Deo kućne, studentske, sa početka zajedničkog života ili slično biblioteke, kada je entuzijazam meren težinom knjiga koje pazariš. Teško, beskorisno čudo koje si uzeo jednom u ruke i, dao Bog, nikad više. Jedinu pravu svrhu u životu će naći o slavskim radostima kad zafali nešto veliko, teško i kabasto za oblande.
Vujaklijin rečnik Veliki atlas sveta, 1982 Njihovi dani, Jovanka i Tito, 1980 Istorija umetnosti, 1986 Mala enciklopedija, Pn-Š, 1989 Patologija, medicinski fakultet Veliki narodni kuvar, 1987 Sintaksa engleskog jezika 1 i 2 Hiljadu ZAŠTO - Hiljadu ZATO Larusova enciklopedija
Romski jezik je zapravo skupina više-manje različitih dijalekata, jer su Romi svugdje preuzeli riječi i oznake jezika naroda među kojem su živjeli.
Romski nema svoj prajezik kao jedan jezik, jer se ne radi o jednoj etničkoj skupini, već o kasti radnika u službi nekoliko kraljevina koje je pokorila dinastija Gupta i rastjerala vojničku kastu. Nju je kasnije izbjeglički život zbližio, što je dovelo do nekih sličnosti u jeziku. Nastojanje Roma da ujedine sve Cigane u jedinstvenu etniju nailazi na znatan otpor kod ostalih, vjerski, civilizacijski i etnički različitih skupina. Romski jezik srodan je nekim sjevernoindijskim jezicima, među ostalim i starom Sanskrtu, jednom od najstarijih poznatih indoevropskih jezika uopšte. Ne postoji književna tradicija romskog jezika, pa tako ni pisana istorija. Sve više prihvaćeno zajedničko ime, zbog podjednako negativnog tretmana svih tih skupina, potječe od opće imenice Rrom = čovjek, tako da Rromi, kao nacionalno ime etimologijski znači, naprosto - ljudi. (UKRADENO SA VIKIPEDIJE)
sa o Roma, babo, babo sa o Roma, o daje sa o Roma, babo, babo hej, Ederlezi, Ederlezi sa o Roma, daje
Stvar koja doprinosi lakšem funkcionisanju multietničke Bosne i Hercegovine.
Ispit Istorija srpske kulture. Odgovara Amela (žurnalista). Ne zna odgovor na neko pitanje o Karadjordju. Tad joj reče profesor:" E moja Amela, ja za ovo obaram i Jelene, a kamoli Amele". Ne znam stvarno zašto, ali bio mi je omiljeni profesor.
Naš nacionalni sport koji, kao i mi sami, preti da postane istorija. Drmneš poveću količinu rakije direktno iz bureta crevom za naftu. Odlaziš u obor, fataš najvećeg brava za uvo i trčećim korakom izlazite na sportsko borilište. Veštim manevrom, na kvarno, hvataš mu špansku kragnu i taman kad pomisliš da ce tvoj pokojni pradeda imati svinjsku daću, vepar te mune čaponjkom u pleksus. Dok se ti u agoniji valjaš u blatu poput krmače i skvičiš kao ista, napaljeni nerast pokušava da te zaskoči i produži svoju plemenitu lozu. U tom trenutku, kao od Boga dar, nailazi komšija koji silovatelja udara maljem u plećku umesto u glavu. Prestravljena životinja kreće u bekstvo. Hvataš je za rep, komšija te hvata za noge i kao dva mulca, svinjče vas razvlači po dvorištu, na veliko zadovoljstvo mnogobrojnih navijača. Dok tvoj nos glumi priključnu mašinu i ore mešavinu blata i peska, vepar se zaustavlja... Kljovama ti cepa pantalone i kaskajuci odlazi ka obližnjoj šumi da sa divljim svinjama pravi male prasiće.
Čuveni znak sa dva prsta koji je kasnije postao simbol za pobedu koji se masovno koristi u sportskim takmičenjima i koji je bio najpoznatiji tokom Drugog Svetskog Rata korišćen od strane Čerčila. Sam istorijat znaka jeste vezan za dva prsta, ali poreklo mu vuče za vreme stogodišnjeg rata kada su Francuzi zarobljavali Engleske strelce koji su im desetkovali trupe. Francuzi koji su odvajkada bili ljubazan i dobar narod bi puštali svoje zarobljenike al' ako je bio u pitanju neki strelac prvo bi mu u znak gostoprimstva otkinuli dva prsta da ne bi mogao da njima isto da vrati za gostoprimstvo kasnije na bojnom polju ( jer bez kažiprsta i srednjeg prsta strelac je jedino bio uspešan u tome drži sveću nekome drugom strelcu ). Posle rata Francuzi su pokazivali V kao znak svoje pobede i da bi podsećali Engleze na svoju ljubaznost tokom rata koju bi bez problema ponovili ako bude bilo potrebno. Istorija naravno uspeva da izmeni prvobitnu namenu znaka, i svi kreću da mašu tim znakom kompletno zaboravljajući da je V znak nastao od francuskog gostoprimstva i domaćinstva.
Termin Kucači potiče od srpske reči kucati (na računaru) . Istorija ovog pojma datira s početka 21. veka, tj. od početka masovne upotrebe računara, iz potrebe da se zaštite prava pisaca. Ovaj termin se koristi za sve novokomponovane izdavače knjiga i romana koji sebe nazivaju piscima ili spisateljicama. Ovaj pojam se uglavnom odnosi na osobe ženskog pola pretežno iz domena javnog života, usko povezane sa estradom. Da bi se zaštitili interesi pravih pisaca i književnika uopšte, a da bi se reč „pisanje“ sačuvala od trenutne zloupotrebe od strane kucača i njihovih sponzora, javila se potreba za ovim terminom jer se na taj način ovi kucači smeštaju u zasebnu kategoriju književnosti u odnosu na pisce. Knjige koje pripadaju ovoj grani književnosti su proste, lake za čitanje, nemaju određenu radnju, nemaju nekog naročitog smisla, niti imaju neku posebnu poentu. Najpoznatiji kucači današnjice su Anabela Basalo, Jelena Baćić-Alimpić, Sanja Marinković, Zorannah Jovanović i mnogi drugi.
