Eufemizam za Jebu je dvojica. Može da se koristi i u ne-erotskoj provinijenciji.
- Brate, imaš neku dobru njavu na lageru? Ono, smorili me više RedTjub i PornHab jebeni... - Uuu, batice, što odma' nisi rek'o, 'nači, skoro sam nabavio nešto što jebe "na više nivoa", ako me razumeš... - Šta? Neki genbeng ili...? - Pa, može se i tako opisati, brate, al' zipa jednu scenu, fazon: Ejža Karera u sendviču između dve čamuge... - A, braaate, šta je tu toliko spe... - ...koji su opet U SENDVIČU između dve ribe koje im srču...pa, znaš već šta, hehehe... - Au, koja boleština, bokte...Reži juče.
Lik koji se iznenada pojavi i pokupi sve zasluge i rezultate tuđeg rada. Inače, košarkaš koji je na svetskom prvenstvu u Indijanapolisu ušao u sastav umesto Radmanovića, nije igrao, i popeo se na podijum i dobio zlato.
- Kako je bilo za Prvi maj? - U ekstra, najedosmo se i napismo se, ni dinara nisam dao. - Kako si to uspeo, sreće ti? - Ma sedim ja tako, vidim dole neki nemači pojma. Muče se oko roštilja. I ja se tu prišljamčim objasnim kad, šta i kako, i pokupim malo plena. Po neku pljeskavicu, kobasicu, ćevapče... - Kakav si Smiljanić, ne verujem...
Obrazovna ustanova za muzicki talentovane osobe, koja je u poslednjih par meseci izgubila na svojoj ekskluzivnosti zahvaljujuci tome sto je primila Tašu Kojić kao stipendistu. To pokazuje da zaista svaka šuša može da ide na Berklee ako ima dovoljno para (jer iskreno sumnjam da joj je zaista sve plaćeno).
Nataša Kojić rešila je da na kratko vreme karijeru stavi u drugi plan i posveti se školovanju, i to u Bostonu. Naime, lepa Kebina kći je, kao što je Kurir blagovremeno pisao, upisala čuvenu Akademiju Berkli u Americi, te je sada došlo vreme da pakuje kofere i krene u samostalni život. Taša odmah posle Božića odlazi iz Srbije na duže vreme, a u Americi će se usavršavati ne samo u pevanju već i u komponovanju.
Ameri će biti odusevljeni njenim vokalnim sposobnostima, a narocito oralnim :)
Bard glumačke scene, karijere koja traje gotovo ceo život, započeo svoju glumačku egzistenciju u vreme kad se nisu ni snimali filmovi u boji niti su mogle da se prave kolor fotografije, pa sad više i nema mogućnosti da vidi svoj mladićki lik drugačije nego crno-belo. Kao da nikad nije ni bio u koloru, čak ni u stvarnom životu. Pavle Vujisić style.
Izraz za svakog matorca i relativnog matorca kojim pokušavamo da mu damo do znanja da je njegovo prošlo ili je već na zalasku.
- Dokle bre više s tom tehnologijom? Ništa ne kontam na ovom internetu! - Ćale, ti bre ni kao mlad nisi bio u boji, šta bi sad hteo? Evo ti gore bukmark bar, tu ti je blic, kurir, alo i radio S. Samo klikni i gotovo, nema šta da se mučiš... - A ono? - E, ono ti je ovde pod zonska fudbalska liga, mama mrzi fudbal pa neće ni probati... - Hvala lepo, a za ovo u boji ćemo još popričati, im'o sam ja Smenu 8 sa ORWO kolor filmom, da znaš!
Vanserijski glavonja. Na plaži zamenjuje suncobran za 4 osobe, u bioskopu od njega pola reda ne vidi ništa, a kad se šiša, naplaćuju mu po hektaru. Pri skokovima u vodu, gravitacija ga odmah okreće tako da pada na glavu, ne bitno koji stil da koristi. U vojsci su mu kapu od šinjela pravili, zvezdu petokraku skidali sa doma JNA. Pa na čelo.
