*Poštovani,
Kod nas je lepo vreme, svi dronovi su dobili marendu i vraćaju se na rudarenje. Nema problema, osim ako bi ste mi pustili paket vinjaka petice, sankcije su mi istekle pre 3 dana. Tako da ono pls...*
- Ništa ti to ne valja brt.
- Ne seri Robot da te ne teram da opet puštaš porniće.
- Kažem ti, najavili su meteorske nepogode. Tako da si se sejebo, pusti im spiku druže o vama Srbima, jer ti si poslednji.
- Ooo jbt te Bog te jebo gori si od tašte krsta mi. Ok aj piši ti.
- Dobro.
- Nači porokali se Rumuni i Bugari i fazon gađaju se nuklearkama to pršti. Bili mi baš na Srebrnom jezeru vatali rakove naruke, ja bio na godišnjem i tako... Nebo ko za Božić 9338 kacmo slavili 7300 godina od povratka u Knin. I ono izrokali se oni i sve se smirilo i krene masa do Temišvara, Vidina, Sofije da se nakrade patika, tamo bile dobre patike jbg. I tako... pocrkaše posle svi od radijacije, ja nisam jer sam radio i tad ovo u asteroidnom pojasu, pa sam imun. Onih 48 miliona iz dijaspore se vratili na selo pa pocrkali od gladi jer ne znaju dizoru njivu mater im gasterbajtersku. A i pritiso Šveđanin odozgo ene još ratuju dole s Grcima. I tako...
- Da li je to sve?
- Pa da.
- Ništa od tajne uzgajanja maline i pravljenja pamučnih ariljskih gaća?
- Šta ti ja znam o tome? Zadnjih 130 godina sam ovde, samo na godišnji kad odem na Zemlju jbg
- Malo sam uredio ovo pa ću da pošaljem dole.
- E ček ček turi i ono na kraju što ide.
- Post skriptum?
- E to.
- Šta da turim?
P.S.
OĆE NEKO KURCA!!! HAHAHAHA
Termin često korišćen u Srpskom jeziku koji se vezuje za osobu (državu) koja često menja mišljenja i stavove prema nečemu kako bi sebi ostvarila bolju budućnost ili se spasila od opasnosti.
(Kao što bi naš čovek rekao :" Ovom je mišljenje promenjivo kao i ovo vreme napolju. ")
Tokom drugog svetskog rata, pored Hrvata, Bugari su bili najveći saveznik nacista na balkanu, stoga su vršili stravične zločine nad Srpskim narodom u okupiranoj Srbiji i pratili Hitlerove zapovesti nepogovorno.
Kako se bližio kraj rata i kako su komunisti iz Rusije upali na teritoriju Bugarske, oni preko noći skidaju Nemačke šlemove sa oznakama SS-a i stavljaju šajkaču sa petokrakom, time stičući punopravno članstvo u antifašističkom pokretu i osiguravajući sebi mesto među državama pobednicama na kraju drugog svetskog rata.
Papagaji podražvanja usvajaju svaku frazetinu ne pomišljajući ni na tren šta ona znači. Ionako rugobni javni svet time postaje još i neizrecivo glup i nepodnošljiv. Srednjaštvo mora svuda da vlada, od prosvete do televizije i s tim se mora pomiriti ali zato ostaje pravo da se svuda i na svakom mestu batinom raskrinkavanja tuku paše i subaše gluposti, neoriginalnosti i imitiranja.
U poslednje vrijeme na talasu jednog lošeg postjugoslovenstva i hrvatske krležijanske komponente utkane i sakrivene u srpsko-jugoslovenskom biću probila je i ova sintagma beogradska čaršija koja se širi neprimetno i na izgled naivno pa je i sami begedijanci usvajaju kao nešto prirodno ne uviđajući skriveno kukavičje jaje pakosti i nipodaštavanja u samom izrazu.
Pa tako, zanimljivo, postoji samo Bg zla čaršija, recimo Prag nema čaršiju ali ima češke ulice, Beč ima samo akademije, valcere i 23 poziva da Serben must šterben, isto tako Sofija iako su oni Bugari oni najgori isto nema čaršiju a Priština recimo, pa to je danas jedan moderan grad mladih ljudi sa svetlom perspektivom šiptarije očišćen od svih loših sećanja, a i još nekih nebitnosti.
