Kažemo za nekoga ko bukvalno usta ne zatvara. Ne daj bože da napravi pauzu kako bi udahnuo/la vazduh, kada već može da kaže štošta dok ga udiše.
Melje ko prazna vodenica, prosto rečeno.
- I šta mi radi komšinica Rada?
- Ma idi bre, jedva je ofarbah! Ne mogu ni glavu da joj namestim, jer sve mlatara dok priča. A priča i kad diše, za pola sata sve stigla da mi ispriča, i kako je bila strini na sahrani, i kako joj je unuka dobila prve zubiće...
Rečenica kojom mame i bake završavaju bajke i samim tim na njih stavnjaju svoj jedinstven pečat. Obično sledi posle višeminutnog uspavljivanja deteta za koje ovo znači kraj pripovedanja.
Loš pokušaj da pred ortacima ispadneš džentlmen.
Nisi jebo, i šta sad...
E jebote, kad su koknuli Đinđića, tri dana nisam mogao da gledam crtane, nego njegovu jebenu sliku!
TRI DANA!
Zovem se Ivan, imam 28 godina.
Da, ja sam jak i rijetko karakteran čovjek. Takvih danas nećeš sresti mnogo na ulici - rekoh joj. Volim sebe, uživam u životu i mogu se pohvaliti da sam srećan. I slobodan. Bez okova sredine i jebenih predrasuda o drugima i o sebi. Zar i o sebi možeš imati predrasude?- pitala me je začuđeno. Naravno da možeš, sigurno sam joj odbrusio.
Imam sve što poželim u životu. Kuću, kola, apsolvent sam na Pravnom fakultetu, ako Bog da imaću uskoro i posao. Sve, skladan i uređen život. Samo nekako mi fali topla ženska ruka, da me zagrije u zimskim noćima. Treba mi neko s kim ću se probuditi ujutro, radostan i pun poleta. Dosta mi je više ovih bezveznih šema i neobaveznih viđanja, neiskrenih poruka i potrošenih noći.
Ih, ja sam ti baš romantičan. Ni sam ne znam koliko puta sam plakao dok sam gledao tužne filmove. Ne znam, pogode me, odmah zamislim da sam na njihovom mjestu. Jako mrzim što je tabu da muškarci plaču. Pa šta, i mi imamo emocije zar ne. Recimo, ja kad čujem Balaševića, meni suze gotovo odmah kreću na oči. Sva ona sjeta, naboj emocija i besprijekorna snaga izraza. I ne znam šta ljudi imaju protiv Sergeja Ćetkovića i takvih. Čovjek samo izvlači najdublja osjećanja i sebe. To je danas, draga moja, najteže.
Ma svašta slušam, osim ovih novokomponovanih, Seke, Mije ili kako već. Ja sam ti u tom nekom eks-ju rok fazonu, znaš, sviram i gitaru. Nekada sam svirao i harmoniku i sintisajzer, pošto su me moji upisali tamo. Htjeli su da sviram narodnjake, ali se nisam dao, hehe. Daaa, slušam i pank i metal i još štošta.
I da. Nastavi da pričaš o svom propalom životu, nedosanjanim snovima i o tome kako si ti eksperimentalni dokaz Marfijevog zakona. Slušaću te. Šta ću, volim da slušam ljude i svi mi kažu da znam. Znaš li ti da je Dostojevski čitav svoj život proveo u slušanju ljudi? Da, baš zato je i napisao sva ta kapitalna dijela. Naravno da sam pročitao mnogo knjiga Dostojevskog. Čuj, ne djelujem ti kao neko ko ga čita - kao ljutnuh se.
Naravno da ću ja platiti. Neee, nema govora, ja plaćam. Možemo malo na kej, da prošetamo. Dunav je najljepši u ovo doba godine, zar ne? Imaš slobodnu gajbu? A ne, ne bih na prvom sastanku da idemo kod tebe, nisam takav momak. Možda bih i mogao, ionako nemam ništa pametnije da radim.
Još jedan šugav dan. Tmurno je. Jebeno nebo kao da hoće da se popiša po meni. Nisam položio nijedan od tri preostala ispita, a koliko sam učio nikada i neću. Ćale mi je zabranio auto, ukinuo pare, skoro me izbacio iz stana. Zbog svega prethodno navedenog, i Biljana, iz priče iznad, me je ostavila.
Zovem se Ivan, imam 28 godina. Od svega čime me je život obasuo ostao mi je go kurac. I jedna lovačka priča, za naivne. Samo, taj naivni sam, između ostalih, i ja.
Definicija je pisana za LOVAČKE PRIČE.
Ne tako davno to je bio slucaj za sazaljevanje, sada je to pojavom mobilne telefonije jedna sasvim normalna stvar.
Najveća prskalica. Puko lik. Izduvao. Otišao sa živcima. U kurcu je i fizički i psihički. Ima rupe na mozgu.
Nebo : Čuo sam da imaš ket?
Mafke : Imam brate dva. Jedan je da se zaradi a drugi je za Mafketaaaaaa!
Jesti ćevape u Sarajevu i pricati, sveobuhvatno!
Česta karakteristika Ivice Dačića.
''A mogao sam onu moju, mnjammnjam, ko bi reko čuda da...''
