
"Побратиме, док је крметине!" је есенцијална изрека када се наглашава користољубивост.
Док му ваљаш, ваљаш му; чим од тебе нема више да се овајди, презреће те као какво ропче и моментално заборавити.
Извукао какву корист док му је требало, а сад пуј-пике не важи. Сналази се сам. Од тог шамара се болно отрезниш, да ти сине мисао:
Можеш се поверити змији, шакалу, копцу, никако нашем човеку.
Издаћете кад му највише учиниш, убиће те кад му последњи залогај даш!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
jbt ja nemam pojma sta si ti ovd napisao ali nekako si me hipnotisao da ti dam +
Ипак да појасним, Побратиме док је крметине(пријатељ си ми док има шта да се једе, а после тога више ниси; у пренесеном значењу не ради се о јелу већ о било каквој користи која ми је сад нужна). Признајем да се из ове изреке не види на прву лопту на шта се циља, али кад се мало дуже размисли, види се поента. Па нек неко каже да наш народ није генијалан кад у три-четири речи исприча догађаје.
danas sam jeo krmetinu
+