Samozvani urednik filmskog programa koji sa sobom uvek nosi svoju već godinama istu DVD kolekciju filmova i serija u kojoj god televiziji da se pojavi.
- Rambo 1, 2, 3
- Totalni opoziv (prevod malo loš)
- Terminator 2 (disk na kom je Terminator 1 se izgrebao pa ne radi)
- Niske strasti (počinje da preskače na 00:38:16, pustiti reklame)
- Deca špijuni ( snimak malo loš, nije bilo bolje kopije na Torrentzu)
- Neki trileri sa anonimnim glumcima
- Seruja "Odeljenje za ubistva" (fali par epizoda ali nema veze, ionako niko to ne prati konstantno pa neće da se primeti)
- Žikina dinastija (sve komplet, za novogodišnji program)
- Sabrana dela Bate Živojinovića
(i tako dalje, na našu nesreću)
Stari i davno zaboravljeni izraz, još iz vremena pre VHS plejera kada ste film mogli da odgledate samo na jednom od dva državna kanala ili, naravno, u bioskopu. E, bioskop je bio poseban doživljaj, kako zbog gužve i teškoće nabavke karata, tako i zbog ogromnog platna i tog posebnog ugođaja. I tačno se znalo ko gde sedi: zadnji redovi su bili rezervisani za zaljubljene parove, dok su u prvima bili pravi filmofili koji nisu nikako hteli da propuste ni najmanji detalj filma, često zureći u svaki milimetar tog velikog platna otvorenih usta pred tim čudom tehnike.
Naravno, i žanr filma je odlučivao o publici. Kad bi se emitovali američki akcioni filmovi (kojih je bilo i ostalo na tone do dana današnjeg), trčali bi klinci. Mislim, morali su da gledaju likove u filmovima poput Rambo, Komando, Predator (al' onaj prvi) gde glavni junak na sebe natovari količinu oružja i municije koja bi stala u osrednji vojni arsenal u Tirani i krenuli da praše time po mrskim im dušmanima kako bi im se najebali keve. Osnova radnje je bila pucnjava, a klinci bi se otimali za "plac-kartu" u prvom redu, da ništa ne propuste i da se užive.
I otuda taj izraz kojim su ih stariji podjebavali kada bi se pohvalili da su gledali takav film iz prvog reda, puni oduševljenja. Kada si već bio u prvom redu da gledaš svo to rokanje iz što je veće moguće blizine, jesi li bar sakupljao i čaure za suvenir?
Naravno, kako bi i ta klinčurija dobijala na godinama, tako bi se selili na druge vrste filmova i polako uzmicala u zadnje redove u pratnji suprotnog pola.
- Uuu, ćale, što sam sinoć u bioskopu gled'o novi film sa Švajcenegerom! Ne da je pucao i pucao i...
- Jesi bio u prvom redu?
- Uh, još pitaš! Milina!
- A jesi li sakupio čaure?
- ...
Usresrediti se svim svojim bićem ka ostvarenju zacrtanog cilja, najčešće nakon par neuspelih pokušaja, odnosno padova prilikom savladavanja prepreka na zamišljenom putu. Čvrsto odlučiti da ovaj put idete do kraja, kakav god ishod bio.
-Kako je na faksu?
-Nikako, padoh juče krivično šesti put.
-Nevera. Pa šta ćeš sad?
-Gulim dupe do sledećeg roka, naštrio sam se k'o Rambo nož.
------------------
-Večeras zovem Sonju na gajbu, dosta sam ga bacao u nesvest.
-Sonju radodajku? Sonju koju su Mikica i Filip spavali u rč na haubi Juga 45? Nemam lepe reči.
-Naoštrio sam se tebra, nema nazad.
-Aha, da, da kapiram. Oštrio si ga mesecima, pa si se naoštrio za večeras. Fino.
