Raznovrsni nacini dozivljavanja i prihvatanja sveta koji te okruzuje.
Neko ima jednu, neko vise paralelnih, neko cak multiplu, neko prihvata vise,a ima samo jednu i obrnuto i jos bezbroj varijanti.
Uzroci razlicitim percepcijama su kompleksni, to je sve ono sto formira neciju licnost.
Nama je Vukajlija zanimljiva i tu nam se svima dodiruju percepcije stvarnosti,
iako su jako medjusobno razlicite.
Neko ce percipirati ovu definiciju kao preterano filozofiranje i proseravanje i zaheftace - bilo iz tog ili nekog drugog razloga iz dubine sopstvene percepcije.
Nekom ce biti blisko njegovom percipiranju i dace +, a neko ce da bude indiferentan,i nece ga ni pozitivno ni negativno dirnuti,pa ce preskociti ocenjivanje.
Pitam se,koji je to trenutak ili proces,kada i prema Vukajliji budes indiferentan, pa vise ne posecujes i ne definises, jer si se smorio, ili prevazisao ili te ne dira, jer se i tvoja percepcija stvarnosti vremenom menja, ko sto se i ti menjas!
Pitanje koje se postavlja osobama, koje od jednom pozovu nekoga, kao grom iz vedra neba i za koje se pretpostavlja da zovu samo u slučaju kad im je potrebna neka usluga.
- Halo.
- A đe je brat moj dobri?
- Evo me vala.
- Šta se radi legendo?
- Ništa, sad stigao s posla. Ti?
- Evo i ja isto.
- Reci šta ti treba.
- Ma ništa bre...
- Ajde ajde, ne zoveš me zato što si me uželio. Slušam.
- Ma...znaš onog Bora sto mu sin radi u Covid ambulanti? E pa...
_______________________________________________
- Telefon ti zvoni.
- Ko je?
- Piše Mladen.
- Jaoo šta mu sad treba? Daj to ovamo. Halo Mlađo.
- Ee, sta radiš? Kako si? Kako su tvoji?
- Super, ali aj da preskočimo proseravanje i odmah pređi na stvar. Šta ti treba?
- Imaš li četr'es eura do prvog?
Genijalan glumac čije je ime zahvaljujući ulogama u filmovima *Zvezdani ratovi,Bande NjujorkaiBetmen: Povratak* postalo sinonim za učitelja. Od svih glumačkih kvaliteta koje gorepomenuti poseduje nekako se najviše nameće ta mentorska crta, a još ga i režiseri zajebavaju, pa u svakom drugom filmu mora nešto da filozofira kao da je bunike jeo.
Ko nije imao priliku da se uveri u Lijamovo umeće pred kamerama bi vođen onom narodnom ko zna radi, a ko ne zna podučava iz ovog mog pisanija zaključio da se radi o klasičnom Bosiljčić liku koji nema pojma o glumi nego ide na proseravanje, a tu bi se žešće zajebali. Istina je da su u Lijamove uloge sve na isti kalup ali nemaju veze sa Bosiljkom. Ovo je, bre, ozbiljan glumac al' mu sudbina ne da da se mrdne od prosvetarskog žanra. Bio je Raz al Gul i učio Betmena kako se barata mačem, pa je sjebao celu galaksiju kad je onomad kao Kvaj-Gon Džin pronašao onog picopevca Anakina, a i ovde se mlatio sa mačevima. Čovek je ladno u uspeo da i za onih desetak minuta kao Valon očita nekoliko lekcija Di Kapriju, a i opet su mu uvalili sablju u ruke. A saveti su mu tiha jeza. Ne skreći pogled. Pohlepa je veoma moćan saveznik.
Elem, da završavam polako. Na početku sam napisao da je njegovo ime postalo sinonim za učitelja i filozofa ali može da se upotrebi i za nekog kome Šiptari često otimaju ženski deo familije, pa on posle izigrava princa na belom konju i ide da ih spašava. Doduše kako su Šiptari utajili sa otmicama u zadnje vreme ovo drugo i ne može baš često da se čuje.
