Prva konstatacija na koju normalan čovjek pomisli nakon nečijeg "bisera".
- Brate, stalo mi auto, dodji da me šlepaš.
- Dobro, gdje si?
- Ne znam, ovo je neka vukojebina...Čekaj evo ima tabla. Piši: mjesto "FOR SALE"!
- Auuuu brate...Tako je to kad Bog omane!!!!
Način lociranja nečega što nikad nisi vidio, uz pomoć zvuka.
- Bro, vid' što piše. Tumorou je žuraja u Andergraund.
- Nikad čuo, đe je ta vukojebina?
- Reče Milisav da je na ćošak kod kinoa...
:tumorou najt:
- Milisave, 'bem te ćorava!
Pali, prti, bežmo! i bežanija glavom bez obzira u svom primalnom značenju.
Neka tamo vukojebina u jugoistočnoj Srbiji.
- Ajmo vatra! Vatra!
- A?
- Ma pali bre ta kola jebote, osim ako ćeš da objašnjavaš ćaletu one cure koja ti sisala snagu malopre da nisi ni planirao da je ženiš!
Drugi stih refrena iz čuvene pesme vrlo sličnog imena, ("Maj, maj, maj Dilajla"), velškog pevača Toma Džonsa.
Peva se nekome ko nas je upravo izvestio o nepotrebnoj gluposti koju je napravio.
(Kišna noć, neka poslednja vukojebina, 3 ortaka staju na pumpu na putu prema gradu):
A: Sipao sam nam slučajno dizel umesto supera, nešto sam se bio zamislio...
B: -Au, pa to nam je bila poslednja kinta!
C: -O uaj, uaj, uaaaaaaj, Dilajla?
Ona moraju biti američka inače neće uopšte raditi, ako im se ne daj bože ubaci švedski akumulator ona će se odmah ugasiti i verovatno eksplodirati. Takođe da bi se prikazala neka nazadna vukojebina u Americi u njoj ubacuju najčešće najgore kineske ili ruske automobile
("Ko je ubio Monu" u jednom seljačkom kraju svi voze samo naš Jugo, a u njemu i ta Mona sama pogine). Ako recimo žele da prikažu klasičan evropski auto oni ubace naša kola ("Umri muški 3. deo") i pravdaju ih kao da su ekonomična. Američka kola u njihovim filmovima su fenomenalna, mogu da pređu celu pustinju samo na benzinu i uopšte da ne prokuvaju, mogu da klasičnim benzincem voze na -50 stepeni gde ne mogu ni ruski terenci, mogu da izdrže udarac bolje od vojnog tenka i ako se kojim slučajem pokvare slobodno možete da ih ostavite gde želite pošto će verovatno sto posto eksplodirati...
Nepoetičan pojam. Koji još pjesnik piše stihove o biciklu? (vidjećete u primjeru koji)
Po nekima, sirotinjsko prevozno sredstvo. Imam druga koji kaže "Voziću bicikl samo u rekreativne svrhe i to tek kad budem imao auto". Razmišlja, ako ga uhvate na biciklu misliće ljudi da ga vozi zato što nema para. Naravno, ja se sa njegovim razmišljanjem ne slažem, i vozim bicikl kad god vrijeme to dozvoljava, tj. kad ne padaju ćuskije i nije minus dvadeset.
Jedan od najlakših načina održavanja kondicije i normalne kilaže.
Dosta opasna stvar u gradu i saobraćaju uz sve gužve, a i iritacija za vozače.
Stvar koja razdvaja napredne i bogate zemlje od vukojebina. Dok u normalnim zemljama sve više ljudi koristi bicikl u rekreativne svrhe, a i kao prevozno sredstvo, istovremeno u vukojebinama se na bicikl gleda kao na odraz sirotinje, a i na mnogim saobraćajnicama je baš opasno ići biciklom, s obzirom na broj biciklističkih staza i saobraćajnu infrastrukturu.