Beograd, dakle, to je čaršija, 19. vek, dve ulice, prljavo nešto, kalfe, minderluci i karavan seraj, ali nije recimo kao Sarajevo, u Sarajevu je to simpatično i to je raja, ali ne, ovo je istočnjačko bizantijski prefrigani svijet koji je tako dalek od nas iz Jastrebarskog.
Ali ok, očekivano je i normalno da to koristi neko sa strane ali je ponižavajuće da i sami stanovnici bliže ili dalje beogradske čaršije učestvuju u sopstvenoj stereotipizaciji mada to ulazi u jedan sladak talas autošovinizma i valjanja u sopstvenom, stvarnom ili izmišljenom, blatu.
Beogradska čaršija – to su vam brkate zle žene i njihovi cincarski pokvareni mužjaci koji u mračnim, zagušvljivim i uskim beogradskim ulicama i u podrumima isto tako zagušljivim i uskim koče razvoj cijele napredne Europe i teraju Mešu Selimovića i fra Ivu iz grada i kroje mape Ujedinjene Velike Cincarije i Male Ciganije sa glavnim gradom Adom Kale Batak-Ciganlijom.
Isti takvi glupanderi javne reči uporno kraljicu Dragu Obrenović naizivaju Dragom Mašin a da ih pitate zašto, usvajajući i nesvesno rezultate prljavih kampanja mizoginije s početka 20. veka. Onda Žika Šarenica uradi i nešto dobro, za promenu, a tviteraška gnjila komuna ga napadne zbog kurve kurvetine. Pa možda i postoji ta beogradska čaršija, a?
No, drago moje čedo, znaj, usvajajući pogrešne i naopake riječi štetu činiš i sebi i svojemu narodu, zato pre nego što budeš glup zapitaj se i ugasi tu raskokodanu nemisleću radu bg hroniku u sebi a probudi jednog etimološkog gospodina petra skoka.
Prema naučnicima sa univerziteta u Masačusetsu ljudi najmanje veruju u reklame na Balkanu. Bugari 10 posto, Srbi 12, a najviše veruju stanovnici severnoameričkog kontinenta, čak 90 procenata. E, ovi ljudi žele to da promene! Oni misle da to mogu.
Oni veruju. Oni znaju. Oni su odabrani.
Završili su neki poznati koledž iz Železnika ili vrlo cenjeni beogradski univerzitet, sumnjivog vlasnika koji se dovodio u vezu sa 600kg švercovane droge. Sreća, njegovo je bilo samo 400kg, pa je oslobođen optužbi. Njihovo samopouzdanje je visoko kao pilon novog našeg mosta. To je onaj što se koristi u svrhe snimanje spotova i razglednica. Sposobnost se meri prema etalonu, koji ide od "tetkice koja pokušava da vrati dug Zvezdane od 62 miliona evra" do "nadrogiranog mravojeda koji pokušava da nauči braću Šćepović šta je to gol".
Zabaviti publiku u pauzama između filmova, slagalice i dnevnika nije naivan posao. I ovi ljudi su svesni toga. Pre svega se trude da budu realni. Pa tako, na operu se nosi prašak za pranje veša. Na operaciju stavljanja veštačkog kuka, izbeljivač. Ulošci se boje u plavo da bi pokazali da i kraljevske porodice imaju ciklus. Menstrualni. Ko bi rekao, zar ne?
Kako oni ustvari izgledaju? Ovako, zamislite deset stolica. Na svakoj od njih sedi po jedan član prve postave Čarobne šume u postamsterdamskom stanju, sa ozbiljnim psihološkim poremećajima i kilo dopa u levom džepu. Ispred njih se nalazi tastatura i crveni taster na kom piše NE DIRAJ. Osam sati radnog vremena oni lupaju taj taster i odlaze srećni kući. Jer, znaju da će vas sigurno privući da uzmete kredit ako bankar izgleda kao učesnik gej parade na Islandu ili ima smešak Ber Grilsa posle proždiranja veveričjeg bubrega. Da, kosmodisk će vam izlečiti šuljeve i čukljeve. A ni komšija vam neće hrkati ako tašti kupite secka i kažete joj da se brzine menjaju ako stavi šaku u njega.
Divni ljudi. Hvala vam što nam 15 sati programa ulepšavate.
Ako odmah pozovete, dobićete šlog.
Velelepna skupina velelepnih kulturnih dešavanja koja se odvijaju širom Severne Srbije, uključujući i taj Sombor grad.
