Verzija poslovice gde su cipele ćud, perje dlaka, a žena je guska.
trenutak x - nedelju dana
-Ej, drži baci i ova dva džempera.
-Što bre? Gle ovo! Odličan džemper, nije se ni rastego, ni ufunjo, ko nov! Što da bacam bezveze?
-Ma imam milion džempera, samo mi zauzima mesto a ne nosim.
-Dooobro.
trenutak x - par dana
-Pogle što sam kupila džemper! Jeste malo skuplji, al mi stvarno treba.
-Pa jebo te bog zar ne reče onomad da imaš pun kurac džempera?
-Kad sam rekla to? Umišljaš! Nemoj da mi stavljaš reči u usta!
Stavim ti nešto drugo
trenutak x
-Pa jel mislis da sam ja tovarno magare da ti nosim pun šleper kutija sa cipelama?
-Što, pa nema mnogo?
-Jok nema. Imelda Markos imala manje od tebe... Ajde da ih nosiš, al pola njih nisi ni obula, a ova ostala polovina se raspada, a svaki put ih ja secam. Neke sam bre više od tebe iznosio a da ih nisam ni obuo.
-Ne lupaj.
-Ladno možeš da baciš ove recimo. I ove. Pogle na šta liče?
-A ne, te mi idu uz crveni džemper, kog kad smo već kod toga ne mogu nikako da nadjem... Jel znaš gde je? Moraću novi da kupim.
lagano škrgućeš zubima
Iskusan lovac na krupnu divljač. Proceni pravac i intenzitet vetra, namesti se tako da lovina ne može da oseti njegov miris i samo sačeka da odstreli kapitalca. Divlju svinju, krupnog jelena ili mečku - njemu je sasvim svejedno. Bitno je samo dobro unovčiti ulovljeno.
Poznajem neke ljude koji uvek mogu da pogode odakle vetar duva. Sklone se malo u zavetrinu pa kad prođe prvi udar rašire kaput i puste da ih taj vetar ponese, napred, daleko napred. I uvek se tako lepo pomeraju, nekad krupnijim nekad sitnijim potezima, ali uvek napred. Vrlo često su vlasnici vetrenjača ili njihovi savetnici i stalno ubiraju ušur od meljave.
Ja sam večiti Sančo Pansa, uvek pratim nekog Don Kihota, uvek jurišam na propale vetrenjače (jer, naravno, one ispravne imaju jaku ogradu) i čudom se čudim kako nigde ne stižem. Nije to ništa posebno teško za shvatiti - kad naivan prati ludog normalno je da se na putu zaluta. Dobro je barem da su ti Don Kihoti previše ludi da bi se njima moglo manipulisati pa ne postoji nikakva šansa da naškode drugima.
A tako bih voleo da sam mlinar. Da samo jednom osetim kako je to kad se nalaziš u ispravnoj vetrenjači i sve oko tebe samo zuji. Ubeđen sam da bi pravio najfinije brašno koje se može samleti. Ma, ne moram čak ni mlinar da budem. Može i mlinarev kalfa, može i onaj šegrt koji unosi džakove sa žitom iz kamiona u magacin. Ne mora ni toliko, pristajem i da samo sedim pored ograde i posmatram magare kako pase. Samo da više ne moram da pratim ni jednog Don Kihota u njegovim besmislenim jurišima.
Džaba kad ne umem da procenim odakle vetar duva.
Svi smo ga imali,bilo da ste muskarac ili devojka.Postoje razliciti nacini bezuspesnog muvanja,a mnogo toga zavisi od osobe kojoj prilazite.Mozda niste dovoljno lepi,dovoljno sigurni u sebe,ili ste previse visoki za njen/njegov ukus,ili se toj osobi ne svidja vasa frizura,nacin oblacenja,a vi u tom trenutku to ne znate,i ne mozete da kontrolisete situaciju jer vam ta osoba od samog starta jasno pokazuje da ne zeli nista sa vama.Nekada pocrvenite od srama na nacin na koji ste odjebani,nekada se sami udaljite jer vidite da je osoba sa kojom pokusavate da stupite u konverzaciju beznadezan slucaj,a nekada jednostavno ne znate na koji nacin to da uradite,pa vas neko uporniji i sigurniji u sebe pretekne.Na kraju krajeva,bolje da zalimo zbog necega sto smo uradili,nego zbog necega sto nismo...
