Super heroj momenti su procesi pred trežnjenje ili tokom trežnjenja, tokom kojih bezuspešno pokušavamo funkcionisati normalno. Nazvani tako jer u tom trenutku pokušavamo učiniti (za nas) nadljudsko dostignuće.
Postoji: Supermen momenat. Uspavamo se za posao zbog sinoćnjeg opijanja, pokušamo se na brzinu obući, i istrčimo napolje sa gaćama preko pantalona.
Spajdermen momenat. Vratili smo se kući, ali ne možemo da hodamo bez obaranja stvari, pa se spustimo na sve četiri, i puzimo kao pauk, da ne bi probudili ukućane.
Zoro momenat. (true story; ja) Budiš se, mamurluk ti probija glavu. Zadnja stvar koje se sećaš je petak... Ne znaš kako si završio u svom krevetu (ako je to uopšte tvoj krevet). Ovo ti se dešava po već 5 put u zadnje 3 nedelje. Odlaziš u kupatilo, pustiš greškom vrelu vodu da se umiješ, ošuriš ruke... Zamagli ti se ogledalo od pare. Brišeš ga vrljavim potezom u obliku slova Z. Pogledaš sebe. Podočnjaci ti prekrivaju 2/3 lica. Tamni krugovi čine crnu masku oko tvojih očiju, kosa ti je masna i slepljena i deljuje kao da imaš maramu na glavi. Shvatiš da takav moraš izaći napolje za nekih 10 minuta, i kažeš: -Aj karamba!
Betmen momenat. (true story; osnovno škola; ne ja) Klatiš se u hodniku škole, jer si došao direktno sa žurke, pijan, u školu (još jedan dokaz enormnosti pijanstva, jer kome bi palo napamet da u tom stanju dođe u školu). Prilazi ti profesor fizike, i kaže: -Jel' si dobro? -Mrmhhmm... -Ne izgledaš mi dobro. -Mrhhmm... Haha! -Dečko ajde ti lepo sa mnom do tvoje razredne. -Neću! Beži, bre, od mene! Ne možeš mi ništa, ja sam Betmen!
Nastavak trilogije njene starije pokojne sestre pika kartice. Cilj ovog čuda plastike je da ljudima koji je poseduju odobri neko mikro-sniženje, što u lancima megamarketa Idea i Roda, što i u drugim prodavnicama i uslužnim radnjama.
No, kreatori gorepomenute nisu bili zadovoljni materijalom iste. I tako se rodi platna Super kartica, neki njen podkurac, šta već, koja će likovima, koji i dinar u sefu štekaju, povećati taj isti mikro-popust za nanoprocenat. Idealna stvar za silovito kurčenje, jer, ako iole probaš da zahtevaš bilo kakve popuste koliko god bio dekintiran, dobićeš samo jedno pozdravljam sve vas u studiju i režiju, a od tih 0,1% dobiješ kurac bez jaja na BMX bajsu. I to terenskom.
U Rodi u Kragujevcu, negde 2019. godine. Željana i Mitar rešiše da povedu svoje klince Majdu i Kristijana u nabavku, a pridružila im se i Željanina mama Stanislava, jer ona poseduje moć (o kako to dobro zvuči) i smisao dolaska u ovaj barsko-ptičiji lanac hipermarketa.
Željana: Ti dragi, piči i kupi nam žestine i đeci sok, a ja i keva ćemo razgledati voće i povrće. Povedi i ovo dvoje sa sobom, da biraju koji će, prošli put sam im kupila onaj milkiđus sa kokosom i ananasom, eno još stoji ispovraćana flaša. Mitar: Ti baš voliš da mi ih uvaljuješ, pička ti tvoja! Aj, nek ti bude.
...
Željana: Imaju sve, a kao da ništa nemaju! Odoh ja da razgledam higijenu i negu lepote, zajebi ti i voće i povrće! I da lipšemo od prasetine, koga boli kurac, je l' tako mamice? Stanislava: Jebo te ko te pravio, evo ja ću da biram voće, a ti mi beži s očiju!
