Ne pitaj šta država može da učini za tebe, već šta ti možeš da učiniš za državu

Да видимо, шта је моја држава учинила за мене?
- Кад сам се родио, уписала ме је у Матичну књигу рођених;
- Кад је дошло време, позвала ме је да пођем у школу;
- Кад је дошло време, позвала ме је да одем у војску;
- После војске, дала ми је резервни распоред и зборно место;
- Кад сам се оженио, и то је уредно евидентирала;
- Звала ме је на војне вежбе, а кад је "резервни распоред" постао "ратни распоред", звала ме је и онда;
- Откако сам, по природи ствари, демобилисан, моја држава ме се сети почетком године, кад ми пошаље решења за порезе и друге дажбине разне. Ја се, са своје стране, трудим да своју државу не оптерећујем ни толико.

А и зашто бих? Кад човек погледа у каквом су стању социјалне функције државе (здравство, школство, судство, безбедност - не сумњам ја у своју државу, таман посла! Да ме неко убије, она би одмах скочила да брани мој интегритет, а за све што је мање од тога, било би стварно неувиђавно да тражим да се држава ангажује око мене), дакле, кад сагледа све то, човек неминовно дође на помисао да нису били луди они који су се расејали по белом свету. За разлику од наивног појединца из наше приче, они су на време схватили да је слоган из наслова одавно еволуирао у:

"Не питај шта држава може да учини за тебе, већ - која."

Oktoberfest 2018