1.More...Momak,popivsi par piva i opustivsi se,odluci da pridje devojci.Prvo je gleda,gleda,pokusava da uhvati neki znak od nje,ali mu ne ide."Ma kakve veze ima,pokusacu pa sta bude!",pomisli u sebi i lagano u svojoj roze majcici sa SY znakom krene ka devojci.
Momak:"Cao,znas,mnogo puta sam zazalio sto nisam prisao devojci koja mi se svidi,pa ne zelim da budes jos jedna propustena sansa.Ja sam Dragan."
Devojka:"E...imam decka."
Momak odlazi,a devojka sapuce drugarici:"Jel si ga videla kako se oblaci majke ti,pa da je poslednji na svetu ne bi mu dala."
2.Setajuci gradom,dva drugara primete 3 slatke devojke,i odluce da im pridju,malo ih nasmeju,pokusaju da im uzmu brojeve pa sta bude posle..
Momak:"Devojke,devojke!Stanite,ispalo vam je nesto"
Saginje se po papiric koji je sam bacio,na kome su ispisani njegov broj telefona i ime,i daje ga devojci.
Devojka 1:"Sta je ovo? Ovo nije moje."
Momak 2:"Ma jeste,sad vam je ispalo iz torbe."
Devojka 2 i 3:"Hhaha,kako ste ludi,pa vi hocete ustvari da se upoznate sa nama.Niste morali tako,mogli ste jednostavno da pridjete.A gde ste se uputili??"
Momak 2:"Idemo na pice hocete sa nama,tu u jedan kafic u centru,kul je,jedan decko svira gitaru i peva."
Devojke sve tri u glas:"A sta peva??Koju vrstu muzike svira???"
Momak 1:"Stevana Raickovica."
Devojke 2 i 3 tri u glas:"KOGAAA???Mislis Stevana Andjelkovica?? Jao on mi je bas kul,mogle bismo sa vama!"
Momak 2:"Ne,Stevana Raickovica....Znate onu njegovu "Stanimo malo pesmo,jesmo li ziveli jesmo?Ti si najlepse sate,jablani kad se zlate,u lakoj magli,peni,odnela tuzno meni..."
Devojka 2:"Sta je bre to? Jel on imao duet sa Milanom Stankovicem,to je ona nova pesma jel?"
Momak 1:"Da,da,pa izdali preko one nove izdavacke kuce,CITANKA se zove,niste cule???"
Devojka 3:"Citanka? Ja sam mislila da je Milan Stankovic u Grandu."
Momak 1 i 2 se pogledaju,suzdrze se da ne puknu od smeha,okrenu se i nastave svojim putem.
3.X:"Brate kako da pridjem onoj maloj,vidim da me gleda,ali sta da joj kazem...Bas je dobra riba,ne znam da li imam sanse."
Y:"Ma cim te gleda,znaci da imas.Nemam pojma ponudi je picem,sta znam."
X:"Nemam pojma,nemam muda...sacekacu jos malo."
Posle pola sata...
X:"Daj bre jel si video ono,prisao joj neki celavi nagruvani lik,popricali 3 minuta i vec se zvalave!Jebote a gleda me celo vece!"
Y:"Jebi ga brale,kad nemas muda.Ne jebe lep,nego uporan.Hhahahaha."
X:"Ma jedi govna..."