...
Željana: Joj, znala sam! Pakovanje od 200 grama vate sa mirisom kung fu odela učitelja Splintera! Još 5 dinara popusta sa super karticom! MAMAAAAAAAAAAAA! :zove je kao Biserka ćaleta kad ne da lovu na novu haljinu: Stanislava: Imaš li ti stida, crno dete? :pogled ka zelenoj Maliciji: Pa ovo sam tražila! Još se sećam reklame kada je tek izašla, bila sam još klinka! Deder, ćero, pročitaj mi cenu, znaš da sam oćoravela kada te je tvoj ćale pravio hihi... Željana: 342 dinara, 330 uz super karticu. Aj da kupimo jedan, zlu ne trebalo, ionako bazdi onaj moj k'o da je iz septičke jame izaš'o...
...
Vaš Radio Mileva. Sada je na traci pesma od Suzi - Kralj i kr... Mitar: Gde ćeš, Kristijane, lepti poljubim? Kristijan: Eno onog zeke što liže pišu! Mitar: Šta palamudiš, dete? Kristijan: Video sam ga na netu, jednom je nekom bati dućkao kure dok je ovaj jeo čorbu! Mitar: Dolazi 'vamo, sunce ti jebem perverzno! :u sebi: Liker - kupljen, votka, evo iz Rusije original, šljivovicu imam u gajbi, deci Jelen Freš je tu... Odoh do delikatesa, neka ipak đečurlije nek razgledaju igračke...
Mitar: O, taštice, tu ste! Pa jel vas gnjavi mnogo ova luda Željana? Stanislava: Ma i ti se goni u kurac, sad sam htela nešto da kupim! Aha, evo muti mi se nešto plavo, znači popust, pročitaj šta je. Mitar: Sr-ne-ća mu-da d bja-nšon! Baš kul zvuči. A i nisu skupa, 566 dinara za 200 grama. Aj da turimo u kolica. Stanislava: Ajde. I ajmote nazad, već mi se spava...
13 minuta kasnije su se njih petoro nekako našli ispred kase...
Željana: Deco, šta ste kupili? Sine, što ti je krvavo čelo? Majda: Igrao je Subway Surfers i nehotice je oborio raf sa teglama... Željana: Ma ko ih jebe, što nisu lepo namestili tegle... Mitar: Ajde požurite, već smo stigli na red...
klop klop klop x156
Kasirka: Ovo vam je 23.819 dinara. Super kartica slučajno? Stanislava: Imamo, i to platnu!
okolni kupci zveraju u njih kao da je ova matora babuskara izvadila kalašnjikov i započela rafalnu paljbu
Kasirka: 23.682 dinara. Gotovina ili ček? Mitar: Gotovina, zajebi mi te bankarske govnarije. Majda: 130 dinara manje! U, taman sam u školi na času fizike, dok smo radili momenat impulsa potrošila moju poslednju šljokičavu hemijsku, sad da kupim nove! Mitar: Ma zajebi ti to, hoću da uplatim tiket, večeras Sakramento igra protiv Oklahome, pada mi sigurica, nećeš me zajebati kao prošli put. Majda: Ali tata! Mitar: Tutanj. I da vaskrne dinastija Ming, neš dobit. Majda: TATICEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE! Mitar: Nije lako biti ćale... Dobićeš ih, jebem li ti majku tvoju!
...
Kasirka: Uz račun ćete dobiti godišnji popust od 50 dinara za telenor zovi i smaraj okolinu postpejd paket! A ako imate kola, imate i pola litra dizela na poklon od našeg partnera. Mitar: Ali moj je benzinac! Kasirka: Gospodine, boli me pička na šta se vozite, moje je samo da kažem svoje. Mitar: Popušite mi ga trajno! Ajmo ljudi odavde, govna jedna smrdljiva... Stanislava: A super kar... Mitar: TIŠINA TAMO!!!