- Brate, u govnima sam do guše. Slupao sam ćaletovog kadeta sinoć. Ubiće me kad sazna.
- Ko leže sa dupetom što svrbi, budi se sa prstom koji svrbi. Trebao si ranije da razmišljaš o tome.
- Koji ti je, bre, kurac? Šta izigravaš Lijama Nisona?
- Gledao sam Fantomsku pretnju. Zarazna stvar.
- E, kad voliš zarazne stvari onda baci pogled na Anal buffet 11, pa se jebi u dupe. Ščuo?
To su momci ili devojke u čijem prisustvu ne smete ni da se našalite kada su u pitanju instrumenti ili njegovi omiljeni bendovi .
Oni su najčešće strašno isfrustrirani likovi, čista su suprotnost ljudima koji vole ono što sviraju i uopšte vole muziku.
Opsednuti su muzikom, u bolesnim i nenormalnim granicama.
Većina ljudi voli da porazgovara sa nekim o muzici, malo da diskutuju i da iz razgovora izađu pametniji, ali kod ovog muzičkog drkadžije samo je monolog moguć, soljenje pameti i beskrajna priča i biografija svakog muzičara koji je ikad živeo.
Osoba A ispriča vic o basisti koji je pročitala sa Vukajlije o basu i mozgu (pošto je osoba A nolajfer, jelte).
Kamera (zamišljena) skreće sa društva koje se smeje na muzičkog drkadžiju koji je u kul pozi. Muzički d. se okreće ka društvu:
-Znaš, bas uopšte nije tako lak nstrument!
Osoba A:- Brate, ovo je vic.
M.d.- Ne, to je čisto proseravanje, smislile su ga ograničene osobe koje vole da se podsmevaju i ništa samo ne umeju da sviraju!!!! Da samo znaju koliko je muzičara....( tu kreće monolog)....
(svi oko njega prevrću očima i gledaju se međusobno).
Osoba A pominje Guns'n'Roses u negativnom kontekstu.
Kamera skreće na muzičkog drkadžiju koji se znoji, crveni, grize usnu i deluje kao da će da pukne.
M.D- ŠTA TI IMAŠ DA PRIČAŠ O NJIMA, IMAŠ LI TI POJMA DA JE (kreće monolog, biografija svakog člana grupe, psovanje, možda poneki udarac ako osoba A nastavi da se nastavlja).
Osoba A:- Ajde iskuliraj malo, popi pivo, opusti se.
M.d.- Neću da se opustim!!!! Muzika je moj život!!!!
Osoba A: Doooobro, brate( pita se zašto je uopšte pominjao bilo šta) .
Posebna vrsta čoveka, trola ili možda čak i utvare koja se vrti po interntu najviše na religiskim diskusijama. On vrši svoju posebnu propagandu jebavanja i preobraćivanja ljudi u Islam.
-Proseravanje i prozivanje nekog protestanta ili kakve američke nove religije (ili sekte) religije kako Bog postoji.
-Napad ateista koji tvrde da bog nepostoji i da je čovečanstvo odraslo i da mu ne trebaju izmišljeni drugovi.
-Islamski internet trol: ''Kada upoznam ateistu koji kaže da nema Boga ja mu čestitam. Zašto? Zato što su oni na pola puta do blaženosti. Oni su već ispunili deo Alahove zapovesti. Oni su na ''Nema Boga'' i nedostaje im samo da dodaju ''sem Alaha'' i biće na pravom putu - Islamu.
-Napadi sa svih strana na njega kako je fanatik, terorista itd.
-Islamski internet trol zadovoljan svojim malim uspehom odlazi ili na molitvu ili u dalje internet pohode pošto nema šta drugo da radi u svom životu.
Zenska osoba koja radi u biblioteci.
