Arhaični naziv institucije koja svojim polaznicima uz minimalan trud pruža šaru kojom će sutradan, naravno uz tatinu pomoć, obezbediti dobro plaćen kancelarijski posao kao visokoobrazovani kadar. Socijalistički ekvivalent današnjim privatnim mega, giga, ultra univerzitetima.
Elem, i najzagriženije pristalice režima pokojnih lidera Josipa Broza i Slobodana Miloševića sa razočarenjem na licu mogu potvrditi postojanje ovakvih pojava. Samo što ih je tad realno boleo kurac da pljuju tatine sinove koji su u Prilepu završili Višu političku, a onda se učlanili u partiju i onda im postali direktori kad su imali siguran posao i platu. Što da kukaju na ljude koje vide dvaput godišnje, je l' da?
Sve u svemu, Viša sodadžiska - smer klakerski je bila, a i ostala sinonim za lipov kurac od škole i kupljenu diplomu. Realno, koji će ti kurac viša škola da mešaš klakere i kabezu. E sad ako se neko odluči za ovaj smer obrazovanja bez nekakve zaleđine komotno se može reći da je dotični jebo ježa u leđa. Danas, na pomen ove "škole" mlađe generacije uglavnom zbunjeno vrte glavom i tupe kako se danas više nigde ne uči marksizam. A nekad su se devojke izvodile na klaker i šampite, eh kako su to bila lepa vremena...
Nikola Džoni Jovanović
*Još jedan u nizu... Sedmi kec u jednom tromesečju - novi rekord škole! Razredna, šarajte malo, nisam ja jedini đak u odeljenju... :D*
Mladen Đomla Ivanović: Vidimo se u avgustu brt ;)
Nikola Džoni Jovanović: Ne seri da i ti ideš u Grčku na more buraz xD
Predrag Đope Popović: Pa šta ćeš za upis brate?
Nikola Džoni Jovanović: Ne gine mi Viša uzaludna - smer nadajući :(
Jugoslav Juga Jovanović: Ne gine ti hladnjača kod Matijevića govno malo nezahvalno. Sve si na majkine povuko... :)
Predrag Đope Popović: ROFL
Mladen Đomla Ivanović: Pa lol znači :D
Milica Mica-Cica Vrela mi je pica: Mukica :(
Srboljub Srba Jovanović: Šta jedete govna vas dvojica kad smo već platili da mali završi godinu. Posle će ko tata Viša sodadžiska - smer klakerski, pa u opštinu... Mico, daj neku de si gola. ;)
Nikola Džoni Jovanović: OMG
SK 2016
Kao klinac bio si gotivan drugarima, ali nikad nisi bio glavni, onaj s kojim svi hoće da se druže, onaj kome se svi ulizuju. Čak si i sebe hvatao u tome kako mu ližeš bulju, dok njega boli kurac. Onda se taj isti drugar priključio grupi opasnih momaka i kao dokaz da je opasan terao te da jedeš travu. Jbg, bilo ih je mnogo a i šta si mogao, nisi nešto jak i krupan da se suprotstaviš.
U pubertetu te nisu zaobišle bubuljice ali zato jesu devojke. Jbg, dve godine si skupljao muda da posaljes sms Kristini da si zaljubljen u nju, a ona je uveliko bila zaljubljena u one opasne momke koji su te ismevali po školi. Posle si se smuvao sa nekom Dankom debelom, jbg, bilo ti je dosta trpanja od strane drugara da nisi imao ribu. A nisi imao ni neke drugare, isti luzeri ko i ti. Plus to što se nikad nije blejalo kod tebe, jer tvoj otac alkoholičar ne voli da skupljaš društvo kući, pa si bio izbegavan i od njih ponekad.
