Rogobatan izraz za prodaju nečega (kupoprodaju, da se tako izrazim) u upotrebi u raznim udžbenicima, u pravnoj nauci i u medijima. Neadekvatan izraz jer samo zbunjuje običnog čoveka, tera ga da lomi jezik i može se shvatiti da obuhvata i trampu dobara. Ali jebiga, kul zvuči, kad tako kažeš ispadaš pametniji nego prosto – trgovina, trgovanje. Naravno, cilj je naći pravu meru i pružiti što je moguće bolju protivvrednost.
- Dakle, jesmo li se dogovorili?
- Pa ne znam, baš. Ipak je to Moskvič. Zlatno njegovo doba, model iz ’79, nije ga čak ni rđa mnogo pojela, mož’ ga natovariš više nego magare i dalje ide, svaki seoski kovač ume da ga popravi ako ikada stane...
- ’Ajde ovako... Četiri kubika bukovine i zamrznut svinjski but što sam uzeo preko sindikata.
- Daj ruku!
..........................................................
- Prodade li bika, mužu?
- Ma jok! Ja mislio ozbiljan kupac, a on izgleda doš’o iz zajebancije.
- Pa nije baš, čula sam koliko nudi, nije baš malo.
- Nije, al’ je manje n’o što Rudonja vredi! Pogle’ ga samo kakav je, uh! E, pa ako hoće mog Rudonju, moraće da se uozbilji! Takvo govedo vredi mnogo više Dinkića!
Razlike izmedju današnjih crtanih filmova i crtanih filmova iz osamdesetih i devedesetih godina su ogormne.Deca danas neće da gledaju crtani ako u njemu nema nekih bauka, aždaja i ako se ne prolije bar trideset litara krvi.A glavna pouka današnjih filmova da moramo pobiti sve svoje neprijatelje,dok su filmovi ranijih godina imali i svoje mane bili su edukativniji i učili su nas još nečemu osim tuči.
Glavni likovi nekada:
Muški glavni likovi bili su pametni i izuzetno dobri,uvek su se trudili da pomognu svima oko sebe a i kada dodje do nekog sukoba nikada se nisu videle scene udaraca a i ako nekoga ubiju uvek je delovalo kao da je sam kriv(krenuo je na glavnog lika a onda se sapleo i upao u neku provaliju kojoj se dno ne vidi)
Ženski glavni likovi su uglavnom bili naivni i dobri.
Glavni lik sada:
Muški glavni likovi danas moraju samo biti nagruvani do granice eksplodiranja imati neku moć i naravno glavni uslov je da poubijaju minimum 50 ljudi po epizodi.
Naučna fantastika nekada:
Vrhunac naučne fantastike crtaća ranijeg doba bio je Alfred Džonotan Kvak, patak koji živi u cipeli i ćale mu je krtica.
Naučna fantastika danas:
Primer današnje naučne fantastike ja jako teško navesti, pošto je današnjoj deci potpuno normalno da nekome poraste glava iz noge.
Potresna scene nekad:
Ove scene su se svodile na smrt srne u požaru, gubljenje pingvina u magli i kada nekoj ribi zver otme ćaleta.
Potresna scena sada:
Današnji crtaći sadrže više klanja i krvi nego antologija filmova Silvestera Stalonea tako da ih je teško potresti ali mogu se izdvojiti scene u kojima neko glavnog junaka izudara kao konja pa ovaj leži u lokvi krvi neko vreme.
Uhvatiti se nečega i držati se toga ko pijan plota. Džaba dokazi u suprotno, džaba zdrav razum, on se i dalje drži svoga, ko Lazanski vojne statistike. Ne možeš ga utjerati u sur, pa da ga jebeš.
B: Sine jesi li vidio negdje moj inkalator?
A: Ne znam baba, pogledaj po ormarićima...
B: Zaboravna baba... Eee vid'ćeš ti kad dođeš u te god'ne.
A: Dobro je baba, iskuliraj, jebo te, vidiš da pikamo PES.
B: Ej omladinci, omladinci...
=====5 minuta kasnije=====
M: I to je taj Kafuuu!! Old bat gold. Sine trpam te četiri nula u gostima.
A: Ćut' Mile, čuješ ti ovo?!
M: Čujem samo zvuk tebe kako ga pušiš!
A: Daj jebo te, začkomi za sekund, čuješ da nešto ušti.
M: E stvarno, i ja sad čujem.