(N.B. Priča ne sadrži opscenosti. Unapred se izvinjavamo na tome. Autor )
15. april 1912 god., negde na Pacifiku
Poslednji ostaci svetlosti dana već su odavno iščezli u tamnoj daljini horizonta kada je gospodin Charles Herbert Lightoller, prvi oficir u kraljevskoj mornarici Njenog Visočanstva, izašao na terasu pramčane palube i udahnuo sveži večernji vazduh. Naginjući se blago preko bezbedonosne ograde, sa zadovoljstvom je posmatrao penušavi trag koji su za brodom ostavljala dva moćna Harland&Wolff parna motora od 16,000 konjskih snaga. '' Miriše na maglu.'' - pomislio je. Još neko vreme je uživao u ovom prizoru a onda se uspravi, namesti oficirsku šapku i izvuče iz unutrašnjeg džepa svoje rajsko-bele uniforme srebrnu tabakeru koju je dobio od svoje verenice, gospođice Emily Huntingtonsohn, na poklon pred isplovljavanje. '' Đavolski dobra cura! '' – skoro naglas reče Charles. I jeste bila. Od onog prvog prohladnog jesenjeg dana kada ju je video u gradskom parku u East Herefordu, znao je da je ona TA. ''...Ili je to samo bila ona modro-plava haljina od jorkširskog tvida koju je imala na sebi!'' - kako se, tobože, pravdao svojim kolegama. Nasmejao se i uzeo cigaretu.
- ''Prelepa noć za plovidbu, gospodine Lightoller, zar ne? Vatre...?'' -
Gospodin Lightoller se trgao. Pored njega je stajao Harold Godfrey Lowe, šesti oficir u kraljevskoj mornarici Njenog Visočanstva, i držao u ruci upaljač marke Ronson. Na licu mu se ocrtavao šeretski osmeh koji je nasledio od oca, rovokopača u rudarskom basenu Pembrokshire-a, dok je upaljač, pak, nasledio od pokojnog dede.
- ''Nisam znao, gospodine Lowe, da ste toliki džentlmen...'' – procedi Charles paleći cigaretu i pružajući otvorenu tabakeru. – ''Mislio sam da sinovi engleskih rudara-protestanata nemaju baš izražen smisao za romantiku...'' -
- ''A ja, Charles, da gospoda sa livada u Hampshire-u ne traže pomorsku karijeru ali izgleda da smo se obojica prevarili.'' –
Nasmejali su se. Ovo im je bila prva zajednička plovidba još od obuke u kraljevskoj pomorskoj školi u Sauthampton-u i stari drugari iz školske klupe su potajno bili jako srećni zbog toga.
- ''Kako je kapetan Smith, Charles?'' – prvi se uozbilji Harold – ''Nadam se da ti nije previše inkonvinientno da govorimo o tome...''-
- ''Ne, ni najmanje. Pa, obzirom na količinu alkohola koju je kapetan Smith sinoć uneo u svoj telesni sistem, mislim da ću morati još neko vreme da ga zamenjujem na dužnosti. Ipak, njegov lični ađutant mi je u poverenju rekao da je dobri kapetan jutros konačno prestao da povraća. Pravo čudo, rekao bih, posle sinoćne konzumacije...''-
- ''Prosto ne mogu da verujem da je kraljevska mornarica dozvolila da jedan takav čovek upravlja najvećim i najmoćnijim brodom na svetu. To je katastrofa koja čeka da se dogodi, stari moj...! ''-
- ''Nažalost, bojim se da je alkoholizam kapetana Smith-a samo vrh velikog ledenog brega - ako me razumeš...'' – uzdahnu Charles zagledan negde u morsku pučinu. – ''Mislim da si i sam primetio koliko je siromašan izbor jela u glavnom restoranu. San Pjer šuren u kozjem mleku i Chateau Lafitte iz 1789-te ?! Mora da se prokleto šale! Pa, ni mrtav ne bih stavio tu prostotu u usta, uopšte da ne pominjem jeftini, pozlaćeni escajg! A tek muzika...Kriminal najviše čistote! Prvi kvartet Berlinske Filharmonije ni u kom slučaju ne može da odgovori visokim zahtevima prefinjene engleske publike. Na sve to, juče sam skandalozno dugo čekao da se oslobodi jedan od samo dva terena za tenis a, među nama govoreći, zaista ne želim da komentarišem broj Iraca i Škota u posadi. Mislio sam da te gamadi u engleskoj mornarici više nema...'' -
- ''Izvini što te prekidam, Charles, ali učinilo mi se da sam nešto video u daljini...Sedam-zarez-tri kilometara u pravcu severo-zapada...'' – I jedan i drugi uputiše značajne poglede u tom pravcu. Neki par je stajao zagrljen na samom pramcu broda. Ljubili su se.
- ''Hmm...Ma, učinilo ti se, Harolde. To su samo galebovi.'' - reče konačno prvi oficir. – ''Hajdemo unutra. U posedu sam izvrsnih cigara iz okruga Kent...'' -
I tako je nastao izraz iz naslova.
N.B U tekstu su korišćene informacije sa internet sajta Wikipedia. Nijedna životinja nije povređena tokom produkcije ovog teksta. Hvala
Sasvim dovoljan razlog da posumnjate da osoba koja je svoju rečenicu počela ovim rečima laže.