NJEMU:
Veza. Ekskluzivan način da ostatku sveta poručite koliko ste zrela i odgovorna ljudska jedinka...a, pre svega, kako imate redovan seks. Ovo potonje je, razume se, jedan od ljućih mitova u istoriji civilizacije homo sapiensa a vi ste se upravo krvnički ugrizli za donju usnu. Istina je, zapravo, da ste zreli i odgovorni onoliko koliko biste bili i van veze (dakle, u onoj meri da iznamljeni film umesto sa tri, vraćate sa dva dana zakašnjenja) a da je "redovan seks" toliko redovan da je već polako počeo da se gubi u magli između redovnih jutarnjih erekcija i neredovnih onanija na lik i delo gospodične Olsen, znači bacite pogled, nećete zažaliti. Sve u svemu, nalazite se u nekoj vrsti začaranog kruga, svojevrsnoj mišolovci za dušu i muda, a očiglednog izlaza nema, tipa, kao onomad kad ste se na Maretovoj svadbi solidno ucvrcani optimistično uhvatili u krajiško kolo i sledećeg jutra se probudili u neidentifikovanom jarku sa izmeštenim unutrašnjim organima i iščašena oba jebena ramena zgloba. Pritom ste i žešći pičkopćenik. I baš u trenutku kada držeći je za ruku na putu ka pekari "Hleb&Kifle" po integralnu rol-viršlu za 189 dinara pomislite "Šta, nije ni drugima ništa bolje, nije veza samo med i mleko..." - BUM!, ispred pomenutog zdravstvenog objekta nalećete na sumnjivo iskeženu nepoznatu osobu muškog pola sa kojom se vaša lepša polovina upušta u jednako sumnjivu interakciju, čini se, sumnjivo intimne kakvoće. Vi bivate predstavljeni ovlaš, retroaktivno, možda čak ne i uopšte (mislim, ipak ste vi njen JEBAČ a ne tamo neki levi!) i čitava neprijatnost se završava njihovim (predugim) zagrljajem i oporim mirisom friške mokraće koja se sliva niz vaše obraze. "Ma, drug iz vrtića, nismo se videli sto godina..." njen je blagoglagoljiv refren koji ponavlja a vaša karta za izlaz iz tog limba. Tojest, ako niste pičkopaćenik, je li...
NJOJ:
Veza. Jedinstven način da svetu oko sebe pokažete koliko ste zrelo i odgovorno ljudsko biće, odnosno žena...a, pre svega, da ste u stanju da jednog muškarca zadržite kod sebe duže od produženog vikenda. Ovo potonje je, logično, čist mit savremenog čovečanstva a vi ste upravo brecnuli na pretpostavljenog. Istina je, ustvari, da ste zreli i odgovorni koliko bi bili i da ste van jedne emotivne veze (dakle, nošenje tampona i kondoma u neseseru se svelo samo na nošenje tampona a kako ovo drugo držite u noćnom stočiću pored kreveta za kad "ovaj navali") dok je "zadržavanje muškarca na duži period" nuspojava vaše nesigurnosti u samu sebe, teranja inata ženskom roditelju i pomirenosti da je Vanja Udovičić ipak nedostižni otac vaše ćerkice Atine-Magdalene. Bilo kako bilo - nalazite se u nekakvoj sopstvenoj verziji vrzinog kola, usamljeni a željni samoće, zadovoljeni a željni kurčine...i sve podseća na ono kada ste se na Svetlaninoj svadbi muvali sa klavijaturistom i jutro sledećeg dana dočekali slažući kablove od pojačala i jebenog Korg Tritona. Pritom ste i klasična kompleksašica. I baš u trenutku kada držeći ga za mišku na putu do "Taš" kladionice da uplati singl na Liverpul (jebeno opet) pomislite "Šta, nije ni drugima nešto bolje, nije veza samo fun, fun, fun..." - BAM!, na okuki ispred narečene lokalne institucije maltene se sudarite sa sumnjivo obdarenom nepoznatom pripadnicom ženskog pola sa kojom vaša jača polovina namah započinje jednako sumnjivo komunikaciju, čini se, sumnjivo odabranim rečima. Vi bivate predstavljeni jedva, polutiho, sramotno (mislim, ipak ste vi njemu DEVOJKA a ne neka tamo leva!) i čitav susret se završava njihovim (nedozvoljenim) zagrljajem i odvratnim smradom njenog jeftinog parfema na njegovom vratu. "Ma, ortakinja iz vrtića, nisam je video još od detinjstva..." njegovo je govnarsko objašnjenje uz tu sliku a vaša karta u jednom pravcu iz tog apsurda od veze. Tojest, ako niste kompleksašica, je li...