Društvo koje se tamo skuplja u tom Sombor gradu sastoji se uglavnom od wannabe narkomana, wannabe kul riba i onih koji zarađuju na istima (Vudu Popaj bi rekao: mlada buržoazija, foliranti i ološ) , da ne ispadne da sam ovako isključiv, ima i ok ekipe, ali se gubi u bespućima wannabe stvorenja.
Tamo trešti wannabe Drum and Bass muzika, prodaju se wannabe ekseri iz radinosti lucidnih i uvek aktuelnih Bugara i wannabe domaćih hemičara, naravno, svi ti ekseri prodaju se pod etiketom niske i kratke Holandije, jer sve na droga sceni što navodno valja je pod etiketom Holandije, osim dopa i sličnih pošalica, mada, za ljude koji te pošalice konzumiraju geografska pripadnost produkata manje je važna.
Takođe, ova divna dešavanja, nagonila su naše divne adolescente (one redovne, i one zakasnele) da se konačno izvuku iz svojih Splinterskih jazbina i već jednom konačno ostave tu biljku koja ih ubija, i konačno krenu u korak sa svetom (iako je svet od ove bolesti patio Devedesetih) i odaju se čarima amfetamina i čarima "rejverske" kulture i postanu pravi wannabe rejveri, nauštrb prljavih duvača.
Naravno, oni koji su počeli izlaziti na ova divna dešavanja u omalenome Somboru gradu su uglavnom napravili tranzit, ili iz klubova na Šurenje, ili sa duvke na Šurenje, samo jedan veoma mali deo slušao je muziku sličnog tipa i pre Šurenja i patio je za ovakvim dešavanjem, mada iz priča koji pripadaju ovoj skupini saznao sam da im uglavnom prethodne dve vrste šurača smetaju, i da su zato ostali na nivou muzike kod kuće, jer pre će sami slušati muziku u svome domu nego što će gledati prethodne dve kategorije kako su šurači. (do nekog novog trenda omalenome Somboru gradu)
- Ideš na Šurenje?
- Jebalo te Šurenje, do juče si se cepao na Stoju.
Boli me kurac ako je to neki film sa šerbedžijom čija je brada puna pirinča iz đuveča, ako sam ukrao, jer mene su ipak grlili zastavom, nudili šećerušom, iz kola pozivali na slavlje, složili smo se ipak: apis nije smeo da ubije kralja, ipak je to kralj, ipak je to zakletva, mada kapiram da bi i raduljica kao kralj posle tri godine bio u novinama ilustrovan preklan sa metresom, oh bože u ovom gradu pivo se nema gde kupit a noć traje ko besna i ti nemaš prsten sa našeg venčanja opet ću fejlovati gorko nikada nisam znao nikada nisi znala al koga boli kurac kad štimac zakucava osmeh, pas, lavež radostan, mlaz vode, slavina, meri fucking cetinić nude/naked, umij se, iznova sve, stadion, mesec, hoću-neću, vlažnost, pička, stativa, cvetojevac, na stepenicama sam ti rekao sve, da me boli kurac i rame od prekjuče, cvetni dezen je dva tri puta počistio ulicu, policija je blagonaklona, pobijedili smo australiju, kaucija, radogost, petonije, sabor taksista i cara uroša, komora konačno oragnizovana dva tri profesora u kolegijumu, plaćamo ih paklicama cigareta i figuricama štrumpfeta al srediće konačno stvari i divlje vožnje rajd mi bejbe tu d mun dok ne svane dan, dan je govno koje oće sve da vidi komšinica znatiželjna sve da razmotri mater mu jebem u pičku ja, njemu, danu.
Nešto sam teo da kažem ali je repetitor sa Crnog vrha tri puta bombardovan i tri puta obnavnljan pao meni na glavu, levu, i nabio me u zemlju, zemlju smonicu, al samo do kolena, jao vidi što je mokra trava reče gola Kotzka Rubykowa stidljivo sevši na proplanku među cvetićima ali još ću ja na poligonu da izbegavam jagodinu paraćin ćurpiju kočiće pobodene - kolotrazi igraju kriket olimpijski nepriznat ili nedovoljno primećen - sport.
Štrudle, ustajala voda, česma, tabure, silosi, oblost, kočanjka, šljive, razmirice, slajs servis u telo, bugari, konačište, šurnjaja.