Došle su dvadesete, i dalje si nevin. Svi poznanici su zapalili u Bg da studiraju a ti upisao višu poljoprivrednu u svojoj provinciji jer tvoji ne mogu da te finansiraju ili neće. Blejiš po netu, po vukajliji, fejsu, pikaš LOL, izadješ u grad jednom mesečnom, nosiš karirane košulje, prilaziš devojkama ali bez uspeha. Gledaš se u ogledalo i misliš "jebote, pa nisam baš toliko gadan, a ni prost i neotesan da me neće ni jedna". Možda, ali nemaš taj šlif, ta jaja, taj skil i iskustvo, i to toliko isparava iz tebe da se ne može prikriti. Žene imaju njuh za to. U frendzoni si sa jednom Katarinom, prosečnom pičkom, koleginicom. To traje već godinu i po i skupljaš muda da joj priznaš. U medjuvremenu na tebe je bacila oko druga koleginica, Milena ispodprosečna, ženska verzija tebe.Došao je i taj dan, tvoje venčanje. Pored tebe je tvoja buduća žena, Milena. Na venčanje dolazi i Kristina. Ostali ste u dobrim odnosima, mada se više ne družite od kad si joj priznao da je voliš i da je ne gledaš kao drugaricu. Fino je prošao taj dan.
Našao si posao, ustaješ u 6:30 svako juro da bi se iscimao na posao u 7:00 i radio do 19:00 za 30.000 din. mesečno. To je tvoj životni zenit.
Shvataš da je to tvoj životni zenit. Trideset hiljada, 12 sati dnevno, žena koju ne voliš. Zenit tvog života. Ne možeš bolje, ne umeš. Da bi se lakše pomirio sa tom činjenicom, počeo si da piješ. Svako veče posle posla, po malo. Smiruje te. Počeo si da tučeš decu, preventivno, a ženu jer ti se ne dopada ručak. Konačno i ti nekome da pokažeš silu. Počeo si da se dereš na mladje kolege na poslu. Pa mora da se zna ko je stariji, nego kako. Sve više piješ, sad i pre posla, da lakše podneseš šefa.
Dobio si otkaz. Prebio si ženu kao nikad do sad. Sutradan je podnela tužbu, zahtev za razvod braka, odvela decu.
Plačeš. Nije baš da nisi plakao do sad, plakao si jednom u dva meseca, eto naidje ti, krivo ti je živiš takav život, nisi tako zamišljao. Ali sad plačeš kao nikad. Ostao si bez svega. Počinješ da žališ, shvataš da je ipak vredelo i to što si imao ali kasno. Kasno da se krene život ispočetka.
Skup izraza koji se koriste u svakodnevnom govoru. Sto ga bolje znas sve te manje razumeju.
A-Gde si care, šta ima?
B-Nema ništa, uživancija. Kod tebe?
A-Ništa, kupio sam nov kompjuter, radi kao zmaj, nego sad sam nešto u žurbi (gde da naletim na ovog sad, ima da me zapriča, a ja ne znam kako mi je ocenjena defka...). .. Nego moram nešto da žurim, ajde vidimo se...
Nakon godinu dana i po 10 sati dnevno provedenih na Vukajliji rešiš da izlađeš na ulicu i pokažeš svoje sleng-veštine.
Vukajlijaš (A)-Gde si be care?! Nema te ko kurca na TV 1000. Šta ima novo?
Lajfer (B)-Ma evo me, tu sam, uzivam malo, posle idem na trening. Poceo sam da treniram basket.
A-A, dobar si, kako ide?
B-Fino, treniram već mesecima. A počeo sam i da idem na salsu i časove Engleskog.
A-Lol.
B-A da sam počeo samo par meseci ranije sad bih bio prvi tim.
A-E, da je baba muško. zvala bi se Duško. A ženske, ima li?
B-Ima brate, kol'ko 'oćeš. Trenutno se viđam sa njih 5.
A- Ti izgleda još samo mene nisi jebaoMnogo si mi ti nešto postao omnipotentan, počeo si da se ubacuješ kao džem u kiflicu.
A i majca ti je mnogo ziljava. Ne znam ja šta se to dešava sa tobom.
B-Šta reče?
A-Ma šta se praviš Toša, prolaziš tu svakog dana pored moje kuće, ne možeš da svratiš do mene. I svinja kad prođe pored nekog ona grokne. Nego kaži mi gde ti je Asteriks?
