Nije da želim da vam kažem koliko sam dobar u nečemu, ali ću vam ipak reći, i to glumeći neku lažnu skormnost i pritom ako je moguće ismejati sve ostale kako bi baš ja bio u centru pažnje.
Nije da se hvalim, ali sam juče na utakmici postigao polovinu koševa mog tima, ostali nisu mogli da se sastave sa loptom.
--
1: (zasukao rukave kako bi pokazao novi ogromni fensi sat na članku)
2: Kakav ti je to sat?
1: Pa nije da se hvalim, ali platio sam ga 500€, znači ono mislim, izdrkavanje u fulu...
2: aham, ok.
Kad neko hoće da naglasi, kako se ne hvali nečim što je učinio, ali se na kraju ipak pohvali. Istu funkciju ima i: "ne dižem prašinu oko toga", "ne pravim buku"...
- Nije da se hvalim, ali ja sam idealan muž. Tresem ženi tepihe i ne dižem prašinu oko toga. Usisavam po kući, i ne pravim buku!
Početak rečenice svakog lažno skromnog čovjeka, koji iole drži do sebe.
Pričam juče telefonom sa likom sa kojim treba da se nađem u vezi posla i on mi objašnjava gdje živi. Pošto smo ustanovili ulicu pitam ga koji mu je kućni broj ili da bi pobliže objasni gdje se u toj ulici nalazi njegova kuća. On počinje: "Nije da se hvalim, ali moja kuća je najljepša u toj ulici, lako ćeš je prepoznati". Ja sam se dugo borio da ne prasnem u smijeh odmah i jedva sam sačekao kraj razgovora, ali uostalom, to mi je uljepšalo cijeli jučerašnji dan. Ko zna šta će ljudi pomisliti o meni: Vidi ove budale vozi sam i smije se.
