Zbunjujući faktor u najvećem broju rješavanja matematičkih problema. Još od komutativnosti i asocijativnosti se zastaje pred zadatkom, stavlja se prst na čelo i postavlja sebi pitanje da li se uči matematika ili strani jezik. Za sve postoji neki domaći, hoummejd izraz, nastao iz isključivo praktičnih razloga, ali dok ne izbaciš svaki od njih u svrhu korištenja terminologije, nećeš biti afirmisan kao vrsni matematičar. Onog momenta kada to uradiš, odričeš se svih oružja za napadanja ženki i potpisuješ kapitulaciju na tom frontu, jer jebiga, ne možeš curi poslati piće i 'ladno krenuti računati zapreminu čaše, jednostavno ne možeš.
(prepisivanje zadatka s table)
1: Ček, nije mi jasan zadatak, je l' možeš da mi objasniš nešto?
2: Izjadaj mi se, šta te muči?
1: Kako je ona od dva iks na kvadrat ipsilon minus tri iksipsilon plus šes ipsilon dobila ipsilon što množi iks na kvadrat minus tri iks plus šes?
2: Izvršila je faktorizaciju.
1: A?
2: Izbacila je ipsilon spred zagrade.
1: Aaa, što ne kažeš? I šta dalje s ovim treba da radim?
2: Pa kvadratna jednačina ti ostaje u zagradi, a ipsilon ti je dato.
1: Šta mi ostaje?
2: Iks jedan dva jebogati, valjda znaš to naći.
1: Mislim da znam, šta se ono prvo nađe?
2: Diskriminanta.
1: Šta ga 'no to bi?
2: Vel'ko de. Be na kvadrat minus čet'ri a ce.
1: Stvarno? I to je sve? Pa ovo je prelako, ja ovo znam trčeći, biće dva na kontrolnom, opa!