Zapravo, poverenje može da poljulja i bilo koja druga stvar...ako ljubav nije tu da mu drži lopovske.
Velika opasnost za oba pola. Pojava praćena višestrukim znacima upozorenja. Hodajući uzvičnici. Ako si žena, beži koliko te noge nose. Ako si muškarac, beži još dalje.
Opasnost od ove vrste se javlja u tri osnovne forme:
1. Kada su u pitanju žene, s obzirom na to da ga je Majka Priroda već darovala fizčkim kvalitetima i tako mu znatno olakšala put do ispunjavanja jednog od dva osnovna životna nagona, zgodan i lep muškarac je izuzetno loš jebač. Njegov seksualni performans se završava na svega nekoliko kratkih trzaja, nakon čega pripadnik ove vrste orgazmira uz zvuke fanfara i klarineta, ostavljajuću partnerku potpuno zbunjenu i frustriranu. Ali, to njega uopšte ne dotiče. On je potpuno zadovoljan sobom. A kako i da ne bude, zgodan je i lep. Smatra se da je njegov seksualni prerformans loš zato što u toku tog čina isključivo misli na sebe, a ako se radnja odvija u njegovoj režiji, ne retko se i ogleda u toku istog, jer su zidovi i tavanica spavaće sobe ovog jedinke često obloženi ogledalima.To naravno rezultira prevelikim sksualnim uzbuđenjem koje utiče na kvalitet i dužinu trajanja spolnog snošaja.Takođe, često se dešava i da ima tankidida umesto močuge, što čitavu stvar dodatno otežava u korist lepšeg pola. Ostali pripadnici muškog roda, koji nisu toliko zgodni i lepi, moraju mnogo više da se potrude da bi zadovoljili ženke, što ih čini mnogo boljim jebačima.
2. Pošto mu je već dat izgled, zakinuto mu je i na mentalnim sposobnostima, a kako se ni sam nije preterano trudio da ih unapredi, zgodan i lep muškarac ne može da se pohvali ni Bog zna kakvom pameću. Jednostavno, kroz život se provlači „na lepe oči“, a duhovit je koliko i krave u toku ispaše.
3. Kada su u pitanju muškarci, ova vrsta predstavlja opasnost, ne zbog toga što će pripadnici jačeg pola u njegovom prisustvu odmah da poprime homoseksualne sklonosti, već zato što je zgodan i lep muškarac krajnje nezanimljiva osoba. Ne prati sport, zbog slabijeg mentalnog kapaciteta nije duhovit, nije zainteresovan za klasične muške priče, jer mu seksa nikad ne manjka, a i više se zanima za „ženske stvari“, poput preparata za negu kose ili noktiju. Kad su sa njim udruštvu, ostali muškarci mogu da dožive frustracije zbog toga što im ovaj odvlači sve žene i na taj način im onemogućava „poentiranje“.
Naravno, kao i svako prirodno pravilo i ovo ima izuzetak koji ga samo potvrđuje.
Tri Vukajlijašice ispijaju kafu u nekom od kafića. Čekaju da pristigne četvrta drugarica i za to vreme razgovaraju, o čemu bi drugom do o Vukajlijašima...
V1: - Jaaaaoooj, otkako sam videla Krešimira na Reviji, nikako ne mogu da dođem sebi. Već sam se uverila da je pametan i duhovit, mislim, njegove defke su mi megasvrš, ali nisam očekivala da je tako lep i zgodan...
V2: - Ma, pusti to. Već ima jedan kvalitet iznad proseka za svoju vrstu. Pametan je i duhovit, a uz to je lep i zgodan. Mislim, koja je verovatnoća da bude i dobar jebač, a da ne govorimo o tome da ima močugu. Šanse za to su 1:10 na šesto sedamdes’ drugi...
V3: - Slažem se. Mislim da je Kreša očajan ljubavnik. Super je on ovako, ali sigurna sam da ne bi ispunio očekivanja...