B-Koji Asteriks?
A-Nebitno. Kad smo već kod toga, Was ist das? Das ist kanta s' mas', ova je baš za tebe. Što je ne smuvaš?
B-Smuvaj je ti.
A-Hoćeš da je smuvam za tebe, pa da ti je dam smuvanu?!
B-Ma neću. Aj ne ubacuj se da si neka faca.
A-Ja se ne ubacujem, ja i jesam faca, za tebe sam televizor u boji, za tebe je Lea Kiš akademija nauka, ti bi IP adresu tražio na mapi grada, ovamo si se razbacao ko stajsko đubrivo na njivi. Nije ni čudo kad studiraš šumarski fakultet, odsek 'ladovina, to ni moja baba ne može da završi, iako je omnipotentna. Nego, moram ja da idem, aj, pa moj ti usput.
B-o.O
Tri tipova osoba starijih od 20 godina koje dangube u neradu i gluvarenju medju kojima postoji drasticna razlika o stetnosti koju nanose porodici i okolini.
1.Besposlen osoba koja je nekad imala makar i na kratko radila neki posao dok dan danas neradi nigde i sedi kuci sanjajuci bolje sutra.Ova osoba nanosi vrlo malu ili gotovo nikakvu stetu svojoj porodici sobzirom da je veoma skromna i nikad nece traziti bilo sta skuplje od svojih roditelja "ima obraza", vec se upravlja shodno svojoj situaciji.Vrlo je snalazljiv i voli nekad da ukrade koji mobilni koji nadje ostavljen na stolu kafica i tako dolazi do vrednijih stvari koje su potrebne u danasnje vreme.Dan provodi obicno odlaskom na kafu do najboljeg ortaka takodje besposlenog,igranju karti,slusanju muzike sa preistorijske pentium cetvorke jer nece da trose matorce da bi kupili nesto bolje,igranju basketa itd...Izbegava izlaske u kafane,kafice i diskoteke jer nema dovoljno novca za bacanje i vise ide na foru klosarenja kada su upitanju izlasci.
2.Neradnik osoba koja nece nista da radi namerno i uporno odbija dok je ne prisile da radi.Nanosi vecu stetu porodici koliko nervira i iritira ukucane jer se ponasa kao razmazeno deriste.On deli gotovo slicne osobine sa besposlenim stim sto za razliku od besposlenog neradnik je sklon da trosi dosta novca na kladionice,kafane i diskoteke vikendom,ispijanje kafice u kaficu,po svaku cenu gleda da kupi noviji model android telefona pa i po ceni da nejede ako treba,voli da kupuje dosta garderobe,gleda ako moze da se ogrebe i za letovanje ako je neke srece.Dan obicno provodi tako sto se prvo kod kuce dobro ulicka pa onda odlazi na kaficu sa prijateljima gde vise bulje u svoje smartfone nego li sto razgovaraju,zatim odlazi do teretane gde mu je jedno od najomiljenijih mesta za trosenje porodicnog budzeta kako bi sebi digo na samopouzdanju i privuko ribe,uvece kada izlazi nece da ide u klosarenja na klupama kao ovaj od malopre jer naravno to njemu nije u nivou vec izlazi u kafane gde ce tatinim parama popiti i ponasati se kao da je neki veoma cool likcina.
