Pojava u savremenom društvu koje se vekovima borilo i izborilo za pravo da svako nosi šta hoće i kako hoće menja (odn. ne menja) svoju fizionomiju.
Što je opet dovelo do problema, koji se zove ''Pogodi pol''.
Desilo se skoro svakom da se na ulici okrene za nekim, stoji na tom mestu par sekundi, stavi prst na čelo i zapita se: ''Jel ono bilo muško ili žensko?''
Hrabriji možda i priupitaju dotično za pol, ali te situacije su retke, i uvek blamozne za jednu i stresne za drugu stranu.
A tek razgovor sa tom osobom... Osoba koja radi sa ljudima ne može da se okrene i nestane petama vetra.
Preporučujem korišćenje prostih rečenica.
Ovo se ne odnosi na malu decu koja na sebi još imaju tragove univerzalnog uniseks izgleda, a koja nekim čudom nose odeću koja podseća na suprotni pol. Pretpostavljajući da vam na famozno pitanje odgovori samo dete, a ne nadrndani roditelj u ime svog zlata.
Izuzimam u potpunosti osobe koje su androgene ili maskulinizovane, jer oni nisu odlučili, već Majčica Priroda o svom izgledu.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
To me podseća na moje detinjstvo. Do četvrte sam imao dužu kosu...
Pa posle opet sa petnestak (tada se već videlo da nisam devočica).
Ja sam kada sam bila mala imala kratku kosu...