Vrh nekog dna. Ne može se reći najbolje od neke grupacije, ali se može reći najmanje loše. Sprdnja s pojmom kvaliteta, ukusa, bilo čega lepog, dobrog i kvalitetnog. Ne mora biti vezano samo za fudbal, već podrazumeva širok dijapazon "krema nekog štarta".
Veoma slično onoj "ciganin hvali svog konja" - svesni smo da je loše, ali barem ćemo predstaviti kao manje loše u odnosu na ostale činioce skupine. Jednom je to Bunjevčević opisao kao "izbor kad Bundes liga jebačica nije dostupna".
Nije ni čido što Sead Sušić nije uradio koliko mu brat, kad je toliko voli.
Zvanično, nekad peta liga Evrope po kvalitetu. O da, ispred francuske i holandske lige, a o belgijskoj, turkoj i grčkoj da i ne govorim. Epicentar ex YU lige su bili timovi "VELIKE ČETVORKE" ( ko ne zna ko su ovi timovi, nek pita tatu ), čiji su međusobni dueli bili praznik za oči. Naravno, liga ne bi bila tako kvalitetna, da se svake godine u trku za titulu ne umeša i neki "mali" klub: Vojvodina, Željezničar, Velež, Sarajevo, Vardar, OFK-a, Radnički Niš... Kulubovi ex YU su igrali i zapaženu ulogu u evropskim takmičenjima, tako da je sasvim normalno bilo da svake godine imamo četvrtfinalistu nekog evropskog kupa, a bilo je i polufinala i finala, i na kraju, i jedna titula ( sad je euforija kad se prođe 2. krug kvalifikacija ). Stadioni su bili puni, a tuče navijača statistička greška. Nedelja je bila dan za odmor, i dan za fudbal. Ljudi su odlazili porodično da uživaju u fudbalskim majstorijama , sa malom decom na ramenima i tranzistorom u ruci. Tranzistor je bio neophodni deo opreme svakog ljubitelja fudbala, jer se pomoću njega slušala čuvena emisija " Vreme sporta i razonode ", gde su bili prenosi svih utakmica tekućeg kola. U tadašnjoj ligi gotovo da nije bilo stranaca, a domaći igrači su mogli da odu u inostranstvo tek nakon 28. godine života. U suštini, odlazili su samo oni najbolji, i to samo u vrhunske evropske klubove. Mnogi igrači su postali legende iako nikad nisu u inostranstvo kročili. Bolelo ih dupe, lepo su živeli, igrali dobar fudbal i imali lovu ( otuda i stara izreka: "Ima para k'o Dragan DŽajić"). Sve u svemu, to je bilo jedno fino doba, a onda su se neke čike setile da uzmu puške u ruke. Od tad je otišlo sve u majčinu, i fudbal, a i to fino doba.
Svako može biti u nekom trenutku super heroj. Osobe koje na dnevnom nivou pomažu ljudima oko sebe, bez obzira da li su oni svesni toga. Jedini problem je što ni heroji nisu svesni ponekad da to rade.
- Kad rešiš da kupiš nešto samo zbog toga da bi sutra bilo na rasprodaji u pola cene. - Kad ponesem kišobran čisto da bih poštedela ljude kiše koja bi sigurno pala da ga nisam ponela. - Odigraš savršen tiket samo da bi drug koji je žmureći iskombinovao utakmice dobio kintu...
Lik koji živi u jednom od gradova koji su do pre dve-tri godine bili prva liga, pa onda prešli u Jelen Super ligu i sad više ne navija za OFK, Partizan, Zvezdu, ili Vošu...
Nidžo: E, ajmo na Stadion, Spartak igra sa Partizanom danas! Jebaćemo im kevu grobarsku! Žile: A nisi ti bre grobar? Mislim 50 % slika ti je PFC, Užas i to. Nidžo: Mrš bre pičko ciganska!! Vaš ciganski sever je kurac, SPARTAK!!! LOKAL PATRIOTE!!!