Dodjes gajbu umoran i nesto da pogledas a keva ,bez daha, na Pinku gleda tursku seriju,i posle pola sata ubedjivanja da pusti nesto drugo,prebaci na Prvu kad ono tamo dve turske serije za redom
ja: kevo mojne mi gledas te balije pusti nesto drugo
keva: ma bezi tamo samo ovo gledam
ja:kevo daj nesto da jedem
keva: ma jedi sta nadjes
ja:mojne me smaras sad ce Rambo na prvoj
(posle otimanja oko daljinskog prebacim na prvu, kad K***C tamo pocinje sledece tursko govno)
ja: A bre kevo ima da nabijes kondiciju ko ronilac na dah od tog turskog maratona...
Poslednja rupa na svirali pri upisu u srednju školu. U fazonu Dpš-a(Definitivno poslednja šansa), ali još gore. Jedina školska ustanova gde je profesorima mrskije da dođu na nastavu nego učenicima. Mnogim profanima na pamet često pada, da saspu bure metaka iz ručnog topa u sve živo i mrtvo u školi i da odu u zatvor, da budu kučka nagruvanom brđaninu sa palamarom do zemlje(ako stoji na prvom spratu). Ili to, ili kanapče pa da se bese.
Škola koju upisuju likovi koji su u 3. osnovne cirkali skivi, jer su vops prevazišli u produženom boravku. Šibali su osmake za klikere i keš za užinu i silovali naduvane tetkice u ostavi za metle. Roditelji su od njih digli ruke davno. Priča se da njihove keve na porođaju vrište kao kad Mesi gleda Jelen superligu i crnac u društvu KKK-a. Ovi žestoki momci sa vrućeg asfalta su rešeni da nešto završe. Da upišu nešto bolje ne mogu, a i ne žele. Tako da je ova škola za njih idealna.
Sam boravak u propaloj, spermom premazanoj, zgradi nikome nije prijatan. Umesto knjiga nose se rambo noževi, bokseri, buksne, po neka utoka i malo belog. Standardni školski pribor. U krugu od sto metara oko škole može se osetiti testosteron u vazduhu. Jednom u par decenija, tu zapadne i neka bicuri. Obično debela, masna, nedojebana čibuljičarka sa brčići ala Vuk Karadžić, ili muškarača, za koju, dok ne skine ćega, nisi siguran kog je pola. Svejedno, i jedna i druga izađu iz škole izbambusane kao matore cavulje iz šiptarskih pornića, tako da više nikada ne mogu da hodaju normalno.
Ustanova za one sa čeličnim mudima, vakuumom u glavi i nadgrobnom pločom u šteku, kao poklon za neki 18. ili 19. rođendan. Desi se da zapadne i neko ko odudara od stereotipa, ali zato svaki dan bude stereo izudaran. Lik koji najčešće završi u parku ispod klupe u svojim govnima ili na groblju.
Ono što spriječava iznerviranog lika da razlupa njušku smaraču koji ne zna kad treba da zaklopi labrnju. Međutim, kada ta brana više ne može da izdrži film puca. Tada od mirnog kolekcionara mirišljavih maramica nastaje divlji kostolomac i sakupljač ušiju i prstiju svojih žrtava, koji će palicom da ti prefarba facu u blage nijanse plave i crvene. Ugaziće te kao durmitorski brabonjak, začiniće te sačmom, o'kinuće ti glavu mačetom, iskenjaće ti se u utrobu i baciti ostatke u potok. Bolje da cutiš.
...I ovaj ti njemu kaže: "Vi smrdljive izbjeglice treba da se vratite u svoje šumske jazbine i da umrete tamo, ko i sva divljač." Tu ti Mitru pukne film, skoči ti on na njega, tresne mu glavu o šank, pukne ga flašom loze i ovaj padne na pod. Onda uzme da ga šutira u glavu, iznese ga napolje i krene da ga vuče po kaldrmi. Na kraju mu nab'o onaj njegov Rambo nož u šupak i otiš'o u pravcu Đakovice, i više ga nismo viđeli.