U tom trenutku, vrata kafića se naglo otvaraju. Kroz njih utrčava četvrta drugarica praćena omanjim tornadom koji kvari frizure ostale tri. Na licu joj stoji osmeh od uha do uha. Ona zrači... Ona blista...
V3: - I-ju, sestro slatka, pa šta je s tobom...? Što si tako zadihana?
V1: - Jes’ ti to trčala dovde? Šta se dogodilo?
V2: - I gde si do sad, čekamo te već sat vremena...?!
V4: - Srela sam ga...
V1, V2, V3: - Koga?!
V4: - KreČimira, ovaj, Krešimira!
V1, V2, V3: Ne seeeeeeeriiiii!!!
V4: - Da! Krenem ja jutros u prodavnicu i naletim na njega. Prišao mi je da me pozdravi dok sam kupovala praziluk za prebranac. Sećam se samo njegovog: ’Ćao’, a posle toga mi je sve u magli. Totalno me je oborio, morala sam da ga pozovem „na kafu“...
V1, V2, V3: - Iiiiiiiii?!?!?!
V4: - Pa, šta da vam kažem, to je bilo jutros oko devet, a sad je pet popodne... Sva bridim i pulsiram... Bilo je neverovatno. Izvrnuo me je na postavu i vratio nazad toliko puta da sam prestala da brojim...
V1: Onda devojke da nazdravimo za sva odstupanja u šablonima Majke Prirode. Živeli!
V1, V2, V4: Živeli!!!
Nije bilo mobilnih telefona, nije bilo interneta, a živo te je zanimalo šta druga strana radi. I tebe, i sve oko tebe. Grlatiji su se dozivali, vezisti su upadali jedni drugima u frekvencije, oni koji su imali nekog iza neprijateljskih linija slali su pisma preko UNPROFOR-a, a ti si želio samo da se malo zajebavaš sa onima na drugoj strani nišana. I našao si način.
- A, što prašti ovde kod vas... Kud sam baš danas na kurac krenuo da vas obiđem!?
- Ne boj se, to nam bivša braća šalju mačka pismonošu. Sad će da dođe. Dođi, maco, dođi! Fini mačak, lijepi, jesu li ti ovi tamo davali loja? Nećeš ti loja, ti si naš mačak. Sad će tebi tvoj Spasoje da nareže slaninice...
- Šta to pričaš? Kakav mačak pismonoša?
- Vidiš li mu ovu poruku oko vrata? Princip je sledeći - napišeš poruku na papir i vežeš je na mačka. Onda ga izneseš pred rov i zapucaš. Mačak se poplaši i strugne do njihovih rovova. Evo se dopisujemo čitavo jutro!
- Bože, budale... Pa, šta pišu? Čitaj!
- Kaže 'vako: "JEBEM LI TI KONOPAC SA CRKVENOG ZVONIKA DUG SEDAM METARA!"
- Vid', majku mu, da sam juče umro ne bi' znao kol'ko je dug!
- Počeli su da se gađaju religijom. E, pa nećemo tako! Dajder mi tu stanicu!
- Šta će ti?
- Da zovem onog malog uču iz druge čete. Pametan je, sve živo zna. Soko zove orla, soko zove orla! Orao, javi se!
- Orao, prijem!
- Kako se zvala ona Muhamedova žena, što je oženio kad je imala šest godina?
- Ajša!
- Jesi čuo malog? K'o iz topa! Sad samo da napišem. :žvrlj, žvrlj, podvuc, žvrlj: E, tako! A, sad putuj, maco!
Mačak prestrašen pucnjevima kao metak se izgubi u magli. Par minuta kasnije, zviždalo je na sve strane. Uključila se i artiljerija.
- Šta napisa jeb'o te otac ludi?!? Pobiće nas k'o zečeve! Šta je, nije ti više smiješno?
- Ma, nek' prangijaju, ko ih šiša, strah me samo da mi ne prekinu komunikacioni kanal. Ako mi mačku bude falila dlaka s glave, njima će da fali glava, ja ti kažem!
