Divan grad pun istorije, na jugu Italije, koji je jedna od idealnijih turističkih destinacija za letovanje, ali trenutno ne istraživana dovoljno od strane srpskih turista.
U Napulju nije nikako 'elitno' letovanje, ali je jako opušteno (što se ceni kad idemo na odmor).
Italijani na jugu dole su malo opičeni, i beda vlada nebeska, ali je zato sunčano, lepo, druželjubivo i jeftino.
Malo izvan grada, policajci sede na ćošku sa pištoljima naslonjenim o nekom krnjavom zidu i piju pivo. Areodruma relativno nema, kad izađes iz aviona - prođes pored dvoje graničnih ispektora koji čavrljaju o tome šta im se desilo prošlog dana, fudbalu ili kako je jebeno vruće.
Njih dvojica se uglavnom oslanjaju na to da su vaša dokumenta proverili pre nego što ste seli u avion.
Vozači autobusa nemaju neku konkretnu destinaciju, tako kad uđete u autobus i pitate 'gde ovaj bus ide', majstor vam uglavnom odgovara ''gde ideš, ću te odbacim do tamo'.
'Health and safety' su relativno nepoznati pojmovi u Napulju, ali to dodaje šarm ovom gradu.
Ljudi su druželjubivi i gotivni, i ako ne razumete italijanski oni će sa vama i dalje pričati i objašnjavati istoriju i kulturu i koristiti sve strane reči koje znaju u nadi da se sporazumete.
Najbolje ga je doživeti van turističnih agencija, ekskurzija itd.
Napulj je mozda siromašan u smislu para, ali je bogat u svemu ostalom.
Napulj, eve nas!
Izaći iz kuće. Van. Napolju.
Keva: Gde ćeš ti opet, nisi par sati spojio kod kuće?!
Sin: Odoh u Napulj, vidimo se na doručku. Arivederči.
