
Отац зове сина.
-Где си коњу?
Ево ме
1) код куће
2) у школи
3) на факултету
то су нпр могући одговори. Е сад сваки од ових предлога означава локацију синовљеву. Неком простом логиком - долазимо до тога да можемо да искористимо било који предлог, кад нам одговара (која је разлика између школе и факултета, обе су образовне установе)? Али да видимо како се одмах мења контекст:
Отац зове сина.
-Где си коњу?
Ево ме
1) у кући (изађи мало на ваздух, пребледео си од компјутера!)
2) на школи (шта радиш на школи, оћеш да се убијеш?!)
3) код факултета (опет блејиш у неком кафићу мамлазе?)
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Vrh!
potpisujem gabyjev komentar
ekstra! krst
zajebavam se, daj brisite dok nije kasno