RPG (roll playing games) su vrsta društvenih/kompjuterskih igara kojima je jedna stvar zajednička – XP (experience points). U eri Commodore 64 i Rambo TV Games znao si da si na naprednijem nivou tako što su neprijatelji/nebo/okolina postajali drugačije boje (ljubičasta ostaje najzajebanija kroz decenije!), dok u epohi RPG-a neprijatelji (bili oni na strani svetla ili tame) iz svinja polako prerastaju u zmajeve, iz vukova u katapulte i iz devojčica sa košaricom pečuraka u pegaze sa sisatim ribama na leđima!
I kako složenija igračka iskustva nailaze, ti si prethodnim obračunavanjem sa nezakonoljubivim šumskim zverima zaslužio progres, tj. unapređivanje i sebe samog, pa i ne primetiš da je preklati Kiklopa jednako jednostavno koliko i plesati Tae-Kwon-Do sa lokalnim dilerima - prosto si previše SREĆAN što sada možeš da nosiš Sekiru Pravdive Krvi (krivica nasumičnih generatora imena po statistikama oružja) i Netrošene Zelene Nunčake Zeta Od Jednoroga!
Veruješ da si različit, da si oh, koliko samo moćniji od onih neinventivnih igrača koji sigurno i ne znaju da plavi Item-i služe samo da se prodaju kod trgovca (koji je ubeđen da je čistina usred Šume Vrisaka Potamnelih Leprechaun-a najbezbednije i najprometnije mesto za vršenje razmene dobara), kako bi posle mogao da pazariš nešto napravljeno od Afroditine Sline, nego nose kompletan inventar u plavoj boji, i ne primetivši radioaktivno-zelene momente svuda oko ubivenog Boss-a!
Problem (iako je igranje RPG-a dijagnoza samo po sebi) se javlja kada RPG iskustvo poželiš da preneseš u stvarni život. Kada želiš da od svakoga budeš bolji u svemu, kada osetiš poriv da se potpišeš ispod uspeha nekoga drugog. I što je najgore, to mi je samo dobra donelo! Stigao sam do sada u životu dalje nego što sam se mogao nadati, i prešišao sve one sa kojima sam se poredio. Ali je trik u tome što uvek postoji sledeći „level“, i dok si toga svestan, dok ne presečeš kabel – ne možeš da se odvojiš od ekrana. I svestan da postoji više, postaješ nesposoban da uživaš u trenutku.
Primer...? Sedim tri dana na Vukajliji i pišem članke koji kurca ne vrede, da bih dobijao neke tamo pluseve za čije babe zdravlje?! Gde ćeš jači primer!
Smradovi koji sasvim sigurno nikada neće izmisliti teleport, neće usavršiti bežični prenos struje, neće otkriti način da pivo uvek ostane hladno... Zbog zato, unaprediće svako moguće oružje do perfekcije, pokušavajući ljudskom rodu da olakšaju milenijumsku tendenciju međusobnog sakaćenja i istrebljivanja.
Još od prvog genijalca koji je zarezan kamen pričvrstio na motku i ubio komšiju da bi mu oteo ženu i komad mesa, razlozi za ratovanje se nisu promenili. Resursi. Dobro, jeste malo smešno da je sedište NATO u zemlji koja je poznata samo po vaflima i pivu, ali šta da se radi. Ajnštajn je rekao da će se četvrti svetski rat voditi toljagama, ja se nadam da ću sa ovim iskustvom preživeti, ne bih li im prodao foru o kamenu na toljagi... Ljudska je nada nenadjebiva, što kaže Rambo.
Još jedna nimalo rijetka pojava u holivudskim akcionim filmovima. Naime, glavni likovi mnogih holivudskih filmova preživljavaju u situacijama iz kojih ni najbolje pripremljeni specijalci ne bi izašli živi. Takvi likovi preživljavaju padove sa više desetina metara, uspješno bježe od eksplozija i uspijevaju savladati i po više desetina pa čak i stotina protivnika bez ičije pomoći. Vrijedi napomenuti da iz nabrojanih situacija ne samo da izlaze živi, već često i nepovrijeđeni.