Varijanta sankanja u dvoje, gde jedan pametniji nagovori drugog glupljeg da legne na stomak glavom ka napred, a on ga uzjaši sa sve sankama.
-Sneg do kolena, kafić u centru grada-
-E, jel danas sreda?
-Mhm...
-A kad Mrki ide u nabavku, jel beše sredom?
-Ma pusti bre, njega su da sad pojeli vuci, čovek koga žena nagovori da proda stan u centru i kupi kuću na Pičkovom brdu i ne zaslužuje bolje... Oooo Mrkela, evo mi baš o tebi... Ej sanke ostaju napolju!
-Ostaju kurac, tu su mi zalihe za nedelju dana a ulice su pune gladnih!
-Dobro ajd znamo se, al otresi sneg. Pa kakva je situacija na, kako se beše zove ono gde ti stanuješ, beše Miletinačuka? Ahahahahaha...
-E nije samo sam te čekao da kažeš tu sranje od fore, jutros baš dok sam prokopavao put da izadjem mislim o tome, zvao sam dedu iz Niša, pazi sad , Kod držmikurovaćki potok, gde se zapalila Miletinasiba, gde...
-I ja sam jutros čistio sneg. Skuvao sam kafu, otvorio prozor na terasi, prdnuo, i oduvao sve sa prozora. Bila je i jedna mala ledenica, ali sam je ostavio, mislim da ne pretstavlja opasnost po pešake...
-Ako i treba da me jebete. Jebao me i prostor, i veliko dvorište i Labrador Retriver u njemu, i žena i kad sam je poslušao. Auto neću moći do Marta da isteram, jel znate da sam izračunao da ću idući samo na posao svaki dan, napraviti nadmorsku visinu kao da sam triput popeo Everest?
-Ma boli te, dobićeš sportsku penziju...
-Imam ja rešenje za tebe, pošto imaš te sanke. Sednete ti i žena na topče, ti odozgo i pravo pod šleper... U zadnjem momentu se baciš, to se sve vodi kao nesreć...
-Ako jebi magare dok su mu noge u blatu.
-Misliš u snegu? Ajde Rudolfe, popi nesto pa polako... Kao da čujem tvoju ženu kako ti jodluje da podješ kući...
Arhaični nazivi za pletene, vunene čarape. Ako izuzmemo Bureka koji je svojevremeno sablažnjavao javnost nošenjem navedenih u kući ''Velikog Brata'', gotovo da ih danas u urbanim sredinama niko ne upotrebljava. Ovi proizvodi domaće hend-mejd radinosti su međutim i dan danas jako popularni u brdsko-planinskim predelima duž granica Srbije, kao i ruralnim naseobinama u unutrašnjosti. U ranijim vremenima bile su neizostavni deo zimske opreme svakog poštenog čoveka koji je radeći od jutra do mraka bio stalno na nogama, te su čarape, budući da su od vune, pogotovu u teškim vremenskim uslovima zagrevale nogu i istovremeno upijale vlagu koju produkuje površinski deo kože stopala, te su na taj način sprečavale nastajanje siromirisa protiv kojeg danas koristimo različite vrste preparata.
Zanemarene unapredjenjem tekstilne industrije postale su odlika prostakluka i seljoberstva među današnjim 'modernim' svetom.
Nemanja se pakuje za Beograd. Ulazi nana u sobu:
- Iju sinko, će da naD-Zebneš, gledaj ovo tanko sve, sine gde ovo nađe da uzmeš (pretura mu po koferu i cokćući nastavlja) pa ja ovim ne bi' ni pod obrisala, babe mi moje!
- Nano, tvoja baba je odavno u večnim lovištima, tako da... Molim te il' mi pomozi il' me pusti da se spakujem...
Nana podiže jednu čarapu, od onih plitkih, letnjica, zagleda je, pa dodaje:
Ovo ni na onu stvar ne možeš da natakneš! Nego da tebi ja dadnem obuvke, pa da se utopliš k'o čovek (zavlači ruku u kecelju, meškolji i izvlači kesu sa 'papkama') eto, nana ti isplela još od kad, al' ti ne dolaziš kući...
