
Наплатити услугу или производ по папреној цени. Искористити необавештеност купца или монополистички положај на тржишту и ребнути цену која ти се ћефне.
У минимаркету...
Трговац: 'бро вече, комшија, изволи?
Саша: Здраво, Жиле. Даћеш ми 6 пива, 'ладних, кикирики и једне наполитанке.
Трговац: Решио си здраво да се храниш, а? Хе хе...
Саша: Ма јок, него има баскет вечерас, па да то одгледам у одговарајућој атмосфери. Какав ти је овај нови чипс?
Трговац: Да га јебем, нисам пробао, ваљда није лош.
Саша: Много нешто лака ова кесица, мамицу им. Стани, бре: 60 грама кошта 65 динара?! Па добро, Жиле, како можеш овако да клемпавиш овај народ: 1000 динара за кило кромпира, па то нема нигде!
Трговац: Сале, ако ћемо искрено, ја нисам нимало нежан када формирам цене, али у овом случају мој је само рабат од 20%. За све остало се обрати произвођачу.
Саша: Е јесу га одрапили... домаћински, нема шта. Ништа, врати ово и насеци ми од сувог врата тако један комад: ем јевтиније, ем знам шта једем, па ти јављам како иде уз пиво. Шта сам ти дужан?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.