Fraza koju s pravom mogu da koriste samo Beko i Mišković.
„nebeski narod“
Tačno ta rečNebeski narod13 definicija →
Najnevinije ubice na svetu. Došli na tuđu (Palestinsku) zemlju, totalno ih okružili, razvili se zahvaljujući cionistima i sad terorišu narod (Palestince) koji se bore za svoju zemlju. Za 3 nedelje ofanzive pobili Palestinaca koliko nato za 80 dana, idu tenkovima i helikopterima na lako naoružani Hamas, naravno ni govora o prekomernoj sili. Jesu stradali, pa stradali su i Srbi i Jermeni i Tuci i mnogi drugi, ali ovoliki bezobrazluk još nisam video.
Žiri koji odlučuje o nivou smaračine prouzrokovane monotonošću kojom sagovornik zrači.
- Brate, je l' sam ti pričao o onoj tuči na bazenu u julu?
- Jesi brate.
- Kako smo ih izmlatili, lik doš'o i kren...
- Dosta, bre! Dosadio si Bogu i narodu!
- A!?
- Smaraš k'o Mađar kad krene o poljoprivredi na RTV-u!
Stara narodna izreka koja je dokaz da Srbi (ovi danas) nisu i niti ce ikada biti nebeski narod!
Primera ima svuda...Pogledajte televiziju, otvorite novine, pogledajte ulice...
Po starijim ljudima, ovo mu dođe ko neko zanimanje. Ko, šta radi, džabalebaroš zajebava pošten narod. E sad, kurac, šta ako već ima posao, onda mu je to više hobi. I ko je taj pošten narod, da li su svi oni tako pošteni? Sve je to relativno. A i uvek je bilo zanimljivo poštene zajebavati, ta neću budale valjda.
-Dobar dan čika Mike, kako je?
-Oho, evo omladino, kako si ti, poranio?
-Ma jok, ja sa žurk...Da,da poranio, evo baš žurim u poštu, kažu stigle neke nove akcije, od soma dinara! Hiljadu!
-Uu hvala ti što si rekao dedi, huh, idem i ja da požurim onda.
-Al nemate ovde, nego samo u onoj pošti u krnjači.
-Ih, nije problem, idem, žurim, možda nestane.
-------------------------------------------------------------------------
Par momenata kasnije.
TRŠ.
-Idi bre ćale, što u vuglu?
-Šta što, pa što zajebavaš pošten narod?
Jes', al' kad svi budemo alhemičari.
Dokaz da je nebeski narod napokon odlučio da obeleži svoje teritorije.
Svako se, s' vremena na vreme, hteo ne hteo, nađe u ovakvoj situaciji.
Napolju sunčano i toplo, dobio si povišicu, našao ribu, uragan izbrisao državu u SAD-u, Hrvati i šiptari se poubijali međusobno, oslobodili Vojvodu, sve kako treba, ali ti opet nešto fali. A ne možeš da provališ šta. Bezvoljnost te izjeda iznutra i sve ti smeta. Smeta ti dnevna svetlost, program na TV-u, raspored nameštaja u sobi, pa čak i babin pasulj i sisata komšinica koja se sunča u dvorištu. Neraspoloženje raste svakom sekundom, kreneš da radiš nešto da skupiš rasute misli na jedno mesto, ali te i to mrzi pa batališ. Onda počneš sam sebi da smetaš takvim ponašanjem. Poželiš samo da odjebeš sve i svakog i odeš na Jamajku.
Al' jebi ga, Jamajka daleko... Zvekneš par rakija, pustiš radio i čekaš da prođe usrani dan...
- 'Alo kume, peri pičku, prod'o sam bika, idemo večeras kod Jovanke.
- Neka' te kume, drugi put. Nisam nešto raspoložen danas.
- Što bre, šta ti je? Jel se desilo nešto?
- Ma nije se ništa desilo, nego... Ne znam ni ja šta mi je, sve mi nešto nije ništa. Nisam za narod danas.
- Znam kako je, imao sam i ja tih dana. 'Ajde onda da te ne mučim, ali sutra moramo da nadoknadimo!
Vrlo čest način iskazivanja mišljenja u Srba - zlatnim tušem.
Popišam ti se na diplomu! Ja to znam bolje od tebe i bez škole!
Poslednja uteha očajnika. Vera da će jednog dana političari, bankari, bahati vozači, drčne partijske aktivistkinje, bukači svih vrsta, priglupi direktori sa ogromnim platama, potplaćeni funkcioneri... osvanuti na pragu Zimskog dvorca, oči u oči sa kukom i motikom.
