Prosta, glupa i vulgarna ženska osoba. Aljkava, neuredna, prljava i jezičava. Najčešće iz Beograda i okoline, ali ima ih mnogo i u drugim većim i manjim mestima.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Jeah.
Ali što se to dobro jebe...
Ja sam tebi morao da dam plus!
Pa dobro, ako si baš morao, onda - šta je tu je.
Код мене се то зове калаштура ;) +
Najcesce je seljancura zapravo termin koji druge, ljubomorne devojke izmisle za bolju ribu od njih. Ne mora biti ovakva, mada ima i ovakvih, iako takve ne bih zvao seljancurama nego pre aljkavusama. Seljancura mi nekako vuce na one zene iz osamdesetih sa ogrominm afro frizurama sto svrsavaju na Ipcetovim koncertima. Ipak, plus, kreativno je
Najcesce iz Zlatiborskog kraja ali iz urbane sredine, na silu hoce da bude Beogradjanka, nosi neki šik dzins šiške i uske bluze ali je užasna nosina i bljuv akcenat uvek odaju. Po mom iskustvu.
Из мог искуства, то су рибе из сељачких породица - прва генерација рођена у граду. Брбљиве и просте на мајке, због којих отац остави имање и кућу на селу
Obojica ste u pravu.
Nosina, jezičina i glasne.