3.Parazit je najgori tip osoba u ovoj grupi.Odlikuje se sto za razliku od prethodnih nema nikakvih sazaljenja u pogledu toga koliku ce kolicinu roditeljskog novca potrositi i na sta.Nema snalazljivost kao prethodna dva jer je on navodno dobrica koja hoce sve posteno da radi u svetu gde nema postenja i zbog toga propada od strane prefriganih likova koji na svaki nacin gledaju da se dokopaju do neceg.Najcesce se ovde radi u 98% slucajeva o studentu kome nista neide i opterecuje roditelje placanjem samofinansirajucih studija svake godine,uz to trazi od roditelja da mu kupe neki auto od 10000€,laptop od 1000€,mobilni od 500+€,firmiranu garderobu,LCD televizor za u stan u kome stanjuje u toku studiranja itd ukoliko su u mogucnosti...Druzi se sa malim brojem osoba koje pripadaju istom krugu a u ostatku okruzenja je nepozenjan zbog toga sto se gleda kao osoba koja nema srama.Dan obicno provodi ovako kada se probudi pocinje da igra LOL na svojoj masini,zatim zove svoje prijatelje da mu se pridruze u dangubi gde planiraju gde ce sve izlaziti i prvo obicno odlaze negde gde kupuju giros od 250din,zatim odlaze u kafic gde narucuju obavezno nes i jos uz nes naruce kokakolu jer navodno malo je samo jedna kafica,nakon toga odlaze u neku poslasticaru gde kupuju 3 kugle najmanje u slatkom kornetu i nakon toga setaju obilazeci shoping centre.Uvece obavezno izlaze u diskoteku gde obavezno narucuju brod svakim izlaskom i to im je najosnovnije sredstvo za privlacenje riba.Cesto koriste taksi jer navodno nije im udobno putovati u gradskom prevozu.
Dobar sluga, zao gospodar. U zdravim dozama, poklon koji neprestano daje, jedno kežual "ama jese sećaš kacmo zoki ti i ja unosili dosta alkoholnih napitaka u sebe u Neos Kalikratepolihromarmavrosu" u pauzama između prebačene dve palete džakova cementa ako si ucio školu, ili dva otkucana koda, ako nisi. Čisto da se razbije monotonija
U malo jačim dozama, izaziva melanholiju, ali ipak sa nekom katarzom, jer, eto i ja sam nekad živeo, harao, dobro nisi baš harao, tri bi-džeja za isto toliko godina nisu neki krstaški pohod, ali u svojoj glavi ti si bio bič pičji i to je jedino važno.
U supramaksimalnim dozama... svet za sebe.
Ja živim u vremenskom loop-u od 2011-2012. Samo sam fizički prisutan u 2018. Jedem, serem, drkam, razgovaram mehanički s ljudima iz 2018 da ne bih izgledao sumnjivo, perem kljove u 2018, u suštini održavam mašinu. Vozilo, čiji se um, vozač nalaze u vremenskom periodu one dve godine. Nazvao bih ga svojevrsnom vremenskom mašinom, al neću da zvučim pretenciozno.
A taj um ima svoj poseban život. Gleda reportaže najrandom stvari iz 2012, tipa Noć muzeja 2012, sluša muziku iz tog perioda, Exit 2012,gleda filmove koji su se tada davali u bioskopu, taj um razmišlja gde će za doček 2012, jedva čeka Avendžerse maja 2012, i uzbudjen je zbog Olimpijade u Londonu 2012.
Drka na porniće iz 2012.
Ima samo mali podfolder rečenica koje štanca ovim botinama iz budućnosti, te nepojmljive 2018, jedan generator sterilnih bljuvotina, tripl-dabl mašina za tri statističke kolone, rečenice o vremenu, rečenice o teškom stanju u zemlji i rečenice o sportskim događanjima, uz prigodan asortiman grimasa koje odgovaraju izrečenom. Sve to zauzima jako malo prostora i traži malo truda.
Većina funkcija je u 2012, hodam ulicom mirišem taj isti miris, i mene niko ne može da ubedi u kom se dobu nalazim. Naravno, ima minimalnih kozmetičkih promena okoliša, ili ih ignorišem, ili zamenim prigodnim stanjem stvari koje je tada bilo 2011.
Presrećan sam. Nikad nisam bio srećniji, ispunjeniji, puniji snage, ej bre, čini mi se mogu planine da pomeram. Svaki problem rešavam lezerno, vežbam redovno, čitam dobre knjige. Ženama sam privlačan.
Malčice se pribojavam te grozne 2013 i onome što ide iza nje, ali kada dođe, petlja se reaktivira i otkuca neki jun 2011, i sve iznova.
A ovaj hardver iz 2018, koji sve to omogućava, prilično je oronuo. Al' ko mu jebe mater, ne želim da razmišljam 6 godina unapred lol.
