Leba, salama i kečap. Tri čarobna sastojka koji, ujedinjeni, daju dovoljno energije da izguraš dan. Za danom. Leb je tu da obezbedi ugljene hidrate, salamura predstavlja veoma kvalitetan izvor proteina, dok kečap svoju ulogu u obroku igra tako što podmaže zalogaj kako bi lakše skliznuo niz gušu, taman toliko da se ne zadaviš, sirotinjo.
Bez obzira na stanje u državi koje sve više podseća na Meksiko, milion nezaposlenih i još dva puta toliko onih koji dirinče od jutra do sutra za minimalac, na glomazne, spore i trome institucije, na procvat kriminala, korupcije i sive ekonomije, na kontejnere koji su toliko zaposednuti da im više ne možeš ni prići da baciš smeće, već moraš da se u maniru Lebrona Džejmsa dobacuješ sa dvades' meteri, na rijalitije kao vrhunac kulturnih dešavanja, na seču plata i penzija i opšte beznađe i psihičko posrnuće, narod ipak nije zaboravio ono što je iznad svega navedenog, za njega najvažnije.
A, to je vihor i koloplet religije i nacionalizma, servirane od strane sprege države i crkve, koji iz pepela uzdižu duhovnu bedu ovog naroda svojim idolopoklonskim pesmicama, religijskim baronijama, praznim obećanjima i bajkama o raju, što na ovom, što na onom izmaštanom svetu, dok vam za svo to vreme ceger seku i jedni i drugi, odnoseći vam život ispred nosa.
No, verujte - biće bolje.
- Dobro jutro, g-đa Maro. - Dobro jutro. Standardno? - Jašta nego. Sveto trojstvo! Ali ovaj put alpsku, kontam da se slučajno nađe i neki komad mesa u njoj, žale se kolege da iz dupeta emitujem ciklon-b, počeli su da me izbegavaju, kažu strahuju za svoje živote.
................................
Pojte mu, Srbi Pesmu i utrojte!
................................
Ne krstimo se niti pozdravljamo badava sa tri prsta. Zna Srbin šta ga je sačuvalo u najtežim vremenima. Zidarski sendvič!
Izuzetno dobro i pametno dete. Dete za primer. Dobro ko leb, pametan ko Šešelj u svojoj Dva'es trećoj. Mnogo fino i vaspitano. Poslušan, radi kako mu se kaže. Takođe i lep, uvek pristojno obučen. Nema ispade poput druge dece, on se ne tuče i ne vređa, čak ne zna ni da psuje.
- Bio sam juče kod Danilove učiteljice, mislim red je da stariji brat ode na saradnju. Da znaš da ga je hvalila. Kaže da jedino on ne pravi probleme, uči ko lud, i dobar ko leb. - Uf moj mlađi buraz ti je najgori urazredu, svi se žale na njega, eto juče je neku malu pokodio kamenom u glavu, i ispostavilo se da je to učiteljicina ćerka, izgleda da će da leti iz škole. Tvoj je za usvojiti, moj može u popravni.
Iako te jutro posle bole rebra od njegove težine i nisi u stanju da se okreneš tokom ležanja, guber u sinergiji sa šarenicom čini nenadjebivog čuvara telesne temperature u hladnim, momačkim noćima.
*-28°, Pešterska visoravan*
- Bako, jesi ustala? - Jesam, pile bakino, i topljenice sočinila. Šta ti treba, blago baki? - Treba mi da pišam, dođi mi skini ovaj guber d'ustanem. - A kad si ga šiljio noćas, nije ti bio težak, u dupence te malešno.
Jedan od glavni uslova za postizanje rezultata u mnogim životnim situacijama, od šutiranja penala na malom fudbalu, pa do guranja auta kad u hladno zimsko jutro neće da upali.
- Komšija možete li da mi pomognete da malo pogurate... - Jebiga komšinice, uzak ti je prostor tu, ja to iz zatrke, ne znam kako bih...