-Šta će mi bre to nano, tamo je parno grejanje, a i imam gomilu čarapa, videla si...
- Ono čarape?! Ono nije ni za pod p.... žene da stave kad im curi! Nego nanu salušaj kad ti priča, će da se smrznu noge, a od noge sve strada - i glava i ona stvar, pa posle ''Ne mogu'', pa daboGme da ne možeš kad se nastudiš! (Uvuče mu kesu u kofer i pretrpa
ostalim stvarima) Tako, da nosiš i ne mari ako pocepaš, nana će još da isplete! I devojki će tvojoj nana da isplete... Ajd' pa živ mi bio...(mrmljajući sebi u bradu napušta sobu).
Nemanja zatvara kofer, šta će, naljutiće se nana ako ih nadje posle u sobi.
... Par sati kasnije, stan u Beogradu:
- Joj ljubavi šta ti vučeš sve! (Sofija mu pretura po stvarima)...
- Ma, znaš, moji, uvek me natovare k'o magare!
Mešajući dalje nailazi na 'obuvke'...
- Šta ti je ovo mene ti?! (Razmotava kesu i vadi vunene obuvne rekvizite izvežene ptičicama)... Ahahahahahaha
- Ma nana ugurala, nisam hteo da je uvredim! (slaže postidno-tužnu facu).
- Hahahahaha... Ahahahahaha (zagrli ga i poljubi, pa se odmakne, podigne obrvu i počne): Ahahahaha s kojim se Gedžom ja zabavljam! Hahaha, dođi da te cmokim!
Najčešći odgovor navijača poražene ekipe nakon neke utakmice.
Situacija 1
Navijač 1: “ Brate al’ ćemo da vas prskamo u nedelju, imamo 6 bodova više,nikad jači nismo bili, Murinjo kad stavi taktiku, titula je naša ”
Navijač 2: “ Brate samo se ti opusti i uživaj u magiji ”
Nakon utakmice, rezultat 1-3
Navijač 1: “ Ćao matori”
Navijač 2: “ Šta bi ono majstore, bilo tesno, bilo 1:3, pustili smo vas da vodite 1:0, ali jbg-a igra se do 3, kažu već toplije za 3 stepena”
Navijač 1: „ Ma nemam pojma matori, nisam gledao utakmicu, nigde nije imao prenos, net mi zakucava, a i došli mi neki rodjaci pa sam morao da budem sa njima”
Navijač 2: “ A jebena stvar brate moj, sledeći put lično ću ti obezbediti prenos, da gledamo zajedno, da vidiš, da ne budeš neobavešten,ne ide!”
Situacija 2
Navijač 1: “ Brate dolazite na našu svetinju ,Marakana, pun stadion, delije u transu, Robi majstor kada stavi taktiku, poješćemo vas, jadni Čaša Ilić i Vukić, neće se videti, pregazićemo vas”
Navijač 2: “ Ma brate samo se ti nadaj, Vukić mačka rešava situaciju, nemate šanse, ne pomaže ni Prosinečki ,ni sudija, dobijamo vas garant”
Navijač 1: “ Ti si lud brate moj, kada vas budemo dobili ,dušu ću da ti vadim od zezanja”
Nakon utakmice rezultat 0-2
Navijač 1: “Ćao brate,Šta ima?”
Navijač 2: “Pa ništa novo brate, opet smo vas dobili u derbiju, bilo zajebeno ,bilo 0-2, šta sad imas da kažeš?”
Navijač 1: “Kako bilo, nisam gledao utakmicu, morao sam da učim, imao sam ispit danas, a i šta da gledam kad nam je fudbal u kurcu..."
Navijač 2: „Pa bilo isto kao i svaki put, vi prčkate, mi dobijamo, još Rnić igra za vas, udara somina rukom, i ništa,ne ide pa ne ide, Vukić mačka 1, Šćepović dete zaigrao se, ne zna mukica da ne ide da se jebe magare dok su mu noge u blatu, ali jbg,biće bolje”
Navijač 1: „Eto i šta ja da gledam, kada ništa ne znaju...”
