Naviti alarm

-Ее, ти ми требаш.
-Реци, брале.
-Треба ми један савет, онако, искусан. Не знам шта да радим, знаш како је стање, што се тиче Милице и мене. Е сад, кад год је загрлим, пољубим, ухватим за руку, мазим, или слично, она ми се измаче, и баш у том тренутку, или након тога је зове кева, и каже јој да се нацрта кући, или да мора да иде негде. Не знам што то тако јеботе?
-Ликуша ладно навила аларм.
-Не разумем!?
-Чек' секудн, звони ме телефон. (Хало кево, добро, добро, добро. Важи, хоћу сигурно, јео сам, нисам гладан. Није ми ни хладно. Добро, ајде, ћао).
-Кева, а? Предпостављам да мораш кући?
-Да брате, јебига, морам. Ај виђамо се.
-Ај, поздрав.
:чека га другар:
-Па, где си ти? Чекам те двајес минута, брате.
-Све ме снашло, срео сам сам Лакија, и знаш остало.
-Ма, знам. Него, како си се отарасио Лакија?
-Олд скул, навио лепо аларм и ћаола.