A: Daj taj reket za badminton i psst.
-izlaze u hodnik na prstima i vide babu u magli-
M: Budi Bong s nama, baba našla Vesli Pajpsa.
A: Ahaha vidi je što je zacibrila, ne pušta.
M: Kako vuče ko Sloboda Čačak. Baba, daj dim.
B: Čaponjke sebi, to moj inkalator!
A: Alo, lakše malo, nije ti to državna imovina. Ostavi nešto i za ostalu žgadiju!
B: Razumem druže Tito!
M: A jes' luda baba, jebo je ćaćin ćaća.
Zene imaju razvijeniji govor tela, i bolje ga razumeju, dok muzjacima treba malko vise da ukapiraju,a i tupavi su za plasiranje informacija govorom tela, vec sve rade spontanije i bez igrica i skrivalica.
Evo par primera kako to rade devojke, da bi nespretni decaci eventualno to prepoznali, i umeli da iskoriste priliku,a da je ne propuste.
Oblacenje i sminkanje necu objasnjavati, jer bi to i najtupavijima moralo biti jasno.
-zenski flert pogledom:
vise faza, prvo te pogleda, pa kratko zadrzi pogled, pa pauza, pa opet pogled, potom ga duze zadrzi uz nejasan izraz lica koji lici na blagi osmeh, potom vrati pogled i ceka da joj pridjes. Ako to ne ucinis,vise te nece gledati...
Tupsone!
-zenski cigara flert:
Sedi na stolici ispravljenih ledja, prekrstenih nogu, blago uzdignute brade i drzi cigaru rukom savijenom u laktu,cigara u visini brade, tako da mozes da vidis kad god uvlaci dim, dlan izlozen, savijen kontra,prema spolja, lice okrenuto u poluprofil i pogled odlutao...
Pridji tupavko! :-|
-zenski kosa flert:
strelja te pogledom, ukapira da si zagrizao, vrati pogled i igra se sa kosom i izvlaci lokne i pramenove, povremeno u tvom pravcu...
Ajde tupavko,akcija! :-]
-zenski flert licem:
Ima dve varijante, nalakti se nad sto i ukrsti prste ili preklopi dlanove,pa ti servira lice tako sto nasloni bradu na dlanove,pa zaneseno gleda u maglu kontra od tebe da mozes da snimis poluprofil.
Druga varijanta je spajanje lica sa ramenom i dodirivanje ramena,kao neko nezniranje sa samom sobom,a pogled je u istoj magli i polozaju kao i u prvoj varijanti...
Eto tupav... majm... ovaj... majstore... Bravo!!! Vidis kako znas! ;-D
Igrica koja je u stanju da te dovede do poslednjeg stadiuma nervoze da psujes samog sebe i sve oko sebe, igračima pokolenja sve na kup i mrtvo i živo. Pretiš da ćeš otići u grad iz kojeg je ista ekipa i zapaliti ih. Dzojstik uviješ kao dzoint u rukama. Nešto kasnije počneš ispuštati neartikulisane glasove, stiskaš zube, udaraš monitor pesnicom. Peckanje svakako počinje od strane našeg protivnika. Glavni krivci za poraz su igrači koji su sa sivom strelicom na dole poznatiji kao pokojnici. Gubitnik odlazi da sedi na trosed ili stolicu mesto poznatije kao klupa za rezervne igrače. Tokom istog dolazi sledeći mušterija na mestu istog "majstora" koji je pogunte glave otišo. Ujedno posle toga slede provokacije od strane gubitnika na račun njegovog večnog protivnika.
-E brate dodji da ti dam domaći malo, odavno te nisam šibao.
Dolazim za 5 min.
-Ok, biramo na D koja se ekipa padne ta.
Ok
- Tu jebem ti mamicu RKC
Opaaa Mančester Siti
- Jebem ti guzičara ma znao sam. Gde sa tobom čovek!
- Jaooo gledaj sve pokojnici. Ma zajebi me molim te više!
(Počinje meč)
Iiiiii Dzeko jedannnnnnn nulaaaa!!! Šibajjj gaaaaaaaa!!!
-Jedi bre govna sve crveni da Dzeko ima spid 99 sve ako neeee!!!!
-Ma jebem ti strelice ne rade lepo, ovo je kradjaaaaa!!!
.....
Četiriiiii nulaaaaaaaaaaaaa SILVAAA DOKTORRR!!!! KAKAV MAJSTORRR!! Jebi magare dok su mu noge u blatooo!!!!
