Орган јавног реда који је дјеловао за вријеме комунизма. Са данашњом "полицијом" готово и да нема неких додирних тачака. Иако су сви вицеви који имају за тему шпрдњу са дротовима настали одприлике тада...
Када је била МИЛИЦИЈА, стопа криминала је била мизерна, саобраћајне несреће непознаница, корупција немогућа. Њихова службена аута су биле Фиће, Стојадини, Тристаћи, њихова униформа је била чиста и опеглана, њихови пендреци су бољели (итекако)! На Народну милицију си се могао ослонити у п`о бијела дана и у п`о мрачне ноћи.
И данас, када на улици угледам неког од оних старих, пензионисаних МИЛИЦАЈАЦА, усерем се у гаће! Ауторитет је нешто што не може да се стекне утицајем пропаганде и застрашивањем становништва.
(Тема овог текста није она страшна, тајна, полиција која је затварала и убијала неистомишљенике тадашњег режима, већ она обична, народна, МИЛИЦИЈА).
По старим српским родитељским веровањима, установа која интервенише уколико дете не поједе све што му је стављено.
Дан први:
- Ако не поједеш ту супу, зваћу милицију!
:дете видно уплашено схвата озбиљност ситуације, и завршава са јелом:
Дан други:
- Ајде бре, једи ту сарму, немој милицију да зовем!
:дете и даље уплашено, али мање него раније, ипак поједе све што му је стављено:
Дан трећи:
- Слушај бре ти, не поједеш ли тај пасуљ, милицију зовем сад!
:дете већ растерећено, схватило да од тога нема ништа, спремно да се супротстави:
- А шта ако га ни милиција не поједе?!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.