Kraj razgovora. Način komunikacije karakterističan za ljude iz Podzemlja i sa Ulice. Sredstva komunikacije: AK 47 i vozilo u pokretu. Osobe koje se ovako izražavaju-kratko pitaju, kratko i odgovaraju. Obično vatrom.
Razgovor ujutru dobija medijsku pažnju i vanrazumnu trka-za-tiraž dimenziju.
Alo: "Na provokaciju odgovorio vatrom. Dvoje mrtvih!!!" Press: "Na provokaciju odgovorio vatrom. Dvadeset dvoje mrtvih!!!" Kurir: "Na provokaciju odgovorio vatrom. Dvesta dvadeset dvoje mrtvih!!!"
Posrbljena i vulgarizovana verzija imena britanske rok i bluz zvezde Džoa Kokera. No, ovo nije definicija o njemu, već o jednom širem sindromu, proisteklom iz Kokerovog stila. Naime, veselih 60ih, on je bio pripadnik hipi-pokreta i jedan od začetnika hard-roka. Pošto su ideali ovog pokreta iznevereni, Koker je rešio da ostane dosledan sebi i već 30 godina razvija svojevrsni "klošarski" stil (što, naravno, ne znači da je i sam klošar, naprotiv, ima plemićku titulu). Slično njemu, poneseni tadašnjom modom, u bivšoj Jugoslaviji su se pojavili mnogi mladići koji su želeli da ova već komunistička zemlja postane- još više komunistička (odnosno: ukidanje razlike između sela i grada, intelektualca i seljaka, političara i portira,...). Kada je komunizam sasvim nestao, Kuranovići, sada već na ivici starosti, rešili su da se solidarišu sa najvećim "stradalnicima" tranzicije (koja, jelte, još nije ni gotova), ukoliko i sami ne spadaju u tu kategoriju. To praktično znači: kupanje jednom nedeljno (hladnom vodom i to bez sapuna i šampona), nošenje garderobe kupljene pre najmanje 20 godina, puštanje (uglavnom duge) brade, neretko i "Če Gevara" šapke, ili makar majice. Neretko se garderobom snabdevaju po šumama (uzimaju ono što drugi odbace), čak i kontejnerima, a u najboljem slučaju idu na buvljak. Kuranovići odbijaju da koriste "te đavolje kapitalističke naprave" mobilne telefone i kompjutere (a ako neko od njih to čini i još većim čudom čita ovaj tekst, neka bude pozdravljen!). U novije vreme, nadu u njihov život, donela je pojava Pokreta Cajtgajst, zbog čega su u njihovim očima porasle šanse da se dogodi Svetska revolucija.
Kuranović: Gde si krenuo sine? Sin: Evo, idem da kupim sebi jaknu... Kuranović: Ali, ja sam ti nudio da uzmeš moju, 30 godina me je služila... Sin: Ćale... Svaka čast tvojoj jakni, ali treba mi moja i treba mi nova... Kuranović: Dobro, dobro... Vidim ja da vi mladi danas menjate vindjakne ko gaće. Ideš u Pančevo ili na Novi Beograd? Sin: Na Novi Beograd, u "Ušće" verovatno... Kuranović: Kakvo, bre, "Ušće"? Ko da te nisam vaspitavao... Znaš li ti da ljudi koji prodaju na buvljoj pijaci umiru od gladi zato što vi mladi idete na ta mesta za buržuje! Sin: Ćale, prođi me se. Ne moram do kraja svog života da brinem o žrtvama tranzicije. U našoj familiji je, bogu hvala, to tvoje zaduženje... Kuranović: Beži da te moje oči ne vide! Kako je vas mlade pojeo kapitalizam, samo ste legli na rudu. Sva sreća, pa postoje i odgovorni mladi ljudi, poput onih što su u "Anonimusima"...