-Ma puši ga smrdljo jedan udji da vidimo ocene, pogledaj sa kakvom ekipom igraš kradje sve na odbijotke daješ golove, akciju ne znaš da napraviš ! Ajde zajebi me konju!!!
Udari ga sa patku po čelooooo!!!!
Ma nosi se u pičku materinu!
(Baca dzojstik i odlazi na trosed)
Nezvanična zamenica zamenice za prvo lice jednine, to jest "JA"!
Ipak, pravo i puno značenje ovog izraza treba shvatiti kao " JA lično mislim/smatram". Posle te formulacije najčešće vam stiže odmah mišljenje ili stav koji nisu normalni, kasvetni, ni društveno prihvatljivi.
Naprotiv!
- Šta bi sa onim tvojim mužem, sestro slatka?
- Ma, batali primitivca! Svako normalan danas ne smatra da je nešto neobično da se jebeš sa 5 likova istovremeno iako si udata!
...................
- Bate, šta se ono priča za tebe posle one pijanke na selu?!
- Ma, pusti... Svako normalan zna da nije ništa loše ako alkoholisan pojebeš neku ovcu, kozu, magare ili drugu marvu...
...................
- A da niste ipak malo preterali sa ovim...
- Molim?! Pa, svako normalan zna da je savršeno u redu i ispravno emitovati na 12 kanala istovremeno slike raskomadanih leševa u udarnom terminu, bez obzira što možda i deca to mogu da vide tad! Da radite nešto poput mene umesto što lenčarite po ceo dan, bilo bi i Vama jasno! Pu, stoko pogana neradnička, kako vas nije sramota da govorite protiv kulturno-obrazovnog programa koji vam JA obezbeđujem u ovako visokom kvalitetu! Ma, znam ja vas... Vi bi da pobedi korona i Đilas vas plaća!
Dobrano nekoga istući, vratiti na tvorničke postavke.
- Ala padnem OKC protiv Portlanda za soma eura , vodili 15 u četvrtoj.
- Šta se nisi gradia, vidi se da si neiskusan.
- Momak, kako da se gradim, igraju u 4.30, na oboje skoro kvota 2, treba bi stavit 3000 kn, a i Denver je još igra.
-Plus, nemam račun. E da, momak pripazi na ton; ćale ti mogu bit.
- Izgovori, izgovori. Imaš kladomat u Admirala, radi cijelu noć. Digneš se prije posla, gledaš tekmu na SK, ili neki stream i kad su vodili 15 razlike, utrpaš na Portland.
Amater.
- Mali, jebem ti sve svece, da ti jebem kopile malo bezobrazno; s kim ti misliš da pričaš; nabaketat ću te kao zadnje magare, govno jedno posrano da bi bilo posrano, jes' ščuo?
-Nemoj, nemoj, dite je. Mali, bježi dok možeš.
- Ma nabijem na kurac tu MTV generaciju, samo su jaki na riječima. Debili bez poštovanja.
U narodu poznato i kao ,,pao mi mrak na oci” stanje.Mozete ga iskusiti samo u jasno definisanim okolnostima:nalazite se u kafani,iza vas su polupijani muzicari (pozeljno romske nacionalnosti) sa rastimovanim instrumentima,ispred vas je sto koji ste ispunili praznim casama u kratkom vremenskom periodu.Sto se tice broja,kao i u svakoj prici,treba da ih bude bar 7.Odjednom se kroz oblake dima probija konobar konacno noseci punu casu.To je preloman trenutak.Tada treba uzeti casicu,prisloniti uz usne i naglo cimnuti glavu unazad,pri cemu cete sasuti kompletan sadrzaj case direktno u zeludac.Dok snazno udarite casom o sto,trebalo bi da osetite pocetak prelaska u ovo stanje.Tada krenete rukom ka dzepu,a muzicari iza vas izbece oci kao da cete izvaditi bombu.Izvadite novcanicu od bar 3 cifre, pruzite glavnom muzicaru,krezubom harmonikasu,i kazete ime svoje omiljene pesme.Muzicar razvuce osmeh,a potom i harmoniku,tik pored vaseg uva.Znak da se stanje ozbiljno razvija je pulsiranje krvi izmesane alkoholom u slepoocnicama,ubrzan rad srca,pomucenje vida.Mozete upotrebiti neki od ustaljenih obrazaca ponasanja kako bi otklonili napetost:sirenje ruku i mahanje njima dok ne mlatnete nekog od muzicara,udaranje sakom o sto,razbijanje casa o pod.Neki cak preferiraju