Nije da želim da vam kažem koliko sam dobar u nečemu, ali ću vam ipak reći, i to glumeći neku lažnu skormnost i pritom ako je moguće ismejati sve ostale kako bi baš ja bio u centru pažnje.
Nije da se hvalim, ali sam juče na utakmici postigao polovinu koševa mog tima, ostali nisu mogli da se sastave sa loptom.
--
1: (zasukao rukave kako bi pokazao novi ogromni fensi sat na članku)
2: Kakav ti je to sat?
1: Pa nije da se hvalim, ali platio sam ga 500€, znači ono mislim, izdrkavanje u fulu...
2: aham, ok.
Kad neko hoće da naglasi, kako se ne hvali nečim što je učinio, ali se na kraju ipak pohvali. Istu funkciju ima i: "ne dižem prašinu oko toga", "ne pravim buku"...
- Nije da se hvalim, ali ja sam idealan muž. Tresem ženi tepihe i ne dižem prašinu oko toga. Usisavam po kući, i ne pravim buku!
Početak rečenice svakog lažno skromnog čovjeka, koji iole drži do sebe.
Pričam juče telefonom sa likom sa kojim treba da se nađem u vezi posla i on mi objašnjava gdje živi. Pošto smo ustanovili ulicu pitam ga koji mu je kućni broj ili da bi pobliže objasni gdje se u toj ulici nalazi njegova kuća. On počinje: "Nije da se hvalim, ali moja kuća je najljepša u toj ulici, lako ćeš je prepoznati". Ja sam se dugo borio da ne prasnem u smijeh odmah i jedva sam sačekao kraj razgovora, ali uostalom, to mi je uljepšalo cijeli jučerašnji dan. Ko zna šta će ljudi pomisliti o meni: Vidi ove budale vozi sam i smije se.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.