Kada sagovorniku želimo da skrenemo pažnju na neki propust u priči, toliko veliki da više ne bi mogao da se izvuče ni da mu uperiš pištolj u jaja i kažeš mu da ti kaže istinu, onda nema potrebe da odgovara, jer šta god da kaže - lagaće.
Žena: Gde si bio sinoć? Nisi valjda opet išao da juriš neke pičke?
Muž: Nisam bre, ženo, pitaj komšiju Marka, bili smo do kafane na po pivo, ali nam je pukla guma pa smo stali da je menjamo, ali i rezervna mu bila bušna. Išli smo 3 km do kuće, eno, ostao mu auto na sred druma...
Žena: Aha... Ali sinoć smo ja i njegova žena išle tim istim kolima do te iste kafane i vratile se kući. Dakle, imaš li nešto da mi kažeš?
Muž: ...
Žena: U redu je, ne moraš da odgovaraš.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.