Jako mali stan, obično garsonjera, u kome se mora postići visoka funkcionalnost, a nauštrb prostora. Takav stan je i spavaća soba i trpezarija i kuhinja i radna soba. Mogućnost šetanja po stanu je svedena na minimum. Da bi se stvorilo što više mesta, npr. za knjige, sitne stvari i razne drangulije, pribegava se ugrađivanju velikog broja polica na zidove. U prčvarnicima se javlja toplotni suficit, naročito ako je njihov sastavni deo i kuhinja, pa boravak više osoba u prostoriji obavezno dovodi do stvaranja velike vrućine, što ima i svoje dobre strane, na primer u toku zime, kada kompjuter postaje sasvim dovoljan za grejanje.
90% stanova u Beogradu predviđeni za birokratiju i fizikalce. Precenjeni, zapravo nefunkcionalni, vlažni, odrpani u tri nane nanine... Izazivaju klaustrofobiju... Često u takvim stanovima živi i do tri generacije (sve sa braćom i sestrama).
Mi Vojvođani to nazivamo šupama.
Moj kum prod'o prčvarnik na Voždovcu, kupio kućerdu sa zemljom u Smederevu i još mu ostalo love "za crne dane".
Prostorija koja u nedostatku sadržaja navodi na rasplođivanje kao surogat za svrhu postojanja.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.