Postoje 3 vrste:
1. Skolska bibliotekarka
Najbrojnije. Javlja se u osnovnim i srednjim skolama. Uglavnom su debele, nose cvikere i isfurane su da su neke gospodje. Najvece su tracare u skoli. Nikad nemozes da ih ulovis za vreme odmora jer su za to vreme u zbornici i tracare sa nastavnicima/profesorima. Ponekad se prosetaju do biblioteke za vreme casova jer tamo stekaju kanticu eurokrema. I kad te profa posle ne znam koliiko slihtanja pusti u biblioteku da uzmes lektiru za vreme casa i ti je uhvatis kako krisom svoje debele prste maze eurokremom ona te tuzi kod razredne i dobijes ukor jer si se setao van ucionice za vreme casa. I kad kazes da ova nikad nije u biblioteci dobijes, po mogucnosti, jos jedan, sve zavisi od raspolozenja razredne. U njeno biblioteci se mogu naci samo lektire, poneki strip i mnostvo sranja koja samo skupljaju prasinu cija je uloga da popune biblioteku.
2.Drzavna/gradska bibliotekarka
Kao i sto njeno ime kaze radi u drzavnim/gradskim bibliotekama. Smorena je ceo zivot, i uglavnom je nista ne razumes sta prica vec moras da sacekas dal ce da ustane da donese ono sta si trazio. Ponekad se toliko smore da ih mrzi da ustanu pa ti kazu da nema. A kad konacno nabavis knjigu moras da je vratis u roku od 3 dana. Ako kojim slucajem zakasnis (a to ti se uvek desi) krene proseravanje o tome kako si neodgovoran kako si trebao ranije da doneses itd... Posle toga je najbolje da joj kazes da nece vise da ti se ponovi i da odes. Ne vredi da se raspravljas, verujte, probao sam.
3. Privatne bibliotekarke
Rade u privatnim bibliotekama. Ugrozena su vrsta. Za razliku od prethodne dve ove su mlade, zgodne i neobicno prijatne. One ce da te razumeju bez obzira na godine. Uvek su ljubazne da ti donesu knjigu, kazi svoje misljenje o njoj i dr. Al od toga im zavisi posao. Da su neljubazne dobile bi otkaz. Jbg tu najvise placas za clanarinu, al vredi svaku paru.
Evo jubilarni deseti put pišem ovo sranje. Kako deseti ? Pa lepo, u prvom osnovne ne znaju svi da pišu pa učiteljica ne zadaje ove gluposti, drugi sam preskočio jer su me upisali direkt u treći, a na početku četvrtog zaglavim bolnice sedam dana, pa me to sladunjavo govno - o mirisu mora i borovine, ukusu sladoleda i prvog poljupca, te prelepim pejsažima nekako mimoišlo. Hvala Bogu. Bljak !
Oduvek sam mrzeo ta prenemaganja i zato sam svih devet puta udarao u istu žicu, onu patriotsku, pišući o poseti srpskom vojničkom groblju u Solunu, Zejtinliku. I uvek je upalilo. Ovaj put znam da neće, jer internet patriote nisu nastavnici srpskog. Štaviše, neki nisu ni išli u školu. Stoga prelazim na plan kodnog imena O'PRO (Ozbiljno proseravanje).
Ja volim leto. Ali ni leta nisu više što su nekad bila. Vruće, bre, jaje na čelu d’ispečeš. Sve poslove van kuće da si obavio do deset ujutro, pola jedanaest plafon. Donesi ’leba i uz ’leba, a piva kupi za nedelju dana. Zašto ? E, čuš zašto ... Pa mini market prekoputa ne drži alkoholna pića zbog blizine škole, a do „Rode“ imam dva dana jahanja. Škole ? Kakve škole kad je raspust ? E jebiga, zakonodavac nije spominjao raspust. Nema piva – kraj priče !
I tako, smrdiš danima između četiri zida od deset ujutro do šest naveče, vrtiš internet stranice turističke ponude destinacija na koje nikad nećeš otići, teško uzdahneš, napozdravljaš se familije kompletnoj „under construction“ vladi i okreneš se najbližem „inostranstvu“.