Opština čija je jedina svrha proizvodnja: građevinskih radnika, građevinskih preduzeća i građevinskog materijala u enormnim količinama. Kada se rodite u ovoj opštini, ako ste muško daju vam čekić i ciglu, a ako ste žensko, građevinara za kog ćete da se udate ne bi li rodili novog građevinara/građevinare. Ako na nekom gradilištu čujete neki čudan dijalekt južnjačkog, znajte da društvo slobodnih zidara Crnotravaca ima svoje predstavnike na toj lokaciji. Uz Rome i Bosance, najzastupljeniji na gradilištima širom Srbije.
"Kako ti napreduje kuća? Jel si bio juče na gradilištu?"
"Pa ne napreduje loše, ali mi je nešto sumnjiv ovaj što mi radi!"
"Što? Nije valjda da drži neke plave klinke u podrumu? Mogu da se kladim da su Moldavke!"
"Ma nije bre to! Deluje mi kao da je zaposlio sve Bugare, a znaš kakvi su njihovi proizvodi! Neću da mi povetarac na proleće odnese krov ili mi mravi pojedu zid!"
"Ma nisu bre nikakvi Bugari čoveče, to su ti Crnotravci! Vidi se da nemaš pojma!"
Ima tako ljudi, bukadžija, koji vole da su uvek u centru pažnje, koji se smeju na sav glas svojim dosetkama, a to počesto umeju da začine i lupanjem rukom o sto. U kafani, na slavama i sličnim okupljanjima oni su najgrlatiji i vode glavnu reč, što i ne bi bilo toliko strašno da im je priča zanimljiva. Međutim, njihovo baljezganje najčešće je smor za prisutne.
Pošto ih sigurno ne možete nadglasati, jedan od načina da ih bar privremeno dezorijentišete i dekoncentrišete jeste i rečenica iz naslova.
- Dobro veče, dobri ljudi! Srećna veridba, omladino! A ovo je budući? Zdravo, momčino, ja sam Budimir, a zovu me Budo. Razumeš, Budimir, a skraćeno Budo, ahahahaha!
- Drago mi je, ja sam Petar.
- A odakle si ti, Pero, a?
- Iz Beograda.
- Iz Beograda, kažeš?! Pa ja sam, rođeni, u Beogradu služio vojsku, na Banjici! E, to je bilo... Slušajte vamo, da vam ispričam... Domaćine, daj jednu ljutu... I tako, bio s nama u vojsci neki Makedonac, Stojče Stojčev, iz Dimitrovgrada. A znate kako smo ga zvali?! Bugarin! Ahahahaha... Razumete, Makedonac, a zvali ga Bugarin! Ahahahaha!
:baaam! šakom o sto:
- Aman, Budo, nemoj da lupaš i rukom. U Dimitrovgradu i žive Bugari.
- A?!
U vrlo nezgodno vreme, zgodno se namestiti najljućem neprijatelju i omogućiti mu da te sjebe, u za tebe najgorem trenutku.
U slengu se ovaj izraz takoće koristi da se opiše metoda „noga-bubreg“, vrlo bliska kerovima koji ne biraju ni dan ni trenutak u kojem će pretući nekoga, nabosti ga na šaku i sastaviti ga sa crnom zemljicom, ukoliko saznaju da osumnjičen za neko zlodelo.
- Opet plavo u trendu, a?
- Lako je tebi buraz... Ne dira te niko, matori je iza tebe. Na mene i zec diže nogu, em sam se naštelio šefu juče slučajno, pa je to iskoristio da me pošalje na bugarsku granicu, em me je tamo apila murija, k’o da mi na čelu piše da sam iz roda lerdija, našteliše me i oni...
- U tebreks, zajebano je to...
- Kako nije, jebeš mu sve, dižem ruke, od sad uzgajam samo člankovite gliste.
Osobe koje praktikuju isključivo bapske lekove i metode izlečenja.
- Šta? Što ste me zvali? Šta je ovako hitno?
- Deda opet misli da idu Bugari sa noževima na puškama.
- Opet? Je l' pio?
- Do poslednje kapi. Još malo pa će slava, a mi nećemo imati šta gostima da iznesemo.
- Zovi doktora.
- Neće baba.
- Šta bre, kako neće? Gde je ona sada?
- Eno kuva neke travke. Kaže da nema vajde od doktora i da će deda početi da viđa i pokojnog oca dok oni dođu.
- Ma zovi doktora bre, kakve travke, idem ja da razgovaram sa babom.
- Ništa nećeš postići. A i pusti ih, znaš da su oduvek bili baptisti. Još naša navrnbaba Kostadinka je započela tu tradiciju.