Titula koja se dodjeljuje najboljem pripadniku srpskog naroda iz neke oblasti (Npr. srpski Čak Noris - Bata Živojinović) a u nekim slučajevima i grupama ljudi. I u okolnim zemljama postoje osobe čija je pozicija u svojoj oblasti djelovanja analogna onoj neke poznate ili/i značajne svjetske ličnosti ali kako ove titule najčešće dodjeljuju mediji nije za čuditi zašto su srpski "velikani" ujedno i najpoznatiji u okruženju. Sam kvalitet nije uvijek preduslov za dobijanje ove titule. Kriterijumi koje je potrebno ispuniti kako bi se dobila dotična (najčešće) su:
1. Da učinite nešto što prosječan pripadnik vašeg naroda u toj oblasti djelovanja nije u stanju uraditi. 2. Da neka značajna i "kompetentna" medijska kuća čuje vašu priču, uradi intervju sa vama i objavi ga.
Naravno, to ne znači da su domaći "velikani" uvijek nekvalitetni u odnosu na kolege iz stranih zemalja, međutim oni koji stvarno posjeduju kvalitet rijetko traže medijsku pažnju, pa titula odlazi u ruke pogrešnih. Mejnstrim mediji nijesu uvijek najbolje informisani o pojedinim oblastima, pa ne treba čuditi ako titula srpskog Ajnštajna pripadne nekom matematičaru ili da titulari sprskih Rolling Stones-a budu članovi sastava Bajaga i instruktori sa sve Dejanom Cukićem.
Kurir izvještava: "Srpski Čarls Darvin!"
Milojko iz Popovih Drača tvrdi da se ukrštanjem bika i krave svijetle dlake ne može da roditi tele tamne dlake.
Milojko kaže: "Neverne krave će se lako otkrivaju."
---------------------------------------
Češka verzija Trećeg oka sa primjesama Kurira izvještava: "ŠOKANTNO!!! Prevrće se leš Johana Mendela!"
Specijalnim uređajem za otkrivanje niskofrekventnih zvuka otkriveno da se iz groba oca genetike čuje: "To nema veze sa Darvinom."
Mještani sela: "Strah nas je da nam duhovi ne ubiju krave koje tu pasu."
Navikli smo da gledamo mamine i tatine sinove kako se za velike prekršaje izvlače bez problema. Nije bitno šta je u pitanju, sitan lopovluk, ili masovno ubistvo, apsolutno je svejedno. Ako ti je tatko glavonja, bole te brige, malo prespavaš u zatvoru da se zamažu oči javnosti, ili jednostavno otegneš ceo proces, i, čim se na naslovnoj strani nađe neki drugi mamin lepotan našpricani, izlaziš. Pa da. K'o da će kroz godinu dana neko da se seti da si onomad udario dete u sred pešačke zone. Ko mu jebe mater, što nije bio u školi? Lepo reče Otkačeni, nema dokaza da duša spada u savremenu opremu čoveka.
Al' kurac, ma koliko da ima malo onih drugih - ima ih.
Ima istinskih dobrica, čija je duša čista, a savest jakog ugriza. Ne možeš, jednostavno ne možeš da podneseš činjenicu da si nekome naudio, na bilo koji način. Sopstvena misao ti postane najteža kazna, ona te tuži, ona ti i sudi. I uvek si kriv, a presude su samo dve: doživotna robija u svom mračnom svetu ili smrtna kazna. Trećeg nema.
OG: Jes' čuo da se ubio onaj grešnik? BG: Koji? OG: Ma onaj što ubi onu devojku u Beogradu? BG: Ma jesam... Jebi ga, nekad ti zatvor nije potreban.
U nedostatku materijala za pisanje jednoj vesti pridaju znacaj i naslovnu stranu sledecih 7 dana. Narod u Srbiji nema sta da jede, zanima me kad ce 'leb da pojeftini, a vi mi preko cele naslovne stavili sliku neke narkomanke !
BLIC naslovna: Umrla Ejmi Vajnhaus PRESS naslovna: Umrla Ejmi Vajnhaus KURIR naslovna: Umrla Ejmi Vajnhaus NOVOSTI naslovna: Umrla Ejmi Vajnhaus POLITIKA naslovna: Umrla Ejmi Vajnhaus