Daleko je to.
Srbi imaju premnogo izuzetno glupih reči i fraza. Ne znam da li je od osiromašenog uranijuma, specifične kombinacije turskih gena sa našim, ili nas je jednostavno Perun napravio od ovce, al ih ima retardiranih, pa da ga jebeš. I jedini način da se za vreme jednog životnog veka podigne nivo neidiotluka zahteva mnogo vremena, strpljenja, ulaganja i još više gasa i šibica. #nonazi.
Jesen je došla u moj kraj, jebiga. Ptice se cimaju na jug, lisni tepih je prekrio blatnjavu kaldrmu, dok se nebeski vitraž boji olovnim oblacima spremnim da mi skecaju dan. Enter: Đomla. E, sad, Đomla nije običan Đomla, kakvog zamislite kad kažete Đomla. Ne, nije ni Mladen, sin zemlje, domaćin čovek sa dobroćudnim osmehom i punim srcem, koji je počeo da ćelavi još za vreme rudarskog fakulteta i čije bi barem jedno dete MORALO da bude nazvano Džiodud.
Đomla je kul lik. Za sebe, naravno. Prešao je sve živo na svetu što je ikada moglo da bude zanimljivo. Ložio se na hentai, a onda na masne gotičarke, a onda na oba. Ložio se na samuraje, pa na vikinge, kaže za sebe da ume voleti, al su cure kurve, pa ne kapiraju kad im recituješ Balaša i veruje da društvo voli hronično dosadne fejs-komičare sa gorim forama od Ivana Ivanovića. Nosi majice sa V izrezom do pupka, da se vide izdepilirane grudi. Mnogi kažu da je Đomla čudan lik. Ti ljudi su u pravu.
On ne vidi šta je loše u tome da se devojci priđe rečima „Mala, imaš dobre dojkare“, on veruje da je JAKO smešno kad lik padne i kad Šojić traži 5 jajcadi.
No, Đomla prilazi, masna mu kosa leprša na vetru a Humel mu jakna prži zenice koliko odbija Sunčeve zrake KAKO TI USPEVA JEBOTE, NEMA SUNCA, EJ, KAKO MOŽEŠ DA SIJAŠ KO DA TE MUVA ONAJ LIK IZ LAJANJA NA ZVEZDE, PA OVO NIJE HUMANO, ČOVEČE. Đomla prilazi, prešabanska koreografija pozdrava sa određenim likom, koska i zagrljaj sa drugim, okreće svoju bubuljičavu facu ka mojoj malenkosti: „Baki, imaš žvaku?“. Baki. BAKI. BA-KI. Ne, srce, nazovi me kakvim god poganim imenom hoćeš, šoraj mi po familiji od askurđela na ovamo, ali me poštedi svoje zamišljene kuloće. Onog trena kad smo ti i ja tom nivou da mi se možeš obratiti sa "baki", zvanično prestajem da cenim sebe kao živo biće.
Zanimljivo je što ustaljeni bakiji obično retko idu u krdu, već za sobom imaju svog klona. Bakiklon je nešto drugačije fizionomije, ali jednakog ponašanja: odlučni sitni koraci, blago klimanje glavom, presvetle uske farmerice i crna jakna sa znakom za skretanje na rukavima ili preko grudi. Baki prečesto ima određene hobije: obajvljuje fotografije novoupecanih skobalja iz neke tekuće bare u blizini grada, voli svoj skuter (onaj kulji baki ima motor) i Golfa dvojku. U javnosti sluša muziku preko zvučnika na telefonu. On je dete Partizana, crna ovca društva, veran do smrti.
Bakići su relativno nenasilni, dok ih neko ne isprovocira, a onda se u njima budi sila Odinova i furija Godzilina, ustaju vukovi sa onih poslovica koje smatraju vrhunskim delima svetske filozofije i glečeri kompleksa ruše vakuum mraka koji pada na oči. Izdrkavali su ih u osnovnoj, kad su se klizali na stepnicama i bili buckasti, pa imaju unutrašnji bes i komplekse, koje puštaju iz sebe balaveći za testosteronom napumpanim badžama u oklopu. Kod kuće im mama i dalje briše senf sa obraza. Uveče cepa LOL.