- Jesi li čitala ovu novu knjigu, pisac je Zorannah Jovanović. - Kao prvo, ona nije pisac nego kucač, jer knjigu nije napisala već otkucala na računaru.
Osoba zenskog pola koja definiciju morala menja po potrebi. Lako ju je prepoznati po belim spicastim cizmama sa veoma tankom stiklom, veoma cesto uprljanu blatom u supljinama izazvanim trcanjem, cestim padanjem ili jednostavno nevestim hodanjem na visokim potpeticama. Vrlo cesto nosi bundicu od ucebanog, vestackog krzna i uz to dzins mini suknjicu i kreole. Opste karaterne osobine: Kamenjarke su iskljucivo nocu aktivne. Takodje ju je lako prepoznati po veoma glasnom govornom organu. Pod vecom dozom alkohola to se vise i ne moze nazvati govorom vec nedefinisanom artikulacijom koju ponekad prekine glasno kikotanje. Ako ikad budete videli primer kamenjarke danju, necete je prepoznati. Kamenjarka naime lovi potencijalne partnere nocu u tami sa izvesnom kolicinom raznih boja nabacanih po licu (vrlo cesto jarki crveni ruz i svetlo plava senka na ocima). Danju se prilagodjava dnevnom svetlu bledim tenom i tamnim podocnjacima i veoma cesto izbegava velike grupe ljudi. Istorija: Nagla ekspanzija u `90-tim godinama. Poznata i pod imenom kalastura.
Najnoviji trend, mega hit, super fensi, ekstra urbano... al' čega majku mu staru? Valjda će vremenom da se iskristališe... Danas svaka osoba koja ide na robiju naprasno rehabilitovana postaje žrtva sistema. Demonstrira se, niču grafiti kao pečurke posle kiše, svuda se skandira ma koliko tiho to bilo ''PRAVDA ZA ...'' Da li ta masa koja proglašava dotičnu osobu za Velikomučenika/cu razmišlja kako MOŽDA, ali samo možda nema teorije zavere, da čovek/žena ide da peva Zatvorski Bluz jer je zaslužio/la, i kako se oseća žrtva ukoliko je preživela i kakve traume nosi? Ili je jednostavno IN demonstrirati, ili su vam zatrebale nove Nike patike od 12 000 dinara, udaljene samo jedan razbijen izlog od mesta na kome stojite ili možda mislite da je normalno silovati i ubiti dete i ne otići u zatvor (banalan primer)? Oportunisti su svuda oko nas, čekaju trenutak da uglave svoju ideju u masu koja, istorija je pokazala, nema previše mozga, i uspeva im. Neko je stvarno želeo nove patike.
Primeniti svoje zen sposobnosti, urođeni osećaj za filing i nadasve empirijsko znanje zarad ispunjenja nekog zadatka.
Snimi bratac Skajvoker vrsnu ravu u bekstejdžu, a on skrhanog samopouzdanja, jer mu je šminkerka u pemesu, izgubljen kao kuče u liftu. Prebira po sećanju neke zajebane situacije kada je pakovao grupi curice u musaka stajlu ali nikako da se okuraži i napravi prvi korak. Onda iznenada začu Obi-Vanov mili i vazda iskusni glas: "Oseti pulpu, Luk! Izčiliraj, Luk.". Sve ostalo je istorija...
Ovih dana istorija se ponavlja. Bezvredne papire će uskoro izbaciti u opticaj. Grad juri "200 na sat" a nigde ne stiže. Parola "Ne, brže od života" nije urodila plodom jer "Motori" ne čuju od buke i tvrdoglavosti. "Mjesec lopov" nikada neće prestati da krade a ni bacanje starih "cigli" na njega ne može da ga zaustavi.
Zauljili smo previše naše krvne sudove pa nam je ponovo teško da svarimo jabuku. Zasladili smo život kilogramima šećera i dobili insulin za koji se nema para a koje su potrošene na pakle cigara da bi se i pluća obradovala. Teško je narodu koji se privikava vodi sa manje soli i ulja. Kažu umreće. Neka, naćiće se neke humanitarne organizacije koje će se pobrinuti za svoje bolesnike koji traže ponešto i za jetru da je ne poštede a za kamen u bubregu će lako. Odlazak u mračne delove grada i u obližnje kockarnice će taj problem da reši.
Nostalgičari padaju u trans zbog poznatih mirisa u vazduhu, zbog lepih trenutaka koje ponovo doživljavaju i dive se urednim polupraznim rafovima u prodavnicama. Otišli su da slušaju stare pesme.
V: Kako se osećate povodom ove situacije u Srbiji? P: Nikad bolje. Putujem u selo ovih dana da obnovim poljoprivredu. Potrošio sam poslednjih 500 dinara na seme. V: A šta ćete za đubrivo? Trebate i đubrivo da kupite. P: Eee, da si ti meni živa i zdrava. Lako ću ja za đubrivo. Komšija će da odvoji od krava i od ovaca za moju baštu a za spanać ću ja. V: Hm, dobro. A šta mislite o vladi? P: Nemam komentar. Mogu samo da dođu da doniraju za spanać.