Ovi likovi ne duguju svoj život sreći, već nevjerovatnoj pripremljenosti za sve prepreke na koje mogu naići. U stanju su da barataju svim tipovima vatreniog oružja od pištolja pa do snajpera a često su poznavaoci jedne ili više borilačkih vještina i uz to još posjeduju nevjerovatnu fizičku snagu. Imaju položen vozački za svaku kategoriju i pritom nerijetko znaju upravljati i avionima, helikopterima, brodovima, podmornicama i mnogim drugim nama manje poznatim prevoznim sredstvima.
"Nedodirljivi" likovi imaju i zanimljivu naviku da se na lice mjesta pojavljuju sa stilom. Ovakav lik, neće otvoriti vrata i uperiti pištolj u negativca, već će radije uskočiti kroz prozor (bolje reći kroz staklo) u prostoriju prepunu naoružanih tipova i pritom naravno pogađate ne zadobiti ni najmanju posjekotinu niti biti ranjen od strane prisutnih.
Sve scene borbe u kojima se pojavljuju "nedodirljivi" obično se zasnivaju na obrascu po kojem je glavni lik brojčano nadjačan i pritom su njegovi protivnici obično još i naoružani do zuba. Uprkos (u realnosti) gotovo bezizlaznoj situaciji, protagonista sa lakoćom savlada svoje protivnike i pritom u većini slučajeva ne biva ni ranjen. Ako je već ranjen, uz bolnu grimasu, po mjestu ranjavanja se počeše kao da ga komarac ujeo i nastavlja se boriti podjednako dobro kao i do tada.
Najpoznatiji primjerak "nedodirljivog" je Rambo (Silverster Stalone) čije ime služi da opiše, tako da kažem čovjeka od akcije, iako ni likovi koje tumače Čak Noris i Stiven Sigal ne zaostaju mnogo za dotičnim.
A: Stivene, sad je ona scena đe ulaziš u onaj hangar i tamo te čeka jedno 50 žutih koje ćeš naravno pobiti. Na kraju, znaš već eksplodira bomba a ti skačeš sa krova dolje na one strunjače kako bi je izbjegao.
B: Da, da. Razumijem.
ulazi u hangar, Jakuze ga primjećuju i obasipaju paljbu po njemu. Stiven ih naravno sve savlada golim rukama i raznim priručnim sredstvima koja nađe usput. Penje se na krov i bomba "eksplodira" dok on skače.
A: Odlično, odlično. Ajde Stivene, dolazi 'vamo sad će ona scena đe praćkom i bilijarskim kuglama obaraš helikopter. Stivene!
C: Zovite hitnu! Promašio Stiven strunjaču!
Većina filmova koji se vrte po bioskopima i malim ekranima su snimljeni totalno šablonski, i obraćaju se određenoj ciljnoj grupi. Tek ponekad iskoči nešto drugačije, navodno novo i sveže, oko toga se dignu rasprave, velika prašina da bi se ispostavilo da je i taj film snimljen upravo zato, da izazove pozitivnu ili negativnu reakciju publike, i time dobije veliki publicitet.
Muški filmovi: Filmovi u kojima veliki broj ljudi umire za veoma kratko vreme.
Rambo, Komandos, Od sumraka do svitanja, Kill Bill...
Ženski filmovi: Filmovi u kojima jedna osoba bolesna i umire polako, celom duzinom filma.
Jesen u Njujorku, Umreti mlad, Slatki novembar, Beležnica...
Blok basteri: Fimovi koji privuku i muški i ženski deo populacije, koji, gle čuda, vole zajedno da idu u bioskope. To su filmovi u kojima umire veliki broj ljudi, a u centralnom zapletu je romantična priča koja završava hepi endom ili pogibijom jednog od glavnih aktera.
Ajvatar, Kitanik, Armagedoni-Hirošime-Perl Harburi i ostale katastrofe.
Umetnički filmovi: To su filmovi o kojima svi pričaju a niko ih nije gledao.
Srpski film
