podići nekome spomenik za života

Врхунац исказивања поштовања према некоме. Не, овде није у питању она позната крилатица: нечије мало је некоме много. Ово су ситуације када је нечије мало некоме толико много да се то узвраћа неизмерним поштовањем до краја живота. Иако се ово углавном везује за јавне личности и њихов пре свега хуманитарни рад, али наравно и њихова лична достигнућа у својој бранши, постоје и примери локалних хероја који се не истичу превише, али су због својих добрих дела одавно живе легенде у својој околини. И зато се велико одушевљење неким њиховим поступцима исказује кроз "иницијативу" да би дотичној особи требало подићи споменик за живота.

Иако се, дакле, оваки споменици живом човеку подижу фигуративно, а прави се дижу као (дуго)трајни симбол поштовања лика и дела преминуле особе која је на неки начин задужила народ и заједницу у којој је живела, постоје и ретки случајеви када се некоме у знак поштовања буквално подигне споменик за живота (воштане фигуре се не рачунају, из Палминиог музеја поготово).