistrošenosti i neostvarenosti u drugim životnim poljima.

Borbena polja uglavnom nastaju u gradskom prevozu, saobraćaju, domovima zdravlja, poštama, bankama i ostalim institucijama obojenim birokratskim redovima. Uzrok borbi su neotesanost, nestrpljenje, kao i lične frustracije koje se, naravno, najbolje leče, ukoliko sav svoj bes istresete na slučajnog prolaznika ili prolaznicu, samo zato što ima lepšu frizuru od vas, torbu koju sebi ne možete da priuštite ili se nekim slučajem drznula da bude nasmejana i mirišljava, a zna se da je to najstrože zabranjeno.

Pobednici ovog rata, nikada neće biti ustanovljeni, mada su inicijatori uvek isti. Inicijatori, po kojima je ovaj rat i dobio ime, iako poseduju brojniju vojsku i bolju snabdevenost oružjem, uvek su spremni za nove borbe i ušuškani u verovanju da iz njih izlaze kao pobednici. Njihova, pirova pobeda, svojevrsna je kruna uspeha i nadoknada za sva ostala životna nedostignuća. Satisfakcija koju dobijaju učešćem u borbi, ne može se zameniti ni putom oko sveta, milionskom platom, vrhunskom karijerom ili zanosnim fizičkim izgledom. Jednostavno, biti ponosni član ove vojske za njih je sve! Od najranije mladosti, svoje potomke obučavaju i vaspitavaju da budu dobre sluge malograđanske ideologije i nastave tamo gde su njihovi preci započeli. Najborbeniji su veterani, obavijeni neprobojnom aurom Titoizma, čiji je zaključak svakog dešavanja da "To kod njega nije tako moglo" i pretnjama "Videli bi vi da je on živ".

Rešenja za obustavljanje ovog rata, po svoj prilici, još uvek nema. Ne postoji primirje, rezolucija ili sporazum koji bi uspeo da stiša vatru, čak ni na kratko. Neizvesno je do kada će buktati borbe, jer oružja, kao i vojnika, još uvek ima na pretek. Malograđanske formacije, imune su na bilo kakav virus kulture, smeha, dobrog raspoloženja, vaspitanja, ljudskosti, kolegijalnosti, parlamentarnosti, pa se boljitak može očekivati tek izumiranjem, ove, ratno nastrojene populacije.