"Danas dođoh na biciklu, u odaje te,
u odaje najmilije moje veštice... itd..."
Posledica: "Veštica" se smije. Kaže: "Jesi ti normalan?!" Onda me poljubi. Da nije ludo zaljubljena ko zna kako bih prošao...
Odmah treba reći: najbolje je zaboraviti i pomiriti se sa činjenicom da ćete ikada provesti starost i poslednje dane života na nekoj plaži u Tihom okeanu, 5000 km od najbliže civilizacije, ispod suncobrana, sa ukusom soka od mangoa u ustima, dok 50 godina mlađa žena, slobodoumnih shvatanja, obavlja felacio. Slično važi i za ženski rod, kada se naravno zamene pozicije.
Jednostavno, rajevi na Zemlji nisu dostupni ni daleko bogatijem svetu, ali ne samo iz materijalnih, već i iz pojedinih praktičnih razloga. Opet, pitanje je šta je kome raj na Zemlji. Našim starima je neretko raj da se vrate u onu vrlet odakle su krenuli u svoje ekonomsko osvajanje civilizacije. Međutim, mlađe generacije, svuda na planeti, traže nešto što bi ih zaista pripremilo za odlazak u raj posle fizičkog okončanja prisustva na ovom svetu, ili im pak predočilo šta propuštaju, ukoliko idu u pakao.
ZONA 4: Grčka, Kipar, Malta, Južnoafrička republika
Iako je Južna Afrika daleko od tri prethodno navedene, ove zemlje imaju jednu bitnu dodirnu tačku. Reč je o rajevima za naše ljude. Tačnije naše lopove. Kad god nešto zaškripi sa sumnjivim biznisom i pljačkom, oni čarter letom, ili još bolje, privatnom cesnom, ma još bolje- šta da se štede- privatnim džambo-džetom, sa užom porodicom odlete na neku od ovih destinacija. Za novac nemaju šta da brinu, on ih već čeka tamo, gde je ispuzao samo njemu poznatim kanalima, bez ozbiljne namere da se vrati u crnu rupu zvanu Srbija. Potom, u dotičnim državama, naši iseljenici osnivaju male radinosti, koje ubrzo otvaraju predstavništva u Srbiji, kupuju prethodno opljačkana preduzeća i biznis može da se nastavi sa sigurne udaljenosti.
ZONA 3: Španija, Portugalija, Argentina, Brazil, Čile, Urugvaj
"Ološu celog sveta, ujedini se!". Ove zemlje (i još neke), prošle su prilično nekažnjeno uprkos pomoći nacistima i fašistima da se izmigolje iz Nemačke i Italije sa ogromnim ukradenim novcem i zlatom. Potom su "zahvalni" Nemci i Italijani rešavali genetske anomalije lokalnom stanovništvu (Mengele), kupovali basnoslovno velike parcele (pre svega u Latinoameričkim zemljama), za koje kruže legende da sveukupno prevazilaze veličinu pojedinih evropskih država. Tako opravši kapital, na dotičnim su počeli da uzgajaju kafu i... još ponešto. Da stvar bude interesantnija, u ove zemlje često zaluta i poneki balkanski uspešni poslovni čovek, kome padne napamet da napravi mali poslić prevoza nekoliko tona kokaina iz Južne Amerike u Evropu.
ZONA 2: Švajcarska, Austrija, Lihtenštajn
Ovo već jesu rajevi dostupni običnijem svetu, ali na našu veliku žalost, prevashodno onom sa zapada. Reč je o zemljama koje nemaju more, ali imaju jedan od najlepših planinskih venaca- Alpe. Svež vazduh, blizina civilizacije, ali i visoke cene su nešto na šta čovek mora da se pripremi. Sa druge strane, tu su takođe bogati (ali, na opšte iznenađenje, legalno bogati), koji koriste poreske olakšice u ove tri zemlje (pre svega u Švajcarskoj i Lihtenštajnu), da bi nekako sačuvali nešto i za čukununuke.