Crna Gora ? Si, senjor Dačo ...
Šušanj ... Od ponude ti već šušti u ušima ... Šest eura krevet ... Znaš da je ponuda šit, i tačno znaš šta možeš dobiti za taj šit, al’ ideš, ko ga jebe ... Po povratku ćeš ionako, kao pravi Srbin, prijateljima reći da si bio na Ibici, ali su ti, k'o kad si rođeni baksuz, i fotoaparat i mobilni telefon upali u more. Bed lak.
Povratak u zonu rijalitija je brutalan. Nova školska godina kuca na vrata, deca ’oće sveske, knjige, rančeve, krpice, žena krpice i ondulaciju, auto ’oće registraciju, ide ti slava ... Pa - slava mi, ako dočekam sledeće leto.
Pisano za Pačija škola.
Opis osobe koja se na nekom javnom mjesto ponaša nevjerovatno slobodno i bahato, kao da posjeduje zrak koji ljudi udišu oko njega.
Klasika, razbacivanje, samo mu fali kauč da se izvali i počne da zapovijeda.
Prosto vrišti iz njega taj stav "boli me uvo za sve, ovo je moja teritorija, moja pravila, tako da ću se ponašati kako ja hoću, a vi.. ako vam se ne sviđa, znate gdje su vrata!"
- Vid' šta je obukla, seljančura, uparila crnu i smeđu..
- Brate, sad nije trenutak, kasnije ćeš.
- Ma, odo' da se izvalim na onu klupu u šatoru, ne mogu više slušat' ova proseravanja. Reci im da me ne bude.
- 'Ajd malo imaj poštovanja, k'o Crnogorac na plaži si. Ipak smo u tuđoj kući. I ipak je ovo sahrana.
-------------------------------------------------------------
- Mala, 'odi vam, da ti čika nešto reče..
- Nemoj, čovječe, vidiš da je maloprije stajala s onim rmpalijama, biraj neku drugu, inače ja odoh.
- Ma opuuuusti se, znam šta radim. Šta misliš, je l' 'oćna ova?
- Ne bih baš rekao da znaš, ako smo na moru, ne znači da su ti sve lokalne pičke na raspolaganju. Eno ih ulaze, ništa, odoh ja, srećno tebi.
- Brate, kad si u Rimu, ponašaj se kao Toti. Ne budi pička, ostani i bori se!
Pijačarski trik za zarađivanje para na ljudima koji su došli da pazare sa decom, a nisu išli na večernji kurs samopouzdanja ili odjebavanja ljudi. Odlično radi ako je klinja razmaženi seronja ili je ćerkica swatkica pwincezica.
Pijačar(instinktom velosiraptora uspeva da spazi slabiju jedinku u krdu sličnih): Izvolite jagode, jagode lepe.
Mama(vodi sinčića za rukicu): Dobar dan.
Pijačar: Vidite gospođo kako su samo crvene, a slast iz njih prosto miriše kao prolećni povetarac.
Sin(tempira tinu-ninu zvuk, sličan bolničkim kolima): OĆU JAGODEEEE EEEEE EEEEE
Mama: Pa dooobro, dajte pola kile.
Pijačar: Samo pola kile za maminog junaka?
Mama(u sebi) svejedno znam da ovaj neće jesti on ionako neće ni parizer da jede ako nije sa šlagom ali onda će ovaj dekica da misli kako ja ne volim svoje dete a i ovaj što kupuje lukac tu pored vidi kako me čudno gleda ju dekici curi voda na usta a i ovaj će da mi se dere ceo put do kuće a i ionako ja volim jagode pa ako ovaj ne bude jeo ja ću da pojedem ako ovaj ne bude jeo a devesdevet posto da neće au jebote ovaj jako dugo stoji ovde možda je neki socijalni radnik pa oće da mi oduzme dete jebiga sad sam se uvalila...
