Menza je skraćeni naziv za "Studentsku lutriju Srbije" organizaciju koja studentima prodaje listiće za lutriju koji su u narodu poznati kao bonovi za ručak. Bonovi se kasnije razmenjuju za tanjire u kojima srećni dobitnici nalaze hranu a o tome šta dobiju oni manje srećni neću da pišem, možda je neko malopre jeo.
Organizacija natprosečno inteligentnih ljudi, koji se hrane daleko ispod proseka.
Predvorje nutricionističkog pakla, sa jedne, a praktična primena uštede na svim frontovima sa druge strane.
Ovde svaki tvrdica može da nauči kako da se ophodi prema kuhinji svog domaćinstva.
Menze su i svojevrsna riznica za biologe jer se u njima razvijaju nove i poboljšane vrste bubašvaba i ostalih živuljki sa egzoskeletom koje su brže, efikasnije i drskije u svojim pohodima. Izgubile su svaki osećaj straha od ljudi, pa ih možete često videti kako se nonšalantno šetaju po pultovima i između hrane, a trenutno uče da čitaju.
U menzi uviđaš:
1. koliko zapravo tvoja mama dobro kuva
2. ni ti nisi toliko loš u kuvanju kada uporediš sve činjenice
3. skoro fizički zakrečenje svojih arterija mastima
4. ni jednoj ženi ne stoji lepo bela krpena kapica i mrežica za kosu
5. lepe i ljubazne žene ne rade u menzama (prirodni poredak)
6. frižideri i rešo za u sobu nisu toliko skupi, kad se sve sabere
7. lako možeš da napišeš knjigu posle godinu dana ishrane u menzi pod naslovom: ''Krompir na milion načina, kako zeznuti krizu i zaraditi na račun tuđe muke sa hranom koju sami ne jedete i ostali saveti za domaćice.''
8. da mrziš sve sanitarne inspektore na planeti
9. da dve potpuno različite vrste (možda i više) mogu da koegzistiraju na malom mestu u miru u slozi (Ne diraš me, ne diram te.)
Sve priče su istinite:
1.
''Vido, e Vido, jel došao onaj džak minut pirea?!''
''Jeste, jeste, evo sad će Dragan da donese.''
Dragan donosi džak i izručuje ga u kotao (veličina: pojilište za slonove), ubacuju kubik vode i malčice masti unutra. Vida ga meša i konstatuje: ''Mnogo mi gusto ovo pire, aj da dodamo još vode, taman ćemo da imamo i sutra za ručak.'' Rečeno- učinjeno.
2.
Moja koleginica samo što je uzela zalogaj kupus salate, iz nje izlazi neka bubetina, al sve nogu pred nogu, koleginica vraća salatu, a žena za pultom joj kaže: ''Joj, ćero, uzmi drugu, ali ne znam da li ćeš biti bolje sreće.'' Mi svi: 0.0
3.
Idemo mi u menzu posle časa anatmije (praksa), na kome smo gledali neke balzamovane i sparušene leševe pa će moj kolega: ''Ko zna šta oni nama trpaju u pasulj u menzi?'' Zamislim se ja- liči jbt. I to baš liči. Nikad više nisam u menzi jela pasulj.
4.
Jedemo ''čorbu'' kad skače kolega kao da je dobio na Lotou: ''Jes, imam parčić mesa u čorbi, crknite od muke!!!'' Jer u principu, lakše je pogoditi Loto kombinaciju nego u onoj bljuzgi naći mesance ili možda zrno graška i komadić šargarepe.
Mesto večite borbe tvog gladnog stomaka i unutrašnje težnje da nepristojnoj "tetkici" koja ti sipa obrok, taj isti saspeš u lice. Isto važi za žeton koji ti već četiri godine bacaju kao psu, a ti ga svaki put uzmeš, kiselo se osmehneš i kažeš HVALA!
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.