U osnovi, baki je nežna vrsta, koju su previše bili kad je bio mali, pa je sad degenerik. Uvek mu je smrdelo iz usta, nije imao devojku dok nije pronašao jednu koja je htela da se osveti ćaletu i išao je sa razrednom na drugarsko. On je nešto kao nuspojava onog zla koje dečica imaju potrebu da ispolje prema nekom jadničku koji je imao tu nesreću da se slomi stolicu na prvom danu u školi, ili kojeg je učiteljica morala da cupka na krilu, jer nije imao muda da se odvoji od roditelja na poljskoj nastavi. Baki je nešto što treba lečiti.
Izrazi koje ne volem čut ili pročitat ili izrazi koji idu na kurac.
"Mislite o tome" posle neke nebulozne priče neki debil nam poručuje da mislimo o tome, lopovi kradu "mislite o tome" "šta reći" još kad sam čuo od komentatora na kraju poluvremena.. Pa mamu ti bezobraznu. "vodjenje ljubavi" strašno, "penis" "vagina" "rektum" bolesno, "što bi se reklo", "rovit" "ponuda koja se ne odbija", "starija prvorotkinja", "nonsens" totalna glupost, "iscjedak", "gnjoj" sa sve nj, "jer" umjesto jel, "brushalter", "tajice", "plombirati", "nema herca" osim u kartama, "tvoje je samo da učiš", "ja da sam...", "ja sam po 5 u isto vrijeme imo", "e ja", mrzim nadene izraze, loše korištenje poslovica, strane izraze, pjesnički jezik, novinarski jezik, prostakluke ("varikina") "zemunka", "kontenjer", "kukuruz" kuruz, "moja ti" "taj rad", "fin dečko" sisica, "sudija lopove" ništa nije ukro bila aukcija, "dragi zabavniče", "burek sa sirom, višnjom.." "kako" umjesto molim ili nisam čuo ili a ili šta ne kako. Dobro. Ti? "bejbi plava", "sivi" ovo kad vidim stvarno se zgrozim, "izbio" kao iznerviro, "kako sam se iznerviro halfe sinoć nisam imo herca igrat keca jebo ja majku svoju" a šatro riječi što mrzim "šone" "šomi". "njega" nj, akcenat loš mi ide na nerve, "degutantno" francuske izraze ne volim nikako, "bratori" "medicinski brat" "stresla se", "23cm" riječi sto se završavaju na izam ne podnosim, "zekoslav mrkva" "laki luk", "NJKV". Zamjenice napisane velikim slovima ne daju gledat u sebe. "talenat" "apsolvent" "žvalje", internet izraze sve do jedog ne podnosim "lol" "wtf" "btw" nepotrebnu metatezu ne volim "infrakt" ne volim kad izbacuju i "bolnca" "slanna" "srbsko zauzeto". Nervira ju me stalne pritužbe "mrzim ovo" "ono" šinji ono joko ono "nervira me". Budi muško. Istrpi. Da i "budi muško" me nervira
Kako da znate da vam drustvo u kome zivite propada ?
Tako sto se ljudi vise uvrede kad im kazete da su ruzni,nego da su glupi.
Setaju se novopeceni momak i cura :
C:Je li,gde ides na more ove godine ?
M:E,pa evo,idem mozda u Egipat,a mozda cu da svratim i do Moskve malo...
C:E,drugarica moje mame je isla u Egipat...al ona ne zivi u Srbiji,ona zivi u onom gradu na b....
M:Berlin,Birmingem,Brisel,Boston(i jos 30 komada).
C:Ne,ne nije to,aj pricaj sve gradove pa cu ja da kazem...
M:Pa nemam pojma,imas Moskvu...
C(prekida ga u pola recenice):A,da da,da,a koji je tamo glavni grad ?
