
Pojava kada na nacionalnom javnom servisu Crne Gore(RTCG) slušaš Muçu Dërishaja iz Shkodëra kako na šiptarskom pjeva obradu srpske izorne pjesme "Raslo mi je badem drvo".
Sve to u po' Republike Srpske, u multietničkoj, dvoentitetskoj Bosni i Hercegovini.
Када за Немачку игра и један Немац без порекла.
" И на терен излази Африт Дрешај, Немац албанског порекла, са њиме и Оглулуз Токологлу, Немац турског порекла, Миливоје Србљановиц(ћ), Немац српскога порекла заједно са Солоком Полаковскијем, Немцем пољског порекла, Јоргос Јоргослопопулос, Немцем грчког порекла и поред њих на голу Е...Е....Ед..вааард Коо..Коониг? Јел' Кониг? Који им је тај? Одакле је тај?"
Reč koja predivno klizi pod jezikom. Osim što se prva četiri sloga zvonko rimuju sami sa sobom drugih vrednosti nema i ne znači ništa. Vojvođanski političari je rado izgovaraju, uvek blagim a odlučnim tonom, te naročitim pijetetom. Po drugim izvorima, vrsta mešane salate.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.