Fraza koja ide ruku pod ruku sa onom "ko zna zašto je to dobro" i odnosi se na situaciju u kojoj ne samo da ništa nije smešno i dobro, već vam dođe da plačete. Parola rezervisana za lažne optimiste koji smatraju da će činjenica da ste fasovali egzotični asortiman polnih bolesti na moru u Bugarskoj sa vremenom postati anegdota dostojna prepričavanja unucima i članku u "Skandi humoreski". Koristi se kada se apsolutno ništa dobro ne možete izvući iz sranja u koje ste se uvalili, pa vam je ortak rezigniranog izraza na licu saopšti uz tapšanje po ramenu i coktanje.
- Gangrena mi se proširila na jaja, kažu da će morati da ih seku... - Ma, opusti se, nije toliko strašno, sutra ćeš se smejati na to.
Poslednja instanca kategoričnosti. Odbijanje svake saradnje, i svakog dijaloga.
-Ljubavi, ajde, evo idemo na onaj koncert? -E pa sad baš neću, kad si ispao takav. -Dobro, ajde, idemo tamo gde si htela da idemo za tvoj rođendan? -Ne. -Restoran? -Ne. -Pozorište? -Ne. -Ljubavi, nemoj da si Priština, daj da nađemo kompromis.
Neosporivi dokaz da su u nekadašnje vreme i ljudi sa sela znali znanje. Devojka sa velikim grlom bila je jako dobro parče za udaju.
Mile i Žika, čuvajući ovce uz frulicu i (krišom) rakijicu
Mile: Au Žiko, sinoć sam s Maricu bio. Au, stari. Žika: Lele Mile! Čuo sam da ona dobro grlo ima, veliko, pozamašno. Mile: Lele Žiko! Ja bolji filing u život nesam imao! Kad vid'o onol'ko grlo stoku, lelelele da biraš Žiko! Da biraš! Onakvo grlo u miraz?! Odma da je ženiš!
Za nabeđene intelektualce pismenost često predstavlja religiju, pa su skloni menjati dobro poznato "si kršten?" za "si pismen?".
- Pa dobro Šomi, gde si bre ti video u Evropi da neko pita Dansku kraljicu da mu jaše pitona u bazenu napunjenom kiselom vodom? Jes' pismen ti? - Vuče, dovoljno sam pismen da ti odrubim glavu ako nastaviš da me smaraš. Piši to i ćuti, ako imaš dva prezimena ne znači da nećeš proći ko Karađoka.
Znajući da je ciljna grupa kojoj bi proizvod najviše trebao da se dopadne jeste ona u koju spadaju žene i to uglavnom sredovečne domaćice, oni su logičkim putem došli do zaključka.
Šta treba jednoj ženi u četrdesetim godinama koja po ceo dan bleji po kući gde pere, pegla, čisti, sprema? Pa svakako neko ko bi je dobro izjeb`o i dao joj oduška od celodnevnog rmbanja.
Kao vešti psiholozi uvideli su da će se žena radije odlučiti za prizvod na kome dominira neki alfa mužjak, nego za neki na kome je na primer nekakva patka, cvetići i slično. Napadnuta je ženska podsvest.
Krajnji rezultat je nagruvani mačo jebač od otprilike četrdesetpet godina, sa minđušom da naglasi njegov mladalački duh, ćelom da naglasi to da nije baš ni napaljeni klinac, prijatnim osmehom i plavim očima, čovek uvek spreman da pomogne dami u nevolji.
Ovo su zapazili i ljudi iz porno industije pa su napravili i pornić sa mister Properom.
Lisa Ann bespomoćno pokušava da očisti neki haos u kuhinji, a onda baš kada je pomislila da nema nikakve šanse protiv tih tvrdokornih mrlja, dosetila se da pozove nekog ko bi joj rado pomogao. Zviždi dobro nam poznatu melodiju i u kujni se pojavljuje niko drugi do mister Proper. Kreće skrnavljenje.
