
Израз који се користи за човека чији улаз у двориште чува пудлица (или неко дргуго карактеристично мало створење), по средини дворишта се налази тротоар од мозаика који дели свеже ошишан травњак на два дела, док је поред самог тротоара (са обе стране) посађен дрворед туја, које су подкресане ко' под конац. Сама кућа има фасаду коју нема ни једна друга у кругу од 100 км, а ако уђете у исту, можете се изгубити у лавиринту ходника и врата за које ни сам власник не зна куда воде. Карактеристично двориште ''домаћег богаташа'' чува неки повећи кер (најчешће шар-планинац, а у обзир може доћи и неки стафорд или дога), овог пута не по средини дворишта се налази бетонски, одавно испуцали тротоар са милион корена корова, обично се негде у дворишту налази стогодишнја јабука и крушка, и једна трешњка, коју за време њеног зрења покраду локални клинци. Такође, обавезна је и чесма са неком животињском представом на врху. Кућна фасада мора да буде или ружичаса или бела, док се у унутрашњости употребљава класичан српски ходник (''у Г'').
Ћоми: Бане јел си видео што Шилетов комшија има гајбу?
Бане: Аха, тује су му ко под конац, мора да је из иностранства.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.