M(OMG,WTF,JBT,LOL i ostali FaceBook izrazi prolaze mu kroz glavu):Hehe,pa Moskva je glavni grad R...
C(opet upada u rec):Glavni grad cega ?
M:Rusije,jbt...
C:Ahaaaa....a po cemu je ona poznata?
M(sad vec ne zna dal da se smeje dal da place):Ah,pa tamo imas "Ajfelov Kip","Toranj slobode",Berlinski zid,Sidnejsku operu....tamo se odigrala cuvena bitka za Normandiju u III svetskom radu 1967 godine....
C:Aha...pa nisam znala za to...znas mene istorija i geografija ne zanimaju,uvek sam imala tu losu ocenu...msm imala sam ja 4,naucim kad treba,al to me ne interesuje...Al pusti sad to,jel ti se svidjaju moje nove cipele ????
M(ah,zlatne cipele,sa tigrastim povezom,i dijamantom kao dugme...ah,vrhunski kic):E,pa ne znam,ne idu ti bas uz garderobu...a i clanci ti izlgedaju malo krupno...
C:HOCES LI TI TO MENI DA KAZES DA JA NE UMEM DA ODABEREM STVARI ZA SEBE ???DA NEMAM UKUSA???DA SAM DEBELA???JEL SAM JA TO TEBI RUZNA,A ???IDEM SAD NECU VISE DA CUJEM ZA TEBE,SVINJO MUSKA!!!!!!A I DEBEO SI NISI NIKAKAV,I IMAS RUZNU KOZU LICA !!!
Momak se silno potresao nakon onoga sto je rekla za njegovu kozu,i iznervirano rece:Ah,pa idi...ja barem znam da je Kip Slobode u New Yorku,u Kanadi.....
Narod. Onaj običan, najobičniji.
U tom vrtu gde sve vrvi od raznoraznog povrća, ona je uvek negde na kraju, u ćošku... jedino ona ide u onaj deo gde nema nešto mnogo sunca. Kad se đubri, ne odvaja se nešto mnogo jer ako uspe-uspelo je, a ako ne, nema ni veze, ima paradajz, tikvice, krastavci itd. Prva za odstrel tokom berbe da se ustupi mesto za nešto drugo.
Iako nije mnogo zahtevna, samo malo brige i pažnje i voala, eto prirodnog leka za depresiju, šećera u krvi, impotencije, izlučivanja raznih pojzena iz organizma i ostalo...
Al' ko da se bakće sa njom...
Tetka Ruža: Jaaaoo što mi lepe tikvice. :uzima u ruke: Mašala, hihi.
Paprika: Je l' bre baba? Što odnese boraniju juče?
Tetka Ruža: E, ajd ne rise. :mazi onu tikvicu: Hihi, *obeležena tvojim usnamaaa*
Paprika: Cccc, jebala te Viki.
Tetka Ruža: Prego?
Paprika: Ništa, ništa, ja korenu nešto.
Paradajz: Ljubim ruke madam. Lepo je što ste svratili. Kad god nam dođete nas dodatno sunce obasja. A i ta tikvica će lepo da vam stoji, ako me razumete.
Tetka Ruža: Hihi, rumeno moje lepo. Sad će Ruža malo da donese kalijuma. A? Može?
Paprika: Alo bre, oš ti da kažeš, zašto ubi onolko bilje, jebote?
Paradajz: I ako ste otamanili, ionako maline nisu mogle da se probiju.
Tetka Ruža: To više nije in, kupila sam đumbir, kažu da može i kod nas da raste.
Paradajz: Odličan izbor.
Paprika: Mamu vam jebem, pa dokle... E, gde ćeš bre, STOJ!
Tetka Ruža: More, i ti si mi dokurčila: hvata za stabljiku:
Paprika: Mirođijoooo, mirođijooooo, zabeleži ovo negde... :ČUP: Aaaa!
Paradajz: Neće nam više dosađivati. Nego, šta radiš posle?
----------------------------------------------------------------------------------
- Dobar dan mladiću.
- Kaži.
- Treba mi...
- El znaš šta meni treba?