udaranje glavom o sto.Tada zatvorite oci.Ako ste sve uradili kako treba,videcete neku od bivsih riba.Od svih koje ste imali,videcete bas onu na koju ste se lozili do koske,a koja vas je odjebala.Odjednom vam se javlja nagon za hvatanjem telefona i pozivanjem njenog broja.Kada uspostavite vezu,prislonicete ga pijanom ciganinu da joj promuklim glasom otpeva refren,sto ce on rado uciniti.U tom trenutku vam se cini da je to krajnje smekerski potez,da ce ona to da protumaci kao neku romantiku i da je logicno da vas sada preklinje da odete kod nje.Kada se refren zavrsi,svest ce vam se razbistriti na trenutak,seticete se koliko je ona romanticna dok drzi casu dunjevace u ruci a pogled joj seta od jednog do drugog ugla tavanice,da je proslo vreme kad su se ribe lozile na pijane boeme jer sad piju vise od njih,i najvise- seticete se kako vas je ispalila, bacicete telefon na sto i odslusati pesmu do kraja u stidu,razbijenog ponosa i dostojanstva.Srecom,to traje samo do sledece case.Kada prisutni u kafani odgledaju citav vas gest,vecina ce razumeti o cemu se radi.Samo ce devojcice za sankom,koje su dosle da istraze ponasanje u kafani pre nego sto se i same ukljuce,zbunjeno pitati konobara sta je to sa vama,a on ce iskusno odgovoriti:,,Pusti ga,pao mu mrak na oci.”
A kada sutra,ili narednih dana,zavisno od kondicije,shvatiite sta ste uradili i u magli mamurluka pronadjete njen broj,napisacete u poruci da niste bili bas pri svesti kada ste je zvali,i da je trezni nikad ne bi pozvali.Vi cete i dalje ubedjivati sebe da vam je svest bila suzena,a nju cete ostaviti u odusevljenju sto konacno ima dokaz za pricu drugaricama kako je i nju zvao, pijan iz kafane, decko koga je ispalila.
Spoljašnja interpretacija opaženog. Fenomen u kojem algoritam, sagovornik ili univerzum reflektuju tvoje sopstveno stanje svesti, pa u potpunom apsurdu i nedostatku smisla vidiš duboku kosmičku mudrost. Zapravo, samo ogledalo tvog sopstvenog nedostatka sna i viška kofeina.
• Primer 1 (Klasičan AI bag): Pitaš veštačku inteligenciju da ti objasni smisao života, a ona ti izbaci: „Reka teče, a rotacija je golica. Ptica leti u gustoj magli – da li je vernik ili je samo hrabra?“ Ti se tri dana češeš po glavi misleći da je to vrhunski zen budizam, a robot je samo preslikao tvoj bag. Inteligencija u potpisu – kuma Meta AI.
• Primer 2 (Umetnička zabluda): Vekovima se teoretičari pitaju šta krije tajanstveni pogled Mona Lize, a devojka se samo zacenila od seckanja crnog luka za nesoljeno jaje, jer u renesansi kafa još nije postojala da je povrati u život.
• Primer 3 (Digitalno bunilo u 02:30h): Kada ti Jutjub algoritam preporuči video „Kako napraviti digitalno pivo 2-u-1“, a ti gledaš u luster i pitaš se da li kofica od divljeg šipka svetli vitaminski C jer je sto kila šipka dvesta bocki, dok ti GPT crta linije sudbine na dlanu.
• Primer 4 (Google Street View): Kada algoritam uhvati selfi-portret Google automobila u odrazu stakla lokalne kafane, skenira usput i pradedov autoportret na ogradi, pa sistem izbaci analogiju: „A zato je Morava mutna... jer je Tarzanova školjka u vodi zamutila.“
Slika table sa natpisom mog mjesta, okačene na cijev od tenka izazvala je u svima nama ubjeđenje da se tamo nikad nećemo vratiti, i žal za narodom i vojnicima koji su ostali samo odbačena karta između dijeljenja u partiji pokera političara i ratnih profitera. Bilo je vrijeme da se putuje dalje, u maticu Srbiju.
Nakon kraćeg boravka u Pančevu i vijećanja šta i kako, uputili smo se prema Novom Sadu. Lada je izdahnula pred ujakovom kućom i tako nam označila mjesto boravka u izbjeglištvu.
