Zlatno pravilo domaćeg sporta, kojim se rukovode naši reprezentativci tokom velikih takmičenja i namerno gube od snažnih protivnika u grupnoj fazi, kako bi ih izmalerisali i onemogućili ih da nas kasnije pobede kada je važnije, tokom eliminacija.
Ovo je dokazano i jednostavnom matematičkom formulom ζ=p/π٭(t'+t)٭(k-Ƕ)+1/€.
Vrhunac srpskog optimizma i pobedničke euforije nakon samo jedne, eventualno dve dobre partije.
- Gospodine Đorđeviću, kako komentarišete neobične nezvanične insajderske informacije da će u startnoj petorci protiv Brazila zaigrati Kalinić, Štimac i Simonović?
- Kao tačne.
- Kako to mislite? Ipak je četvrtfinale u pitanju.
- Od Brazila smo već izgubili na ovom takmičenju i samim tim zasigurno, a i domaća javnost će se složiti, ne mogu dva puta da nas pobede. Stoga želim da za naredne mečeve odmorim neke ključne igrače.
- Dakle tom logikom dolazimo do finala i tamo, recimo, možemo igrati sa Turskom, koju smo nedavno savladali u pripremnom periodu. To je onda siguran poraz, zar ne?
- Alo, prijatelju, ne važi to za prijateljske, nego ćemo da ih naguzimo zbog one krađe na prethodnom prvenstvu. Ima li ovde nekog ko nije neznalica, pa da mi postavi neko smisleno pitanje?
--------------------------------------------------
- Kouč, igramo sa Sibirom u nedelju, ipak je finale, pa biste nam mogli dati poneki savet.
- Srbija, jebena Srbija! Nekada su bili Jugoslavija, bio sam trener i 1989. kada su nas pobedili u polu-finalu, osvetiću im se, osvetiti!
- Da, ali kako želite da igramo? Ne ide i u finalu da forsiramo divljački pristup, protivnici ovaj put deluju kao organizovana ekipa.
- E, Hardene, nemoj ti da brineš, nego vidi šta ćeš s tom bradom, izgledaćeš smešno pored Raduljice. Mi sigurno dobijamo, jer smo izgubili od njih u Indianopolisu, kada smo poslednji put igrali. Jasno je da ne mogu dva puta da nas pobede.
- Zar to ne važi samo za jedan takmičarski ciklus?
- Sereš!?!