(naglas) Dobro ajde dajte kilu.
Pijačar: Samo kilu za novog Kraljevića Marka?
Mama: More šupičkumaterinu jebale te jagode u dupe kraljevsko a i ti đido mova da ti pokažem kako se deca odvode u dečije selo.
Hardcore teretana:
Nalazi se, tj. improvizovana je, u nekoj garaži, biciklani, kotlarnici, automehaničarskoj radionici, magacinu ili atomskom skloništu. U opticaju je i naziv "čeličana" dok je njeni verni posetioci nazivaju i "bilderana". Pravi vlasnik je ili nepoznat, ili je to neko ortačko društvo/fantomski sportski klub. Ime teretane je neko paljevinsko dok je posetioci kao po pravilu zovu "Kod Kize/Peje/Radaka". Članarina se najčešće naplaćuje po sistemu "platiš jednom i dolaziš dok te opet ne pitaju za pare". Članske karte ne postoje, a učlanjenje se najčešće vrši upisivanjem imena na spisak. Jednodnevni trening uplaćujete tako što "radniku" kupite pljeskavicu (bez pavlake i majoneza, na definiciji sam). Ceo enterijer izgleda kao zatvorske teretane, što redovnim vežbačima i ne smeta toliko, obzirom da je dosta njih obišlo CZ, Zabelu, Klisu i Mitrovicu u mlađim danima. Plafon je nizak, a zidovi su požuteli od znoja i vlage. Cevi za grejanje (ako grejanja ima) vire i sa njih je oljuštena masna farba. Po zidovima ponekad vise posteri ikona iz zlatne ere bodibildinga, ali su i oni obično požuteli i smežurani. Mašine za kardio (ako ih uopšte ima) se sastoje iz jednog ili dva zalemljena "poni" bicikla, jer je to sasvim dovoljno za zagrevanje. Sprave su ručno pravljene ili kradene. Na svim spravama i klupama je oguljena postava od skaja i viri raspali ubuđali sunđer. Tegova i šipki ima više nego dovoljno i uglavnom su zarđali. Po nekim selima se još mogu naći čeličane sa tegovima od livenog betona. U svlačionicama su ormarići sa nalepnicama iz albuma "Italia `90", a nabavljeni su uglavnom na javnoj licitaciji rasprodaje inventara neke veće državne fabrike. Tuševa nema, a i ako ima, ne rade ili nema tople vode, mada to nije problem jer u ovakve teretane obično idu oni kojima je najbliža. Ponekad se na podu od muške svlačionice (još jedan paradoks, pošto u ovakvim teretanama žena uglavnom i nema) mogu naći ampule i špricevi, i blisteri od tableta sa nekim natpisima na rumunskom ili bugarskom. Ako nekog od starijih vežbača naivno upitate "A šta je to?" dobićete jedan od moguća 3 odgovora u zavisnosti od toga koliki je čoban:
1. Ma to su vitamini, za imunitet, ovo-ono
2. Mani se toga, nije to za tebe. :prekoranpogled:
3. Ako treba nešto od toga, samo se javi, završićemo (zapisuje svoj broj mobilnog na papirić iz kladionice i daje vam)
Atmosfera u ovakvim teretanama je uglavnom radna. Par starijih redovnih vežbača su tu da zasmejavaju mlađe sa slikovitim opisima ženskih genitalija, koitusa, teških telesnih povreda i srodnih tema. Sa tog aspekta poznavanja anatomije, slučajni slušalac može na trenutak pomisliti da su dotični završili medicinu. Međutim, ako ih pitate nešto u vezi sa izvođenjem vežbi, retko će vas pravilno posavetovati.
