1)
Na primer smatramo da bi normalno bilo da smo sa nekim na ti, a s druge strane neprijatno nam je da mu ne persiramo. Recimo rođena tetka sa kojom smo iz nekog razloga nedovoljno bili u kontaktu, ili smo jednostavno nedovoljno bliski. U tom slučaju primenjujemo “neodređeni“ oblik u oslovljavanju. U praksi to zvuči gore nego da smo se opredelili za bilo koju od zamenica ti ili Vi.
Od prihvatljivog
Tetka:”Jao, ala si porastao!?”
Ti: “Da, pa dugo se nismo videli!” (Umesto dugo te/Vas nisam video)

Preko čudnog
Tetka je došla GSP-om, a ti pitaš:”Kakav je bio put?” (Umesto kako si/ste prošla(i) u prevozu?)

Do idiotski rogobatnog:
:“Da l’ se igra LOTO?“ (Umesto Da li igrate/igraš LOTO?)
ili
”Da l’ se išlo autobusom ili taksijem?” (Umesto: Da li si/ste išla(i) autobusom ili taksijem?)

2)
Ukoliko ne želimo da otkrijemo svoj stav o nekome ili nečemu.

Deo PVT-a koji sam dobio od jedne članice po mom povratku sa mora: “Nedostajao si.”
Ostaje nejasno da li sam nedostajao na Vukajliji ili njoj.

Konobar: Izvolite?
OsobaX: Koje negazirane sokove imate?
Konobar: Od jabuke, narandže, borovnice, kajsije, ananasa..
OsobaX: Daj neki po tvom izboru.. Znate, meni je svejedno..
Konobar: (nekima očigledno treba lekcija o kafićima) Može šljiva?
OsobaX: Ooo, može, nisam znao da i to imate!
Konobar: Imamo, imamo.. (pesnica u oko)