- Kako?
- E, ti si peti od jutros i zaista ne mogu da se kontrolišem.
- Ja Vas molim da...
- Ma ko si bre ti?
- Nov direktor.
- A?
- Zatvori labrnju i reci mi gde je ovde wc?
- Tamo. :pokaza desno:
- Hvala, a sad idi do moje kancelarije i čekaj me ispred.
- Da.
... nakon dva sata...
- Izvinite, sve mi glupo da pitam ali možete li da pozovete direktora da pitam koliko još da čekam?
- Otkud tol'ka finoća Tiosave? Koliko radim ovde nikad te nisam videla takvog.
- Ma ćuti, došao nov direktor, ja se izdrah...
- Koji bre novi direktor?
- Pa onaj u trenerci što bio.
- Jesi li lud?
- Što?
- Ono je bre Miletov sestrić, Jeremija. Mnogo dobar lik. Umalo se nije upišao, žurio kući a kola nisu htela da mu upale pa svratio kod nas.
- Znači...
- Da. LOL!
"Marfijevska" pojava do koje dolazi u "domaćinskim" kućama, u kojima se stalno mogu naći jela poput štrudle, baklave, slatke pite, voćnih kolača,... usled kojih nedeljama, pa i mesecima ne možeš utoliti glad svojih očiju, koje su obaveštene da se u plakaru nalazi ogromna "Milka", ili nešto slično. Sva ova domaća jela, uglavnom, jesu ukusna, ali iz nekog razloga najmlađoj, ali i nešto starijoj populaciji ne i najomiljenija.
Kumovi/rođaci došli u goste. Doneli su na poklon dve velike čokolade i jednu baklavu. Narednog prepodneva se mašiš čokolade, a keva će: "Prvo da se pojede baklava!". Ništa, strpljivo čekaš, pretvaraš se da ti se baklava bogzna kako sviđa, uzimaš i po duple porcije (samo da se pojede). Čim se pojela baklava, mašiš se ponovo čokolade, a keva će ponovo: "Samo bi ždrao. Šta je to ukusnije od moje štrudle? U mojoj štrudli još ima i maka, ima i suvog grožđa... Osim toga, čula sam da su sve te čokolade kancerogene, imaju one emugulatore (emulgatore), pa se gojiš, tu su i bubuljice...". Dobro. Ne vredi se raspravljati, a i nije u redu da se žena uvredi kad je već napravila štrudlu. Posle 5-6 dana su pojedene obe porcije. Nisi se ni zaputio prema čokoladi, a bakuta će: "Jaooo... Što sam od Žike uzela višnje, kaže da ih je juče brao! Nisam od mladosti pravila pitu od višanja, da znaš da ću sada...". Mladost joj je po toj logici bila pre 2 meseca, no dobro, istrpećeš i to, iako svako parče ima barem po 3-4 koštice koje su joj promakle, dok je trebila višnje. Prođe još jedno nedelju dana, taman se nadaš da su ti ostali ukućani i zaboravili na čokoladu, kada dolazi keva i donosi od koleginice Marine sa posla- pitu od jabuka i ogromnu porciju kolača od slatkog kupusa, njen specijalitet (powered by "Metla bez drške" :lol:). Još te moli da joj telefoniraš i zahvališ na tolikoj ljubaznosti, te da obećaš da ćeš biti ljubazan i vratiti joj praznu tepsiju. Taman se najzad sve to pojelo, i spremaš se da poneseš tepsiju.
Keva: Jesi li se obuo?
Ti: Jesam!
Keva: Evo ti tepsija! Nemoj da je slučajno negde ispustiš. A evo ti i ovo...-kaže pružajući ti kesu, u kojoj su u foliji za poklone zapakovane dve stvari za koje već možeš nesrećno da naslutiš šta su...
Ti: Šta je to?
Keva: Ma to su one čokolade, znaš da Marina ima decu (dvoje bilmeza, koji su još i stariji od tebe, a još su "pozajmili" sve omiljene igre za komp/konzole i nikako da ih vrate), pa red je da im zahvalimo!
