Ukoliko vas neki profesor baš i ne voli, a kod njega još imate konstantnu jedinicu koju želite da popravite, čak i na potpuno nebitna pitanja na koja ne znate odgovor uvijek dobijate ovakvu konstataciju. Često se prilikom izgovaranja ovog izraza na licu profesora može javiti pakosni osmjeh.
Profesor: Ajde napiši na tabli reakciju između anilina i sirćetne kisjeline i objasni mi gdje se upotrebljava dobijeni proizvod i gdje je pozitivno a gdje negativno naelektrisanje.
Učenik 1: Uh... Ne znam to. Vi ste rekli da je to za više ocjene.
Profesor: A pa dobro onda. Nema veze, aj na mjesto evo 2, mogao si ti ovo i za 3 da si malo više učio.
Učenik 1: To! Prolazim čovječe!
5 minuta kasnije, nakon tačno odgovorenih 10 pitanja profesor učeniku 2 postavlja pitanje iz prethodnog primjera.
Učenik 2: Pa maloprije ste rekli da je to za više...
Profesor: Ne mlati! Ništa ja nijesam rekao! Jesi li ti to učio ili ne!?
Učenik 2: Ne ja stvarno.
Profesor: Vidimo se u avgust onda.
Učenik 2: Ali to mi je četvrta! Ako mi je vi date padam godinu.
Profesor: Vidi mali bez ovog što ti ne znaš se u četvrti razred ne može, pa da sve ostalo znaš fenomenalno, a vjerujem da i sam vidiš da ništa ne znaš.
Učenik 2: Ali...
Profesor: Nema ali! Trebalo je da učiš. (pakosni osmjeh)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.