Monarhija je čudan oblik vladavine u kojoj je jedan čovek "bogomdani" ,"božijom voljom odbarani" da uvek zna šta je najbolje za sav ostali narod u državi. Neobično je što taj oblik državnog uređenja u Srbiji ima svoje pobornike i u današnje vreme kada je pokoravanje "božijoj volji" uglavnom vezano za prežderavanje u slavskim danima ili na teatralno izmoravanje glađu u doba posta.
"Moderna" Srbija je u zadnjih 200 godina svoje vladare smenjivala uglavnom u prevratima i atentatima, što se održalo do danačnjih dana u manje ili više neizmenjenom obliku.
Pokušaji povratka u monarhističko uređenje se odvijaju na 2 načina : dovođenjem potomaka jedne od dinastaija (prilično neuspešno) odnosno dodaavanjem predsedniku države ili premijeru (zavisno od trenutne političke situacije) božanskog oreola i svojstva "bezgrešnosti".
Iako niko ne veruje ni u jedan od ova dva principa ipak se vršioci pomenutih državnih funkcija, sporadično i po potrebi pozivaju na njih kao na glavne argumente svog opstanka na vlasti.
