Kada te umirovljenik nabrzinu zbari i zaskoči.
- Gdje si završila jučer? Pričala si s nekim prastarim morskim vukom nebeskih očiju.
- Ne govori mi ništa. Nisam se ni snašla, a bilo je čiča mindža gotova je priča.
„vojnička priča“
Satkana od snova, dolazila je i nestajala kroz vekove poput vetra lutalice. Znala svoju sudbinu. Dete se radovalo kad je čuje i sanjalo o dalekim zemljama gde dobro pobeđuje i gde postoje ale i vile, veštice i čarobnjaci, vukodlaci i aveti. Gde princ odvodi lepoticu i žive srečno do kraja života. Slušalo o slavnim vremenima, o velikim bitkama, gledalo ih shvaku noć po nebu i jurilo za njima da ih dosegne. Pitalo se kako se to skida zvezda sa neba i kako je taj veliki kralj stavlja na prst. Jeste ona mala, odavde, ali tamo, tamo mora da je sigurno velika i sjajnija nego ovde. Mora da je taj kralj što je nosio na prstu zvezdu veliki čarobnjak. Nema to u priči ali mora da je tako. Pokušavalo da razume nemušti jezik što zmija govori. Kako, kako da razumem životinje. Imaju toliko toga da ispričaju. Možda još neke lepše priče. Zašto se nisu sagli i pokupili zlato? Al' opet bi se kajali. Kako je taman taj vilajet kad je zlatnicima prekriven? Zar oni ne sijaju u noći? Dinosaurusi su živeli pre 65000000 godina. Čoveče, koliko je to života. Pa kako oni znaju da su oni postojali kad je to bilo tako davno? Mora da su ti naučnici neki mnogo mudri ljudi čim to znaju. Da, znaju oni sve. Znaju i kako se skida zvezda sa neba, i kako se uči nemušti jezik, znaju i kako tamni vilajet nije blistao od zlatnika, ma znaju sve! Dete je poraslo i postalo čovek. Barem to tako zovu ostali ljudi. Priča je dolazila i nestajala kroz vekove, satkana od snova poput vetra lutalice.
Uvod u saopštenje loših vesti, ako čuješ ovo, neće biti smešno, čak štaviše, doći će ti da ga polomiš k'o Holifild Tajsona, metodom slaganja karpalnog i metakarpalnog reda prstiju stopala, do tankog creva (iliti šut u but po srpski).
-E kad ćeš mi vratiš onu majicu?
-Hah... Smešna priča... Haha...
Pazi, išli mi na tekmu pre neki dan, hah, i na poluvremenu mi se prikenja, hahah.
Ja do vecea, ono red šurnaest metara, ja, brate, gde ću, šta ću, haha i odo' u žbunje neko, a nisam imao bulj-papir, ha, pa da skratim priču, haha, ne verujem da ćeš je hteti nazad, hahahaha...
-.....
Ne obraćaj mi se.
(dodati motivacionu naredbu nekoj drugoj osobi)
-Mama, mama, ja ne mogu da jedem ovu boraniju, ne sviđ...
-Ajde, ajde, ako može Dačić da priča sa Tačijem možeš i ti da pojedeš to.
-Ne mora da znači da ću da ti pušim svaki put kada dobijem...
-Kakav ti je to stav, ne možeš, a Dačić može da priča sa Tačijem...
Prva reakcija na bezobrazno skupe kupatilske elemente, kao što su pozlaćena šolja, samovibrirajuća masažna kabina koja služi i za tuširanje i sl.
- Pošto je ova šolja ?
- Ona košta 3000 evra. Znate ona ima opcije da sama opere...
- Koji kurac ? Pa jel mi priča dok kenjam ? Ko da mi govno pretvara u nuklearnu energiju. Uzeću ovaj čučavac od 300 dinara!
Malo kulturnije rečeno od: Šta te boli kurac?
Odgovor studenta megatrenda na pitanje kako mu je na faxu.
-Izvini,a šta ti studiraš?
-Menadzment za kulturu i medije u poslovnom bankarstvu.
-A koji je to fax?
-Megatrend,ali planiram master na fonu.
-I kako ti na megatrendu?
-Pa nije baš kao što se priča.Pokazaću ti kako su mi debele knjige.
Kazemo lepo nekome ko precenjuje svoje mogucnosti.
- Radim brate, po ceo dan. A kad dodjem sa posla, necu da legnem kod kuce i da se odmaram, nego pravo teretana! I tamo opet mogu najvise da podignem.. Najjaci sam.. A ove picke pricaju kako su umorne.. Sise!
- Znam ja brate, opasan si ti... Ne sme da se prica o tebi.
