Oseća se

Чекам ја воз за мој родни крај кад одједном поче нешто да ми бућка по стомаку. Шта ћу, где ћу па право у веце на железничкој станици. Уђем ти ја некако, а унутра не дај боже како смрди. Обавио ја некако посао, хватам се да повучем воду, а оно водокотлић покварен. Шта ћу ја изручим ону канту са отпацима па кренем да је пуним водом. Таман кренуо да проспем прву канту кад на вратима улази човек.
-Ау браћо моја шта је ово, ала се осећа.
-Не питај пријатељу неко се истоварио па отишао.
-Па што ти да му пусташ воду.
-Шта ћу пријатељу неко мора.
-Е вала свака ти част, да је више таквих као ти где би нам крај био.