Fensi teretana:
Najčešće ispred naziva ima prefiks "fitness klub" i neko ultra elitno ime. Vlasnik je neka veća korporacija/lanac hotela. Ponekad ovakve teretane drže ljudi koji nemaju ama baš nikakve veze sa fitnes industrijom, ali im one služe da obrnu/operu pare. Spoljašnjost je lepo sređena, sa sve parkingom itd. Prvo što primetite kada uđete u ovakvu teretanu je uglavnom "recepcija". Na njoj radi neka splavarka utegnuta u pamučnu trenericu/helanke. Ako vam je to prvi put u dotičnom klubu, rado će vam objasniti sve pojedinosti oko učlanjenja. Ako vam je pak drugi ili treći put da kročite unutra, dotična će skočiti na vas sa pitanjem "JE L` IMAŠ ČISTE PATIKE I PEŠKIR?", spremna da vam iskopa oči ako na dato pitanje odgovorite negativno. Klubovi ovog tipa su višestruko skuplji od hardkor teretana i obično im je tarifa neko proseravanje sa sve "gold membership" karticama i "premium" uslugama tipa kozmetički tretman od morskog krastavca, depilacioni tretman koji bi uklonio dlake i sa rutave sibirske krtice u sezoni parenja i solarijum "Uglješa 3000". U delu za vežbanje je dobra klimatizacija i sa zvučnika gruvaju najnoviji house/RnB/MTV hitovi, a ponekad i domaća zabavna muzika ako "menadžer" nije tu.
Kad smo već kod dotičnog, to je uglavnom osoba koja veze sa sportom i oblikovanjem tela ima otprilike isto koliko i gazda i nju je gazda tu postavio samo zato što on putuje po NJemačkama i Austrijama, pa ne može da se brine o svemu. Uloga menadžera je uglavnom da ponavlja kao papagaj da fitness centar "ispunjava sve evropske i sveCke standarde". Vrhunac uspeha i karijere mu je da dovede neku poznatu ličnost da vežba u fitnes klub, i to stavi u neke novine tipa svet/scandal. U ovakvoj teretani se mogu naći i primerci "Lepote i Zdravlja" i sličnih shit magazina, kao i katalozi od proizvođača/distributera sportskih suplemenata (menadžer se snašao, uspeo malo da se ugradi). U odeljku za vežbanje dominiraju steperi, trake za trčanje i biciklovi. Pored već pomenutog ozvučenja, po zidovima vise LCD i plazma televizori sa kojih se emituje fashion TV ili neka druga TV stanica koja može da motiviše ziljavce na vežbanje. Sprave su uglavnom kvalitetne, ali skoro ni na jednoj nema više od 100tinak kila opterećenja. Odeljak sa slobodnim tegovima ne postoji, ili su težine mizerne. Instruktor je neki klinac sa završenim trenerskim kursom koji po ceo dan sedi, čita novine i muva splavarke sa recepcije. Međutim, njega ne treba osuđivati zbog toga. Naime, prvih nekoliko dana on se upljuvao da sastavi nekolicini klijenata detaljan plan i program ishrane i treninga, da bi mu isti ti klijenti rekli "Ma ja ću držati dijetu kao moja komšinica/mamina prijateljica Jorgovanka. Ona je to negde pročitala za tu dijetu po horoskopskim znacima. Za 5 dana se gubi 4 kile". Većinu klijentele čine ziljave pičke, ziljave debele pičke, i klinci koji se učlane u aprilu da se "srede za leto". Još jedan naziv za ovakve je "oni što ne rade noge". To su oni koji dođu da vežbaju u najnovijoj nike trenerci, šetaju 3 sata po teretani i njakaju telefon, i onda uveče kad izađu pričaju kako su se danas razvalili u teretani. U okviru teretane se često nalazi i kafić u kom članovi nakon završetka treninga mogu da popiju piće, kafu sa puno šlaga, čokolade, ruma, sladoleda i keksa, ili popuše cigaretu (2-3-4).
Zlatna sredina predstavljaju tzv. "normalne teretane", u kakve većina ljudi ide. Takva mesta imaju odlike i jedne i druge vrste.
Za primer se prošetajte svojim gradom/selom i obiđite par teretana :)