Navijač 2: „Brate više te nemam ni želje zajebavati, dojadilo mi više da dobijamo...”
Vremenski uslovi koji vladaju na našoj planeti u svojoj raznolikosti nepresušan su izvor inspiracije generacijama homo erektusa. Nonšalantno plasirana opaska o vremenu može da pokrene razgovor s mrtve tačke, popuni rupe koje zjape u njemu, a po mnogim svedočanstvima, neki su se tako i smuvali. O vremenu može da se priča čak i kad je savršeno, prostom opaskom o prijatnosti istog uz smešak bika Ferdinanda u cvećari, međutim, mnogo je inspirativnije pomenuti ga ako mu parametri odstupaju od normale, a što su ta odstupanja veća to je razgovor žustriji i strastveniji. Nema tog predanog vozača kakvog šlepera koji neće sočno opsovati januarske mećave, niti građevinskog radnika koji neće prokleti avgustovske vrućine kada se hladi metodom mis mokre majice dok mu sugrađani uživaju po bazenima.
Naravno, i ovo pravilo ima svoj izuzetak jer i vašim gradom sigurno šeta poneki meteorološki relativista. On o vremenu nema šta da kaže iz prostog razolga što u nejmu ne vidi ništa neobično, ako baš bude primoran reći će kako ove naše vrućine prema afričkim nisu ništa ili kako metar snega na aljasci ne bi prepao ni severnoameričko bodljikavo prase visoko međedu do kolena. Meteorološki relativista je građanin sveta i vidi širu sliku. Meteorološki relativista je, drugim rečima, jedna belosvetska budala koja će najverovatnije da umre od sunčanice a decu imati neće jer, kako kažu naši stari, nema kajgane od smrznutih jaja.
Da ti ja, sinovče ispričam kad sam onomad živeo u Jordanu. Bilo je to za stare Juge, ono kad smo dobro živeli s braćom nesvrstanim arapima, dobra raja jebeš mi sve, jedino što rakiju ni da liznu. Elem dobri ljudi a i lepa zemlja, a što im je tek klima da ti pričam, ceo svet sam proputovao, samo u Sarajevu nisam bio ali to čudo vidio nisam. Tamo ti je tries stepeni vrh toplotnog talasa kad kokoške zalegaju po ulici a tebi ništa, suv vazduh pa ni ne osećaš, ma milina jedna. A tek zima, ispod deset stepeni tamo ti se one nji'ove ptice u letu smrzavaju a meni smešno kad se setim kako je bilo na bušotinama u Sibiru ono kad smo bili.
Ete, šetam ti ja jedne zime s decom, i njih sam poveo, moglo se tada, a ono pada sneg. A tamo ti sneg pada dva dana u godini, padne ga čisto da kažeš da ga je bilo, zabeli ga pa se otopi do jutarnje molitve, a ja ženu i decu pod ruku i u šetnju, želja me neka spopala. Šetamo ti mi tako, lepo veče a svi se zavukli u kuće od nepogode, nigde nikoga, prostran grad, široke ulice al jedino što su trotoari po' metra visoki, svi vozaju neke džipove pa da se ne penju valjda. Nije to loše nego što pred svaki semafor silaziš ko s perona, dojadi ti kolica da nosaš pa šta ćeš nosiš decu u onom bože svašta ko kakav kengur, tegliš ih ko magare. I šetamo ti mi tako, uživamo, ono propada lagano pokoja pahulja, kad ti staje jedan džip pored, unutra vozač i suvozač a obojica se umotali oči im ne vidiš. E sad, razumeš, meni ne bi svejedno, jeste Jordan lepa i sređena država al opet ima manijaka svuda, izvuče bombu i bum, a ja s decom pa i nije zgodno, znaš. Ovaj iznutra mi nazva selam, ja šta ću, decu iza sebe pa mu otpozdravim, selam selam kobasica mortadela i tako to, a ovaj će "Gospodine, sigurno ste ostali zavejani negde uz put pa ako vam treba prevoz ili da vas otšlepam samo recite".
Kažem ti ja, mnogo fin narod.