Četrnaesti vek. Balkan. Bogu iza tregera. Srbija. Zavađena nemogućnošću da izbere vodju varvarska družina Srba podelila se na više kvazi-državica. Najozloglašenija i najpoznatija po tiraniji bila je Moravska Srbija sa centrom u Kruševcu, inače jednoj klanici, crnoj rupi srednjovekovne Evrope .
Ova grupa primitivaca okupljena oko južne, zapadne i Velike Morave okomila se na miroljubivo, pleme Turaka Osmanlija koji su na Balkan došli iz mirodopskih razloga, usled nedostatka obradivog zemljišta i vode za piće. Muka živa ljude naterala.
Tako Turci sasvim miroljubivom politikom stigoše do reke Marice. Srbima je to jako smetalo jer su želeli etnički čist prostor koji je nekada posedovao najveći ratni zločinac u istoriji Srbije, Stefan Dušan, koga je varvarski narod prozvao Silni jer je, po predanju, silovao žene i na silu jeo decu do šest meseci starosti. Dvojica srpskih šovinista Kralj Vukašin i Despot Uglješa susreli su se na Marici sa Turcima 1371. godine gde iako brojno nadmoćni bivaju poraženi.Pobedila je želja i snaga za slobodom turskog naroda.Do 1389. nije bilo većih bojeva. Srbi su spremali plan kako da izvrše udar i etnički očiste prostor od Turaka.Planirana akcija Srba zvala se "Olujni Vidovdan". Lazar Hrebeljanović, novi tlačitelj, nekad službenik cara Dušana,planirao je da trećinu turskog stanovništva pobije, trećinu protera, a trećinu asimilira. Ovoj nelegitmnoj akciji koja nije u skladu sa srednjovekovnom Ženevskom konvencijom, prvo je trebala da predhodi jedna bitka koja bi slomila tursku vojsku. Izabrano je Kosovo. Vekovno ognjište Arbanasa, okupirano za vreme Dušana Decožderca.
I pored Muratovog insistiranja da se sve može rešiti na miran i demokratski način, dijalogom, Lazar je smatrao da je makljaža jedino moguće i prihvatljivo rešenje.
Lazar je u zemlju Arbanasa došao sa ne tako velikom vojskom varvara jer se nadao da će odneti pobedu zbog opremeljenosti svoje vojske, zahvaljujući eksploataciji Albanaca u rudnicima Novo Brdo, Brskovo i Srebrenica.Dobitnik nobelove nagrade za ljudska prava, pozvao je svoj narod da ustane na oružje i brani svoje vekovno ognjište od srpskih agresora i šovinista.Svi su se odazvali. Stari, mladi, gladni, žedni, pederi, bolesni. Murata je na kurvinski s' ledja ubio plaćenik inače, Albanac Miloi Kobilji. Poznate su zadnje reči velikog turskog diplomate "Umirem za demokratiju". Lazar je poginuo kada je bežeći pao s' konja uvidevši duhovnu snagu, snagu za slobodom i demokratijom turskog naroda. Srbi su kasnije formirali i despotovinu sa centrom u tad već pristojnom gradu Smederevu. Međutim, Despot Stefan Lazarević nastavlja sa autoritarnim režimom te Turci u ime demokratije preuzimaju upravu nad Srbijom sredinom petnaestog veka.
Ekipa koja bez obzira na uzrast, poreklo, zdravstveno stanje, bračni status, izgled, vremenske prilike i raspoloženje ima tokom celog dana jednu jedinu temu - SEKS.
Priča se svodi na takmičenje ko će napraviti efektniju izvalu. Tema je nebitna, samo dok ima seksualnu konotaciju. Prolaze čak i gej fazoni: "Nek mi neko doda macolu, ne mogu nikako da zabijem ovu ekserčinu!" - "Ma samo se ti okreni, zabiću ti ga ja očas posla!"
U pauzama između priča eventualno se i odradi neki poslić, jer jebi ga, ne možeš da pričaš (slušaš) i da radiš u isto vreme.
Ako pored građevine prolazi neko žensko stvorenje, dolazi do potpune obustave radova i savršene tišine dok je pogledom ne isprate do kraja horizonta. Zatim kreću najbljuzgaviji komentari koje čovek može da smisli...
Radnik 1 - Uff, vidi je mamicu joj...kakva je, na oca bi skočila!
Radnik 2 - Kakve dude ima...ma pokid'o bi je k'o Džeki lanac! hehe
Radnik 3 - Kako ljulja mala...uh, sleteo bi joj sad odavde ka' Supermen!
Radnik 4 - Ma Milisave, ne treba njoj Supermen, nego Bananamen!
Ekipa u glas - Hahaaa!! Dobar, dobar!!...