Novi Sad, oaza mira, ljubavi i tolerancije. Bilo je vrijeme da se opet utvrdi brojno stanje i lokacija ostalih članova porodice. Mogu slobodno reći da smo sestra i ja već tad bili ratni veterani.
Čim smo prišli kući sestra je izustila: „Ima ji ovo pjoču!“ Navika. Dok dođeš negdje pregledaj stabilnost i izdržljivost građevine, ima li sklonište, sporedni izlaz i tako te stvari. Bio sam vjerovatno jedini klinac u Vojvodini koji je umjesto igranja SEGA igrica pravio bunkere i kopao zemunice. Sjećam se, jedan dan dok sam trazio nekog da se igra rata sa mnom, čuo sam zvuk aviona, bio je to onaj avion što pršće komarice,a ja to nisam znao, već sam natrgo kući k'o nebesko vrijeme, preskočio ogradu tako da bih i Dragutina Topića postidio i zabio se u podrum. Trebalo im je pola dana i kantica eurokrema da me izvuku napolje. Imao sam dosta rodbine tamo, i mnogo iskustava.
Sjećam se jednom kako me stariji burazer zajebav'o za sklopac koji mi je did poklonio:
-Bosanac, dobra ti brica haha...
-Nije to brica to je čakija.
-Brica bre!
-Čakija bolan!
-Brica!
-Čakija!
-Brica!
-(Posjekotina, plač, malo krvi , puno plača, valjda kad je vidio krv, jebem li ga) Vidiš da je čakija!
Ujna kad me nije odrobijala. Mnogo je galamila, a ujak je samo rekao: „Dijete je poplašeno, dva puta je bio na samo nekoliko kilometara od prve linije, iz tog straha kad bi mu dao osamdesčetvorku smakazio bi pola Novog Sada do zore, fino sam mu rekao da ga ne zajebava“.
Bilo je vrijeme da me upišu u školu. To me je pogodilo, ne zato što sam kasnio sa gradivom već zato što je trebalo izaći iz tampon zone koju sam ogradio čvrstim bunkerom, i susresti se sa stvarnošću.
Djeca nisu zla. Ali zato roditelji znaju zajebati na veliko. „Ti se ne možeš igrati sa nama ti si izbjeglica!“- bile su to riječi odjeljenskog siledžije koje on nikako sam nije mogao smisliti („Od ovih torbara i njihovog blata sa opanaka se ne može više normalno prošetati Dunavskom“ ili nešto slično, bile su riječi Đoleta Balaševića, pa apelujem na one što kače njegove stihove na fb da i ovo okače, jebo li ih on sa sve Panonskom Mornaricom. U guz'cu) . Prvi put vidi izbjeglicu. Suze sam zadržao do posljednjeg časa...
„Nemoj plakati, ti si sad velika momčina, sramota je. Pokaži im da si bolji od njih.“ –tješio me ujak.
Sutradan sam se pobio. I dobio batine. I pobio sam se svaki put poslije toga i mnogo sam batina dobio, nekad i dao, dok me odjeljenski siledžija nije uzeo pod svoj zaštitu. Doduše , postao sam najbolji đak u razredu pa je vjerovatno i to bio jedan od razloga zašto me gotivio. Dugo mi je trebalo da zavolim Novi Sad.
Prošlo je neko vrijeme, Dejton je odavno potpisan, čekalo se na vraćanje teritorija. Malo ranije sam otišao na zimski raspust u Laktaše, da se rodbina vidi i odluči za dalje. Bilo je lijepo da se malo skupimo, makar i u ovoj teškoj situaciji. Na povratku, u autobusu, sve je bilo dobro dok sestra potpuno odsutna nije zapjevala tadašnji hit Dragane Mirković: „Tuzan je zivot moj, kazi mu da zna, pjaci zemjo što sam ja , hej, nesjećnaaa“. Na zvuke ovog hita mnogi u busu su plakali, što od smijeha, što od tuge.
5. februar. Zemo je donio kovertu naslovljenu na majčino ime. U koverti slika naše kuće u magli sa polupanim prozorima. Tabla sa nazivom ulice se držala na jednom šrafu- „Ulica 13. Krajiške brigade“. Ne poleđini: „Mi smo se vratili, sačekajte još mjesec- dva dok malo pokrpimo što se pokrpiti može. Volim vas puno!“