P.S.: kao i svuda, zaluta i po neka balkanska lopuža.
ZONA 1: Indijskookeansko, pacifičko ostrvlje, Karibi
Ovde retko žive i oni najbogatiji. Zapravo, i oni dolaze samo jednom godišnje da obiđu svog najboljeg prijatelja: ogromni neoporezovani novac. Iako je teško probrati lepša mesta za večito letovanje, četvorocifrena kilometraža od najbližeg grada ume da bude problem iz praktičnih razloga (malo je verovatno da lokalni travar ume da pomogne prilikom moždanog udara, infarkta miokarda ili pokušaja atentata).
P.S.: da, i ovakva mesta rado pohode i balkanske uštve.
Spava.
-Gde ti je kolega?
-Mrtvima nosi vodu.
-Šta radi ?
-Ma zaklo sovu.
-Šta pričaš koji kurac, koja sova, kakvi mrtvi?
-Ma spava.
-E seljoberu teraj se u kurac i ti i tvoja vukojebina, gde se tako priča.
Naš običan, svakodnevni život, okruženi smo raznim vešticama, zmajevima i čudotvorcima kao i njihovim raznim kriminalnim delima koja su odavno opisali braća Grim i Andersen.Sva zla iz bajke su se vratila u naše živote, samo je dobro negde nestalo i skoro niko ne može da ga nađe.
Crni vitezovi(sa asfalta) i Baš-Čelici ne skidaju svoje oklope i otimaju nam princeze, čije su keve prerušene veštice, a ponekad i zmajevi .
Prostor iza sedam mora i sedam gora se danas zove vukojebina .
Čeznemo samo za onim krajem bajki “ i onda su živeli srećno do kraja života“ što ni u jednoj bajci do detalja nije ispričano kako to ustvari izgleda.
Krajnji način promocije neke vukojebine od strane njenih žitelja. Predstavlja vid alternativne terapije nezdravom gradskom životu ispunjenom morem betona, asfalata i bez ikakvog zeleniša. Sad ti meni reci kako da roditelj ne prihvati ovu sugestiju? Svima koji imaju decu, roditeljski instinkt će ekspresno proraditi i poruka će biti prihvaćena kao relevantna.
A, brat bratu, ima tu i neke logike. Nigde betona, nigde asfalta (osim ako im ovi iz lokalne zajednice nekim slučajem nisu ispunili predizborno obećanje), nigde nasilja, osim onog nad tovnim prasićima i pilićima. A budimo realni, nigde ni drogoša ni nezdrave trave, samo kvalitetni primeri flore korišćeni u nadrilekarstvu već vekovima. Od domaćih travki, predlažemo avgustovsku ambroziju, koja suzi oči više od bilo koje šiptarke ili avganistanke. Nigde đubreta po ulicama i plastičnih flaša, eventualno neka balega od koje i konj diže kopitu da ne isprlja potkovicu. Jebeš mi mater ako ovo nije melem za dušu.
Sine, pakuj kofere, idemo kod maminih na selo!
Dobra dan, teta Dobrila, kako ste?
- Hej, pa, gde si ti, zete? Ne javljaš se!
Evo, imali neke obaveze, Milica i ja smo u gužvi, ne znamo šta ćemo! Obećali decu da vodimo na Zlatibor, ali ne možemo stići, pa se deca ljute!
- Zete, da prostiš, jeb'o Zlatibor, bani do Nepričave i povedi decu da očiste pluća, otrovaše vam se deca u gradu!
Hm, ne znam baš...
- Ma, pazi šta ti ja kažem, samo ih ti dovedi, skroz su ubledeli od zadnjeg puta kad smo se videli. Pa kad im deda izdinsta taze slezenu, ima se poprave skroz!
